Th��tre Vidy-Lausanne (Lausanne, Switzerland)
�TIFTEROVE STVARI
Re�ija: Heiner Goebbels

Ideja vodilja reditelja Hajnera Gebelsa (Heiner Goebbels) bila je da napravi predstavu bez izvo�a�a. Tako nastaju �tifterove stvari, izvo�a�ka instalacija, neobi�na kiborg skulptura, muzi�ko-teatarski produkt, bez muzi�ara i glumaca. Ovakav poduhvat mo�e se smatrati politi�kom ta�kom iz koje Gebels povla�i uzlaznu liniju koja se ti�e suverenosti publike u teatru.

Predstava je otpo�ela a da publika, bar u prvih desetak minuta, to nije primetila. Ga�enje svetla koje opominje na sve�anu ti�inu, trube koje upozoravaju i svi ostali elementi pozori�nog terora ukinuti su. U publici se ose�ala zbunjenost, iritacija, ali i neka posebna vrsta zadovoljstva, oslobo�enosti pred scenom bez glumaca. �amor publike me�ao se sa zvukom otakanja vode, koja se razlivala u tri podjednake parcele na sceni. Obe�anje reditelja da publiku u�ini protagonistom, obistinjavalo se. Sa sto �esdeset sedi�ta u gledali�tu, posmatra�i su, putem pojedina�nih perceptivnih aparata, zapo�eli gra�enje dela.
Prvi sau�esnik u interpretaciji, uobli�enju dela od strane svakog prisutnog pojedinca, zasigurno je bila sugestija sadr�ana u samom naslovu predstave. Tekst Adalberta �tiftera (Stifter), romanti�arskog pisca s po�etka devetnaestog veka, pro�itan na srpskom jeziku, na samom po�etku predstave, imao je za cilj da reguli�e reprezentaciju vremena na sceni. �ta to zna�i? Za�to �tifter? Gebels koristi �tifterov tekst stvaraju�i realnost koja se de�ava u istom prostoru u kojem je i publika, efekat realnog vremena kakav je postizao �tifter prisiljavaju�i �itaoca da uspori i postane svestan svake pojedinosti pejza�a, da kora�a sinhronizovano s naratorom. U prvih petnaest minuta, fragmenti teksta Adalberta �tifera �ine da ritam naracije pove�emo s prostorom, koreografski kreiranim pomo�u svetla, senki, mehani�kih objekata, u ve�noj �elji da stvari vidimo sinhrono. Zapo�inje lan�ana reakcija zvuka, slike, teksta i pokreta. Instrumenti se kre�u, sviraju i pri�aju. Publika prihvata prostor i uskoro se nikome vi�e ne�e �initi da kapljice koje opona�aju ki�u padaju suvi�e brzo ili suvi�e sporo.
Izme�u muzike Baha (Bach) i govora Kloda Levi-Strosa (Claude L�vi-Strauss) na francuskom, postojala je melo di�na sli�nost, izjavi�e kasnije autor. Unutra�njost trougla �ije stranice �ini zvuk ki�e, govor Kloda Levi-Strosa i muzika Baha, ispunjena je najrazli�itijim vezama, kreacijama �ina recepcije.
O�igledno je da reditelj po�tuje publiku te joj zbog toga ne name�e glumca-protagonistu koji izgovara istinu. Gebelsa interesuje sam prostor, prostor koji dele publika i instalacija � delom muzi�ka kutija, delom digitalna slika pejza�a, postaje prostor umetni�ke refleksije. Li�no iskustvo (a ja bih dodala i stepen informisanosti) kreira percepciju, zaklju�io je reditelj na okruglom stolu.
Iskustvo drugog, pojedinca iz publike, ne mo�emo doznati, pa stoga ni oceniti, prepri�ati ili opisati do�ivljaj kreiran od strane istog. Ali mo�emo se zapitati kakvo iskustvo vodi Hajnera Gebelsa ka kreiranju komada putem multidisciplinarne kiborg tastature?
Sociolog i kompozitor po obrazovanju, Gebels bez vizije kompozicije, ovom prilikom stvara tako �to upravlja opcijama ponu�enim telom kiborg plesa�a. Zvuk kamena koji se kre�e, otire, muzika koju izvodi pet klavira, strujanje grana drveta, mehani�ki objekti koji zve�e, pi�te, kapljice koje su �as ki�a, �as magla, isparenje, sve to su operacije ponu�ene tastaturom. Svaki dodir odre�enog tastera pokre�e zadatu funkciju, kojom autor konstrui�e kiberprostor � izvo�a�ku instalaciju, ali i ubrzava, pro�iruje i transformi�e domene misaonih, perceptivnih, emocionalnih i seksualnih do�ivljaja pojedinca/protagoniste/publike.
Zavr�i�u citatom autora: ''Pozori�te treba da osvoji novu umetni�ku teritoriju, da rizikuje momente meditacije i misterije, da postavi pitanja za koja ne poseduje odgovore.''