Jugokoncert i Beogradski sajam, Beograd, Srbija
Don �ovani
koncepcija i re�ija: Bojana Cveji�

Mogu�nost ulaska na izvo�enje Mocartove opere Don �ovani, 21. septembra, u okviru ovogodi�njeg Bitefa (koncept i re�ija Bojana Cveji�, dirigent Premil Petrovi� i Beogradska filharmonija), donosi novu ulogu konzumera opere. Mogu�nost da slobodno u�etate u prostor Hale 3 Beogradskog sajma (nije bilo proveravanja protokola, niti neizvesnosti da li �ete u�i ako nemate kartu), odmah na po�etku stvorila je promenjenu percepciju gledaoca. On ulazi bez ikakve stege i slobodno zauzima prostor. Na po�etku preovladava ose�aj lagodnosti. S takvim ose�ajem, publika se sme�ta gde �eli, na jastuke ili stolice, koji im se dele jo� na ulazu. Udobno sme�tena, prepu�ta se prvim tonovima uvertire. A onda, akteri po�inju da pevaju na drugrom kraju sale. Zvuk pokrenute mase me�a se s glasovima peva�a.
Prostor postaje Don �ovani. On zavodi i manipuli�e. Publika ide tamo gde je glas. Ponekad se �ini da je hipnotisana. Prostor-Don �ovani ostaje lukav. Prate�i tekst na led screenu, publika ima nerealan ose�aj da percipira �itavu sliku. U trenutku kada je koncentrisana na ekran, u pojedinim scenama Don �ovani nestaje ili nestaje neko drugi od aktera. Zamra�enje � i publika se pita kada i gde �e ga prona�i. I on, a i sama scena, neuhvatljivi su i nestalni. Nepostojanost je za Don �ovanija neminovna ako �eli da zadr�i slobodu. Glas peva�a (Ajvon Ladlou, Markus Matis, Katarina Jovanovi�, Ajle Asonji, Mark Fauler, Amanda Stojovi�, Neboj�a Babi�) zavodi njihova sopstvena tela. I oni sami bivaju zavedeni igrom tela. Don �ovani je u svakome od njih. Telo eksplicitno postaje izra�ajno sredstvo, gotovo koliko i sam glas.
U jednom trenutku, Don Otavio se pona�a kao pop peva� na podijumu, upravljaju�i masom. Aludiraju�i na Fredija Merkjurija, peva�a grupe Queen, simuliraju�i njegov pokret i scenski nastup, on pleni publiku i komanduje joj. Publika ga prati u pevanju kada on to od nje zatra�i, i pljeska rukama kada joj da znak. Da li je (masovnu) emociju uop�te mogu�e proizvesti u izvo�a�kim umetnostima ili je danas to jedino mogu�e u muzi�koj industriji? Don �ovani nosi svetle�i balon/mesec, koji je, ako se gleda direktno u njega, tako�e instrument hipnoze.
Video ekrani, na kojima se mo�e videti dirigent, daju iluzoran utisak publici da mo�e biti svuda. Ose�aj slobode s po�etka predstave ne prestaje i kada masa biva hipnotisana. Ve�ina na to pristaje. Svakako, me�u publikom su postojali i pojedinci koji su uporno sedeli na svojim mestima, ne prepu�taju�i se zavo�enju, kao i oni koji su dopu�tali da opera njima dolazi. Tada oni preuzimaju ulogu zavodnika. Drugi su se kome�ali, bune�i se kada je od njih zatra�eno da po deseti put promene mesto u hali. Da li sloboda-prepu�tanje u ovom svetu neminovno zna�i ironi�ni osvrt na gubitak identiteta? Ovako vrtlo�no koncipirana opera erupcijom senzacija poziva na aktivnost publike. Iako je me�anje izvedbe/izvo�a�a s publikom jedan od mnogih primera interakcije na sceni, ovakav pristup doveo je, u ovom izvo�enju, do ta�ke usijanja kojim se poziva na novu revoluciju �tela, glasa ili samog pomeranja u reagovanju�. Da li �ete jo� tako nepomi�no stajati i konstatovati sopstvenu smrt ili �ete izabrati slobodu, iako to zapravo mo�e da vodi ka smrti, pa time i gubitku slobode?