Jaunais Rigas teatris (Riga, Letonija)
Po pri�i Tatjane Tolstoj: SONJA
Re�ija: Alvis Hermanis

Prvo vi�enje: Za modernu, obrazovanu i dru�tveno aktivnu publiku

Alvis Hermanis je glumac, scenograf, dramski pisac i reditelj. Od 1997. on je i upravnik Novog ri�kog pozori�ta (JRT-a). Imperativi ovog pozori�ta su eti�nost, estetski kvalitet i visoki profesionalizam, kao i jednostavnost, povratak skladu i emocijama. Tako�e ga opisuju i kao mesto koje neguje �privla�an visokokvalitetan repertoar usredsre�en na modernu, obrazovanu i dru�tveno aktivnu publiku�. (http://www.jrt.lv/english.php)
Predstavu Sonja (po kratkoj pripoveci Tatjane Tolstoj) Hermanis struktuira po ovim na�elima, uz digresije sadr�ane u ironiji, grotesci i humoru. Ove alatke u predstavi su kori��ene da bi se, s jedne strane, poigrale ose�ajno��u, a s druge da bi je proklamovale.
U realno-rusti�nom ambijentu, prepunom starih, oronulih i dotrajalih stvari, odvija se Sonjin �ivot. Ona je izgledom gruba, pomalo trapava, vrlo usamljena i ose�ajna �ena. Da bi do�arao njen karakter, autor za ovu ulogu uzima mu�karca. Ona provodi vreme u pravljenju kola�a, kuvanju, �ivenju i dru�enju s lutkama. Predstava prati svakodnevnu kolote�inu sve dok junakinja ne dobije pismo anonimnog udvara�a, koje je zapravo samo neumesna �ala zle prijateljice sa �eljom da povredi tanano Sonjino bi�e. Nesre�a i zabluda koja je zadesila Sonju budi saose�anje kod publike. Gledamo je kako, rastrzana bolom i setom, izgladnela, od starih tapeta i cipela kuva supu, zami�ljeno gleda pisma voljenog i postepeno se opet transformi�e u mu�karca. Ova strategija autora vratila nas je u realnost, po�tedela ali i duboko uzdrmala, navode�i nas da saosetimo s du�om ove �ene.
Hermanis u savremeno pozori�te, optere�eno dramati�nim, �okantnim i skandaloznim, kroz ovu minijaturu � spomenik emocijama i etici � unosi toplinu i ljudskost.

Drugo vi�enje: Za ostale...

Alivis Hermanis � glumac, scenograf, dramski pisac, reditelj i upravnik Novog ri�kog pozori�ta (JRT) � realizu�i te�nju da �vrati humanost u pozori�te�, �rtvuje �enu. Takav pristup ukorenjen je u vi�evekovnom odno�enju prema �enama, te se danas pojavljuje kao indikator te tradicijske zaostav�tine. Kako sam autor ka�e, njegov cilj je razumevanje �ene, stvaranje njene slike i karaktera, govor o njenoj du�i. Da li je to mogu�e na na�in koji Hermanis nudi?
U realno-rusti�nom ambijentu pojavljuju se dve figure � provalnici. Jedan od njih je Sonja u nastajanju. Transformi�u�i se u �enu, provalnik postepeno zadobija tup, izgubljen i groteskan izraz lica. Drugi provalnik postaje eksplikator, �ovek koji je u vreme pre zvu�nih filmova bio posrednik izme�u publike i radnje filma, onaj koji interpretira, ugra�uje i kreira zna�enje (ali i smiruje publiku ukoliko se upla�i, jer je tada film bio novi medij). U predstavi, on se pojavljuje kao neophodnost, jer je Sonjin lik bez teksta, bez prava na govor. Suo�eni smo s mogu�im shvatanjem lakanovske tvrdnje da ��ena ne postoji�. U ovom slu�aju, to zna�i da je ona kreacija i instrument te�nji koje � paradoksalno � apeluju za povratak �ove�nosti. Ovo potiranje, stapanje i pretvaranje �ene u mu�karca nije toliko benigno kao �to izgleda, jer dovodi do situacije da nju razumevamo opet/samo kroz njega. Eksplikator ironi�no i podrugljivo tuma�i njena ose�anja, opisuje njen �budalast� karakter i naivnost. Putem povr�nog, lakog humora i gegova (o�ekivanje od publike da se smeje kada narator zagnjuri lice u tortu), kao i emocija koje poku�ava da pokrene nesre�om koja je zadesila glavnu junakinju, autor koketira s publikom. Ovakav spoj igra na sigurno: ako ne saosetite � niste dovoljno humani, ako se ne smejete � suvi�e ste rigidni da biste prihvatili humoresknu jednostavnost. Pri tom, napomenu�u, Hermanisovo pozori�te ra�una na �modernu, obrazovanu i dru�tveno aktivnu publiku�. Samo takav profil gledalaca �e razumeti intencije autora.
Kakva publika je potrebna da preispita poziciju i prikazivanje �ene koje nema i koja nikada nije ni postojala, a mogu�a je samo kroz parodiju koju nudi mu�karac?