Pozori�nu scenu Srbije u poslednje vreme malo �ta je tako obogatilo kao povratak Andra�a Urbana, jednog od najmla�ih reditelja koji su se oven�ali Bitefovim priznanjima. Ove godine Bitef je imao �ak tri njegove predstave, a Subotica ih ima za stalno, jer Urban, osim �to tamo re�ira, uspe�no rukovodi i pozori�tem �De�e Kostolanji�.
Ro�en 1970. u Senti, jo� kao sedamnaestogodi�njak, Urban je stvorio samostalnu pozori�nu i knji�evnu radionicu gde je istovremeno bio autor, reditelj i glumac. Posle je formirao pozori�nu trupu "AIOWA" koja je teatar tretirala kao specifi�nu, ali ipak sveumetni�ku i, ne na poslednjem mestu, ideolo�ku akciju. Sredinom devedesetih, prekida studije re�ije u Novom Sadu, napu�ta rad u pozori�tu i godinama �ivi povu�eno. O pozori�tu samo razmi�lja. Studije je ipak uspe�no okon�ao u klasi Bore Dra�kovi�a 2000, od kad ponovo po�inje intenzivan pozori�ni rad.
Re�irao je dela Bihnera (Vojcek � 1992), �ekspira (Hamlet � 1992, Ukro�ena goropad � 2006), Dejana Dukovskog (Mamu mu j..., ko je prvi po�eo � 2000), F. Arabala (Piknik na frontu � 2001), J. Pilinskog (Deca i vojnici - 2004, Urbi et orbi � 2007), Ota Tolnaija (Okuka smrti - 2003), Jordana Radi�kova (January � 2003), Geze �ata (0,1 mg � 2004), Slobodana Ti�me (Kralj �ume � 2004), Beketa (�ekaju�i Godoa � 2005), S. Plat (Devojka koja je lajala na mesec � 2005), Brema Stokera (Drakula - 2006), Brehta (Brecht-The Hardcore Machine � 2007), Du�ana Kova�evi�a (Sabirni centar � 2007) i Danila Ki�a (Turbo Paradiso � 2008).
Andra� Urban je dobitnik brojnih nagrada i priznanja: Prva nagrada Festivala malih i eksperimentalnih scena u Pan�evu (Rosa, 1989), Specijalna nagrada �irija Bitefa za predstave Vojcek i Hamlet (1992), Nagrada za najbolju re�iju 9. smotre alternativnih pozori�ta u Segedinu (Deca, Okuka smrti, 2003), Nagrada za inovacije 10. smotre alternativnih pozori�ta u Segedinu (2004), Sterijina nagrada Okruglog stola 53. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu � Urbi et orbi.

Napamet govore�i, vi ste jedan od retkih, ako ne i jedini reditelj koji je na Bitefu predstavljan s tri predstave...

� Pa, da, to je tako, to je tako, no o tome bi trebalo da govore oni koji Bitef organizuju� Meni je svakako bilo drago� Znate, komunikacija izme�u Beograda i Subotice, na primer, na nekom kulturno-umetni�kom planu, i nije bog zna �ta. Mislim, mo�ete napraviti stvari koje su i te kako zna�ajne, a pro�i kao da nisu postojale. Moj rad dosta ljudi zna jo� iz 1992, kada sam na Bitefu bio sa dve predstave, a i dan-danas sre�em one koji tek sada reaguju na to... Bitef je festival koji je zna�ajno i samo odgledati i svakako je jedna (ili jedina) od platformi koje uporno predstavljaju neku zdravu vezu sa svetom ili sa druga�ijom umetno��u. Mada, ba� na tom najzna�ajnijem festivalu, nai�ao sam i na �udnu kritiku ili �udno prihvatanje, to jest da se deo na�e stru�ne publike za neku moju predstavu izja�njava: da, da, to je dobro, samo, mi smo to jo� u sedamdesetima ili osamdesetima gledali na Bitefu. Ha-ha! Pa �ta? A ovo �to sto godina gledaju bez ikakve promene u datom lavoru, tu mlaku vodu koja ni�ta ne ka�e, niti deluje, to im ne smeta� No, mo�da je to sada i malo druga�ije, bar se nadam. Ina�e nisam ja toliko besan, niti agresivan, �ak u poslednje vreme mislim da postoje mogu�nosti da �ovek radi na zdrav ili delimi�no zdrav na�in, pa nisam toliko zabrinut ko �ta radi u pozori�tu.

Bitef je, u va�em slu�aju, karakteristi�an i zbog toga �to vam je i na po�etku omogu�io ve�u vidljivost va�e teatarske poetike. Kako uop�te vidite/ zami�ljate/ posmatrate festivalsku praksu unutar kulture � manifestovanja umetnosti?

� Festivali su mesta gde do�e odre�eni broj predstava koje se odigravaju uglavnom za istu publiku, koja to prati, a zatim u celini i posmatra ima li to smisla ili ne. Nije lo�e kada se misli o festivalu koji je i susret raznih ansambala, to jest kada i stvaraoci prate de�avanja. Svakome je to bitno zbog ne�eg drugog, nekome je bitna komunikacija, nekome priznanje, nekome lova, je l�. Mislim da je velika varka kad stvari postanu bitne same za sebe, ili ih (festivale) odre�uje neki kvantitet, �to ne vodi nikuda. Nadam se da govorimo i �ivimo u vremenu kada stvari nisu opet samo formalne i ne de�avaju se samo zato da bi se odr�avale bilo kako. Manifestacija umetnosti nije snobovska stvar, ona nam je draga. Umetnost je anga�ovana, dopadalo nam se to ili ne, ali uporno poku�avam i da ka�em da ni sebe ne bi trebalo preozbiljno shvatati.

Za vas se ka�e da ste iza�li iz �injela Ljubi�e Risti�a. Mo�ete li progovoriti ne�to o tome, o impresijama vremena u kom ste, kao mlad �ovek, i jo� mla�i reditelj (student), u�ivali podr�ku takvog kolege?

� Ne znam ko to ka�e, pretpostavljam da je to tako, no, mnogi su me vodili jo� od grupe AIOWA. Kasnije sam stigao i kod njega. Svakako je u jedno vreme on bio veoma bitan i kao direktor, i kao reditelj. Imali smo odnos prema njemu kao u�itelju, s najve�im po�tovanjem. Taj takozvani �injel ili pla�t i nije poslednja stvar, naprotiv, pretpostavljam da su ljudi koji to mogu re�i o sebi ili se ka�e o njima, �ak i ponosni na to. Njegovu pozori�nu genijalnost uvek su priznavali i oni koji su ga politi�ki, ili bilo kako druga�ije, mrzeli. Risti�evo priznavanje bilo je veoma zna�ajno, on je davao prostor u kojem se jedno vreme moglo raditi i misliti o pozori�tu slobodno, ose�ati se slobodnim. No, ipak, po�tovanje je o-kej, strahopo�tovanje je ne�to drugo. Taj deo mog �ivota, i u pozori�tu i u privatnom aspektu, nije se zavr�io vrlo sre�no.

Da, jedno vreme ste se povukli iz sveta teatra, a s obzirom na va�e uspehe, to je ba� intrigantno... �ta se zapravo krije iza nestanka sa scene tokom druge polovine devedesetih, a �ta iza va�eg (velikog) povratka?

� Nikad se nisam odrekao bavljenja pozori�tem i re�ijom, sem onda kad sam bio, ili se ose�ao, pod ogromnom pretnjom. Oti�i iz pozori�nog sveta nije bilo te�ko, ali druga stvar je vratiti se. Nije to povratak, to je nastavak mog �ivota.

Va� rediteljski prosede u bitnom obele�ava �materijalisti�ka�, opipljiva/ miri�ljava afektacija gledaoca. �emu to dugujete i �ta vas pokre�e ka tom pitanju �ivotnosti teatra, jedne pozori�ne predstave?

� Teatar je �iva efemerna stvar u datom prostoru, u datom vremenu, s odre�enim ljudima, to smo ve� davno ra��istili. Najve�e pozitivno obele�je pozori�ta je ono �sveto� ili �ivo pozori�te, a to ne bi trebalo stalno zaboravljati. Kome je to zanat, nek mu du�u prosti� �alim se! Svakako je to neko znanje. Meni je predstava de�avanje, odre�ena fizi�ka akcija, u smislu da se pozori�ni �in i sastoji od sklopa onih stvarnih de�avanja koja, pored svojih istinitosti i stvarnosti, imaju i odre�eni smisao. I sama materijalisti�ki opipljiva stvarnost ima za cilj da postane strukturirana, da do�e do poeti�nog. Tako bismo to mogli nazvati poetikom stvarnih de�avanja. No, to treba shvatiti normalno, ne u onom izopa�enom smislu da onda i krv treba da bude stvarna. Pretpostavljam da to nabacuju ljudi koji ne razumeju. Zna�i, ponekad i mislim i trudim se, bar u sebi, da predstavljam, odnosno u ovom slu�aju da ostvarim, niz delova stvarnosti. Predstava je i dokument ili, ako bih to tako smeo re�i, nazvao bih je nekom vrstom dokumentarizma. U svakom slu�aju, ja radim na na�in da dovedem stvari do stvarnog (istinitog), a to se pretvara u stil, u formu koja se uvek ru�i� Znate, mnogi govore o tome �ta misle, �ta su im ars poetike, rade li ili treba li raditi na takav i takav na�in. Ja jedino mogu da govorim da se nalazim u toj i toj fazi stvarala�kog procesa, pa sada mislim to i to. Svakako, predstavu nalazimo u odnosu gledaoca i glumca, to jest onog �to se de�ava. Predstava je na toj granici, ili ivici. A i nije to neka filozofija. Neko �e mo�da ovo shvatiti kao da glumac nije bitan. Naprotiv�

Koliko vam poma�e, a koliko odma�e to �to �dolazite iz provincije� i radite u njoj?

� Subotica je ipak specifi�no mesto, grad koji pamti vremena kad se ljudi u njemu nisu ose�ali kao u provinciji. Svestan sam da ova re�enica zvu�i ba� provincijalno, no nije tako. Ja se time nisam ne�to preterano bavio, no jasno mi je gde �ivim. Samo odre�ivanje puno puta dolazi od onih koji �ive u glavnim gradovima ili gradu, pa razmi�ljaju na taj na�in, no ubrzo i oni shvate da ba� i nemaju o �emu zna�ajnom da pri�aju. �ta se de�ava u centru? No, �alu na stranu, te�ko da nam to poma�e. Ne treba da zaboravimo da �ivimo u zemlji gde se jo� misli da u nekom ne-glavnom gradu te�ko da se de�ava ne�to, ili se nerado prihvata da ne�to zna�ajno nije izmi�ljeno u njihovom kraju. Ne znam koliko mi poma�e to �to radim gde radim. Jedno je sigurno, zasad nisam optere�en time, mada mi je jasno da sredina uti�e na �oveka koji je prinu�en da odgovara zahtevima okolnosti u kojima �ivi. Svakako, eksperimentalni teatar ili umetnost, bar u produkcijskoj fazi, ako i ne zahteva, ipak pozdravlja okolinu u kojoj se mo�e posvetiti stvarala�kom radu. Pozori�te se ipak de�ava pred publikom i ako predstavljate jednu specifi�nu stranu toga, nije lo�e da to radite tamo gde ima dosta/ dovoljno ljudi. Nadam se da �emo i odavde ipak uspeti da budemo prisutni na liniji Pe�ta�Subotica�Novi Sad�Beograd.

Da li vojvo�anski Ma�ari, i kako i za�to, poseduju vi�e umetni�ke potentnosti, ne samo od Srba, nego i od Ma�ara u matici?

� I vojvo�anski Ma�ari se razlikuju (hvala bogu) me�usobno; nisu svi umetni�ki nastrojeni. Te�ko bi bilo re�i da ima vi�e umetni�ke potentnosti, no iskustvo ipak govori da htenje ili postojanje autenti�nosti jeste izra�eno. Jedini problem je �to ta autenti�nost/ potentnost, kad stigne do ostvarenosti, po�to treba da pre�e veoma te�ak put, mo�e da se iscrpi, uni�ti. Nije jednostavno postojati na na�in da nigde niste kod ku�e. Jo� u eks-Ju vremenu shvatio sam, kao klinac, da sam ovde Ma�ar, a u Ma�arskoj Jugosloven, sada �ovek iz Srbije ili transgrani�ni Ma�ar. Ova nepripadnost, ili ne-totalna pripadnost je i inspirativan na�in postojanja. Kli�e ubija umetnost, a ovo stanje mo�e da vas spasi odre�enih kli�ea, da imate zdrav odnos prema svetinjama� Ponekad je to ose�aj da ste na oba mesta kod ku�e, a to nije lo�e, samo je redak trenutak. Zamislite da srpsko pozori�te obnavlja neko ko je pripadnik (da ka�emo tako) ma�arske nacionalne manjine, ili da ma�arsko pozori�te do�ivi revoluciju zahvaljuju�i vojvo�anskom Ma�aru. To nije neinteresantno, �ak ni nemogu�e. Kad se misli o Evropi, nije samo u tome stvar da svi treba da li�imo na Evropljane (mislim na ljude koji �ive na Zapadu), pa �emo �iveti bolje. Stvari bi trebalo shvatiti po nekoj ideji, pretpostavljam. Ne znam da li treba optimisti�ki da gledam na to, to jest da verujem da �e srpska kultura mo�i da shvati ono �to mi radimo kao integralni deo sopstvene kulture i biti �ak i ponosna na to. Biti stranac je privilegija, ali moram u zagradi re�i ponekad, to jest: (ponekad)...

U poslednje vreme radite �itaju�i i odstupaju�i od knji�evnosti. �ta je potrebno da napravite vlastitu predstavu, a �ta biste rekli po pitanju klasike? Intrigira li vas to (dvoje) uop�te, ili je re� o ne�em tre�em?

� Nedavno sam slu�ao jednog slavnog mladog ma�arskog reditelja. Govorio je o tome da mu je najte�e na�i ono �to ga stvarno zanima. Mislim da je to i moj problem. Vra�aju�i se na va�e pitanje, mislim da literatura, sama drama, nije, ili danas ve� malo ubla�enije ka�emo da ne mora biti, osnova predstave. Pretpostavljam da �u jo� raditi knji�evna dela, �ak i ona pozori�na, no i dalje sam u fazi kada radim i �elim da radim druga�ije. Ljudi umeju da razgovaraju �ak i povodom dobrih predstava o dramama, a ne o predstavi, jer misle da je to to. �ak i postdramsko pozori�te proizlazi iz drame, ali re� je o ne�em drugom. Osnova nije knji�evnost, jedino ako pri�anje pri�e ne smatramo literarnom kategorijom. Kad film prihvatamo specifi�nim, trebalo bi i teatar, a to se vi�e i ne smatra bog zna koliko avangardnim, nego je to normalan odnos prema jednom vidu slo�ene umetnosti. Jezik pozori�ta nalazi se u sebi samom. Ne �elim previ�e da se optere�ujem koncepcijom da je knji�evno delo nu�no zlo, terati taj kompromis da bi se radilo ne�to drugo� To su veliki gubici pravog delovanja. Koristim knji�evno delo i napu�tam ga, jeste, ali uglavnom dolazim do istinitije idejno-filozofski senzibilne stvarnosti koja se susre�e s onom pi��evom, a svakako ne prepri�avam. A predstave, ponekad, bar u svom formalnom delu, diskusije su ba� o tom odno�enju. Preispituje se forma, jednostavno se uni�tava. �ovek poku�ava da govori jasno, to je to, onim jezikom koji upotrebljava.

Ciklus va�ih novih predstava (�Urbi et orbi�, �Brecht - Hardcore Machine� i �Turbo paradiso�) vi�e nije tako hermeti�an poput prethodnih (�Kralj �ume�, �0.1 mg�...)...

� To ste lepo zapazili. U poslednje vreme okre�em se od hermeti�nosti. U ovom slu�aju, kad ka�em hermeti�no, mislim na odnos glumaca i publike. Publika je sve vi�e uvu�ena, ali ne samo na na�in hepeninga. Pozori�te je zajedni�ki �in, i publike. Glumac se direktno otvara gledaocu, zna da je prisutan, a ovaj ima svest o tome da ne mo�e da se pravi kao da nije tu. Upotrebljava se njegovo prisustvo i govori se njemu. Va�no mi je da se razumemo, a to nije samo estetski �in. Ipak, predstava je predstava i de�ava se izme�u i pomo�u aktera. Ponekad su performans i akcija bitniji termini za glumce nego bilo �ta drugo. Mislim da teatarsko delovanje tako zauzima svoje mesto, ne samo u smislu da je anga�ovano ili tako ne�to.

U prilici ste da upravljate pozori�tem kao institucijom. Kako se snalazite u toj ulozi svojevrsnog menad�era, na koje te�ko�e i olak�ice tu nailazite? Imate li viziju �savr�ene� ku�e teatra?

� Repertoar koji sami sebi pravimo ume da zagu�i sve ostalo, sistem po�inje da �dere one stvari kojima treba da slu�i. No, to je klasika, znamo. Ja se trudim da dovedem do toga, �ak povremeno napu�taju�i taj put, da pozori�te postane mesto pravog i istinitog govora i postojanja. Bez obzira �to to zvu�i romanti�no, to nije nikakav kunst. To je mesto odakle ono, na svoj na�in, menja svet. Odgovarati svakom izazovu je gre�ka, biti uspe�an tako�e� Mislim, dati glavu ili �ak dlaku za to. Mi sada nagomilavamo neko iskustvo o menad�mentu ne�eg druga�ijeg. Da se do�e do afirmacije druga�ijeg stava samo je po sebi slo�ena stvar. Ono �to mi se �ini interesantnim jeste produkcija onog teatarskog ostvarenja koje se ve�e za �oveka. Na�e pozori�te treba gledati bez predrasuda. Ne treba pobesneti, nego samo gledati, posmatrati, i to je to.

Provokacija je zanimljiva institucija koju �esto koristite. �ta mislite o tome u okvirima umetnosti � estetike?

� Institucija je prejaka re�. Provokacija je sredstvo i prisutna je u osnovnom tkivu umetnosti. Nije re�, ili nije samo re�, o provokativnosti za gra�anstvo ili malogra�anstvo. �ovek je cilj, ali je i meta. Ekstremnost otu�uje, ali i uvla�i gledaoca. Ponekad je jedno, ponekad ono drugo bitno. A i otvara svest za odre�enu sadr�inu... Ipak to nije samo sredstvo, ponekad ljude isprovocira ono �to vi jednostavno mislite, pa i ka�ete, a to nije lo�a stvar...

�ta je uspeh?

� Kad nam predstavu prate i pozitivno do�ivljavaju takozvani stru�ni ljudi i oni takozvani ljudi svakodnevice. I kad mo�e� da vozi� dobar �BMW�. :)