BRECHT � THE HARDCORE MACHINE
Retropoliti�ki revi � teatar fizikuma po Elegijama iz Bukova Bertolta Brehta
Pozori�te �Kostolanji De�e�, Subotica
Reditelj: Andra� Urban
24. 9. 2008, 20h, Beogradsko dramsko pozori�te

Sve je istovremeno retro i aktuelno � jo� jednom se potvrdilo kao paradigma postmodernog teatra. Poetika teatra Bertolta Brehta, sa zahtevom za dru�tvenim anga�manom umetnosti i promi�ljanjem funkcije teatra u modernom dobu kao temeljnim odrednicama, i danas je pogodna osnova za realizaciju umetni�kih praksi koje imaju za cilj da pokrenu publiku na razmi�ljanje i kriti�ko preispitivanje svog mesta i polo�aja u dru�tvu.
Ne slu�ajno, Andra� Urban bira Brehtove Elegije iz Bukova, zbirku pesama koje govore o polo�aju ljudske jedinke u vremenu represivnih politi�kih sistema, kriznih dru�tvenih situacija, narodnih revolucija i ratova. Brehtovo izvo�enje kritike �gutanja� subjekta sistemima dr�avnih politi�kih aparata, kolektivno osve��ivanje naroda putem umetnosti, u do hardcore zao�trenom i��itavanju Urbana postaje savremena kritika svo�enja jedinke na telo konceptom biopolitike kao posebno transparentne prakse u vremenu Drugog svetskog rata i koncentracionih logora.
Referenca na to vreme jasno je uspostavljena obla�enjem glumaca u kostime nalik vojnim uniformama. Tako obu�eni izvo�a�i, nastupili su ne kao glumci koji povinuju telo prikazivanju odre�enog sadr�aja ili dramskog predlo�ka, ve� kao gospodari svojih tela i gospodari tela drugih glumaca. To je dovelo do toga da su na sceni, umesto o�ekivana �etiri lika, bila �etiri tela. Narativni poredak izvo�enja je subverziran oduzimanjem verbalnog ili telesnog izraza tela i jedini efekat koji su doga�aji na sceni ostavili na publiku, ticali su se rada na telu. Otuda Urban odre�uje komad kao teatar fizikuma ili fizi�ki teatar. Tela teatra fizikuma su tela koja iznutra �gore� ali ne progovaraju, koja �ine nakazne i iskrivljene pokrete, divljaju po sceni i mu�e jedna druge. �To su ma�ine�, u jednom trenutku krenuo je val �apata kroz publiku, hardcore ma�ine, jedinke svedene na tela bez du�e. Izme�u takvih tela nema konekcije, kontakta ali ni kontradikcije. Tekst koji u odre�enom momentu tela mehani�ki izgovaraju, a koji referira na Brehtovo opredeljenje za marksisti�ke ideje i jedinstvo protivre�nosti kao osnovni zakon kretanja prirode, dru�tva i mi�ljenja, Urban locira i u binarnu �strukturu� ljudske jedinke, u jedinstvo du�e i tela.
Me�utim, nagla�avanjem da je telo jedino �to je ostalo od ljudskog bi�a hardcore ma�ine, na sceni ukazuje da u tom dijalekti�nom jedinstvu danas ne�to nedostaje. Prema tome, ako su pojedine predstave pokretale univerzalna, mitska pitanja koja se ti�u ljudskih odnosa, �ini se da Urbanov koncept zadire u mnogo dublja pitanja ljudske egzistencije koja pozivaju na zapitanost �ta je ljudsko bi�e danas. Da li ono jo� ima du�u ili je od njega ostalo samo telo? Ili je ono du�a okovana u telu kojoj nema bekstva. �Osim ako?� � iskrsava re�enica tokom izvo�enja. Osim ako � �ta? Ako danas prihvatamo umetnost kao dru�tveno anga�ovanu praksu i zahtevamo od nje da to bude, onda svakom od nas ostaje obaveza da na�e odgovor na ovo pitanje. Urbanova predstava se, u okviru ovogodi�njeg BITEF-a, ukazala kao jedna od upe�atljivijih, koja ne samo da prikazuje tragedije na�eg vremena ve� nas i osve��uje.