Ove godine bila si u �iriju 42. Bitefa. Kakve utiske nosi� s festivala, kako ti se �ini selekcija i da li je to, po tvom mi�ljenju, relevantan izbor savremenih evropskih i svetskih predstava? �ta se, gledano bitefovskim o�ima, de�ava s pozori�tem danas?

� Mislim da se ovogodi�nji Bitef otisnuo u jednu krajnost unutar profila koji se, s godinama, oblikovao, pre�av�i put od perjanice eksperimentalnog, provociraju�eg, rubnog i zapitanog pozori�nog izraza, do svetski etabliranog festivala koji svojoj publici nudi dela velikih imena svetskih izvedbenih umetnosti, uz i dalje otvoreno oko ka istra�iva�kom. Tako je ovogodi�nje izdanje Festivala bilo neka vrsta all-star selekcije, s velikim brojem aktuelnih teatarskih zvezda i �ak nekoliko dosada�njih laureata Bitefa. I premda bi se to moglo nazvati �zihera�kim� konceptom, moj je utisak da je to bio dobar i mudar potez, jer je omogu�io neposredno suprotstavljanje razli�itih autorskih poetika, ali i teatarskih formi. Bitef se, vremenom, razgranao i u nekoliko prate�ih programa, koji iz razli�itih uglova prikazuju ono �to je pozori�te danas, a istovremeno igra i ulogu promotera aktuelne srpske produkcije, �to sve zajedno tvori zanimljiv i impozantan panoptikum. Kada je re� o samoj selekciji, moram re�i da nisam pristalica nikakvog �objektivnog� suda i pogleda, jer ne verujem da postoji � to, uostalom, ve� odavno tvrdi i nova fizika za �itavo poimanje stvarnosti. Ako, dakle, ne verujem u �objektivnost� sopstvenog suda, onda ne mogu verovati ni u �objektivnost� odre�ene selekcije. Osim toga, u slu�aju davne selektorske odluke Jovana �irilova, Bitef je svake, pa i ove godine, kontekstualizovan odre�enom temom, �to mu daje poseban okvir i opravdanje da nije tek puki pregled svetskih zbivanja. Savremena slika teatra i izvedbenih umetnosti je poput nekog ekspresionisti�kog kola�a: sastavljena od razli�itih mikrouniverzuma svetonazora, poetika, stilova; fragmentarizovana gotovo do neprepoznatljivosti celine � i, u tom smislu, vrlo bliska stvarnosti koju �ivimo. Danas se retko ko usu�uje da defini�e ili oslika stanje stvari nekom generalnom metaforom ili slikom ili da ga ozna�i nekim principom; poslednji koji je to uverljivo i utemeljeno na�inio je moj uva�eni kolega iz �irija Hans-Tis Leman, u svojoj ve� legendarnoj knjizi Postdramski teatar. No, po�to na�i zahtevi za ubrzanjem odgovaraju zahtevima vremena u kojem �ivimo, ve� smo spremni tvrditi da smo smo stigli u post-post fazu, gotovo je apsurdno govoriti o bilo kakvom trendu. Tome korespondira i izbor predstava na Bitefu. Za mene li�no je dobra svaka selekcija u kojoj preovla�uju predstave koje su dobar povod za raspravu i refleksiju, uz barem dve predstave (jer bi jedna predstavljala tek puki izuzetak) koje istinski pomere mentalne, emotivne i duhovne obzore. I upravo je to bilo moje iskustvo promatra�a ovogodi�njeg Bitefa.

Bitef je festival takmi�arskog tipa. Da li smatra� da na jednom festivalu mogu da se takmi�e plesna, dramska i predstava bez glumaca?

� Da, jer se pojam pozori�ta pro�irio na izvedbene umetnosti i ve� je poodavno napustio striktne okvire dramskog teksta, glumca i italijanske kutije, i samo je pitanje odre�enih lokalnih cehovskih establi�menta koji te i takve okvire �ele da odr�avaju. Uostalom, Bitef je od svog prvog izdanja u istu ravan postavljao sasvim razli�ite formalne pristupe, i ne vidim za�to bi to danas, 42 godine kasnije, bilo upitno � mada je istina da je duh eksperimenta, u me�uvremenu, do�iveo i ozbiljnu regresiju. Ako su, pre nekoliko decenija, u konkurenciji mogli biti Ajn�tajn na pla�i i, recimo, Ljubimov, za�to danas ne bi mogli biti Hermanis i Gebels? Senzibilitet dana�njeg �oveka izu�en je da reaguje potpunim do�ivljajem podjednako gledaju�i plesnu, multimedijalnu ili klasi�nu pozori�nu predstavu. Ono �to je, zapravo, jedini kriterijum, jeste upravo potpunost i jedinstvenost do�ivljaja, a ne forma uzro�nika tog do�ivljaja.

Kad smo ve� kod Gebelsa i �nedostatka �ivih glumaca�, podeljena su mi�ljenja oko glavne nagrade. Mnogi su tu nagradu do�iveli kao atak na gluma�ki suverenitet. Za�to su ��tifterove stvari� dobile grand prix i kako mo�emo da pozicioniramo tu predstavu u dana�njem dru�tvenom kontekstu?

� �injenica da odluka �irija izaziva podeljena mi�ljenja, po meni je samo dobar znak. Retko je unisonost stavova donela istinski produktivne i motiviraju�e rezultate � u tome pozori�te nije ni�ta druk�ije od politi�ke stvarnosti. �ao mi je ako iko smatra da su �tifterove stvari predstava bez glumaca, zato �to je u toj predstavi, po mom mi�ljenju, gluma�ko prisutno na paradoksalan, ali i sasvim prirodan na�in: kroz razliku koju proizvodi odsustvo fizi�kog tela u �ivom kontaktu s publikom. Upravo to odsustvo jeste temelj jednog sasvim posebnog emotivnog naboja koji ova predstava stvara, koji bih ja mo�da nazvala �meta-melanholijom�. �tifterove stvari su dobile Grand prix jer su svi �lanovi �irija, razli�iti po svetonazorima i afinitetima, smatrali da je re� o delu koje �ivo evocira ideju Gesamtkunstwerka, ali i o jedinstvenom promi�ljanju na�eg �sada i ovde�. Za mene je bilo posebno uzbudljivo slu�ati argumentaciju ostalih koleginica i kolega iz �irija, jer svaka je otva rala neki novi aspekt vi�enja ove predstave, ali su se sve slivale u isti tok apsolutnog zastupanja i podr�avanja te poetike i, rekla bih, prave ovovekovne poezije. Zanimljivo je da me pita� o pozicioniranju predstave u dru�tvenom kontekstu, jer mislim da je upravo takav kontekst mo�da i bitniji od pozori�nog ili umetni�kog � mada ne i kulturnog. �tifterove stvari su poput nekog ne�nog i duboko kriti�nog rekvijema za ovu civilizaciju, labudove pesme zapadnih principa reda, mehanicizma, kontrole, kolonijalizma, dominacije razuma, koje lagano, ali neumitno ophrvavaju drugi civilizacijski principi. Inspiracija delom pisca Adalberta �tiftera, majstora gra�enja dramati�nog naboja u promatranju i najsitnijih detalja, Gebelsu je bila podloga za konfrontiranje mikro i makro pogleda koji se postepeno prepli�u i stapaju, proizvode�i neverovatnu asocijativnu gustinu. Ovo je duboko kontemplativna, ali i anga�ovana predstava, i to bez arbitrarnog obele�avanja elemenata od kojih je sa�injena; na taj na�in, gledaocu je ostavljen prostor za sklapanje sopstvene ideje o stanju stvari �to je, po meni, odlika svakog vrhunskog umetni�kog dela.

Specijalnu nagradu dobila je Meg Stjuart i predstava �Mo�da zauvek� koja, vrlo hrabro i suptilnim sredstvima, do�arava intimni odnos dvoje ljudi. Sve je manje pozori�ta koje se hvata u ko�tac s onim delovima sebe i svojih se�anja koji mogu proizvesti �efekat topljenja�. �ta je kod tebe izazvala ova predstava i na kakva te je razmi�ljanja navela?

� Na predstavu Meg Stjuart i Filipa Gemahera do�la sam potpuno �prazna�, bez ikakvih o�ekivanja � �to je, uverena sam, preduslov za postizanje �istote do�ivljaja. Svako o�ekivanje, bilo pozitivno ili negativno, optere�uje recepciju. Do tada sam Meg gledala samo na videu, dok Filipov rad nisam ni poznavala. Tako sam bila u idealnoj gledateljsko-primala�koj poziciji � neka vrsta idiot savant � i mo�da sam zato tako lako i neosetno uplovila u potpunu sinhronizaciju sa scenskim doga�anjem. I sama sam izgubila veru u mogu�nost intimnog do�ivljaja u situaciji pozori�ne rampe, ali mi je Mo�da zauvek tu veru vratilo. Uprkos okru�enosti gomilom, i �ak glasnim reakcijama negodovanja � ve� poslovi�na arogancija jednog dela bitefovske publike � bila sam posve uronjena u predstavu, u onoj svetosti do�ivljaja koja, kao �to sam ve� spomenula govore�i o Gebelsu, karakteri�e samo velika umetni�ka dela. No, ako se usudim porediti intenzitet i celovitost ova dva do�ivljaja, onda moram re�i da je moj anga�man na �tifterovim stvarima bio ponajpre mentalni, blago pro�et emocijama, dok je Mo�da zauvek okupiralo sve moje aspekte. Govorim ovako dnevni�ki, jer je ova predstava postala svojevrsni dar mom li�nom svetu. Pamtim da sam se tako ose�ala kada sam prvi put gledala neke rane Vendersove filmove (na koje me je ova predstava, minimalizmom i smisleno��u svake odluke, donekle i podsetila). S druge strane, govorim o do�ivljaju, jer je neobi�no va�no podsetiti se �ta sve umetnost mo�e pokrenuti u �oveku u vremenu u kojem konzumiramo umetnost gotovo rutinski, po nekom Pavlovljevom refleksu svojstvenom zapadnom gra�anskom dru�tvu, i u kojem i sama umetnost �esto nastaje iz rutine. Mislim da je odgovor na pitanje: �Kako se to posti�e?�, vrlo jednostavan, i istovremeno neobi�no slo�en: Meg Stjuart i Filip Gemaher su, o�igledno, ljudi koji se svaki dan, pored svih pitanja koja nam se neminovno name�u o stvarnosti i svetu, pitaju i za�to se bave time �ime se bave, i svakog dana iznova nastoje dati odgovor na to pitanje. U to nastojanje investiraju sav svoj ljudski i umetni�ki potencijal i zato mogu, izme�u ostalog, govoriti o osuje�enom ljubavnom odnosu dvoje ljudi � bauk-temi savremene umetnosti � bez patetike, banalnosti i cinizma, s inteligencijom, iskreno��u, humorom i autenti�nim patosom. Mislim da je to danas revolucionarnije od bilo kakvih bombasti�nih formalnih i sadr�inskih zahvata.

Vratimo se na pro�logodi�nji Bitef kada si s �Baca�ima sjenki� u�estovala s �Ex-pozicijom�. Mnogima je ta predstava promenila poglede na pozori�te. Kao da su ljudi izgubili nadu da im pozori�te zaista mo�e pru�iti pravo putovanje kroz svet, se�anja, snove, onostrano na koje smo zaboravili. Kako je nastajala, rasla �Ex-pozicija� i kako ona izgleda danas?

� �Baca�i sjenki� sebi postavljaju umnogome sli�ne zahteve onima o kojima sam malopre govorila. Svakodnevno se pitati o smislu sopstvenog delanja u svim kontekstima � od li�nog, preko dru�tvenog, eti�kog, politi�kog, do profesionalnog, umetni�kog � jeste vrlo jednostavno i iznena�uju�e te�ko. No, mi delimo uverenje da je to jedini mogu�i modus vivendi et operandi u svetu u kojem je samopodrazumevanje postalo opasno oru�je manipulacije. Ex-pozicija, kao i svi na�i projekti, nastala je iz tog uverenja, i sigurno je da je u nju ugra�en kvalitet tog stava koji ljudi prepoznaju.
Kako je u na�em radu prostor jedna od klju�nih komponenti, kao teritorija koja poziva na novo i druga�ije �itanje, i u Ex-poziciji on je igrao zna�ajnu ulogu. Predstava je nastajala u okviru Urbanog festivala, koji je te 2005. bio deo velike manifestacije �Operacija: grad�, i to u prostorima napu�tene fabrike �Gorica� u sredi�tu Zagreba, jednom gotovo avetinjskom prostoru koji je okru�en �ivim gradskim punktovima: pijacom, parkom i prometnom ulicom. Ova konstelacija je, tokom rada, determinisala mnoge odluke i izbore, i neumitno je deo Ex-pozicije. No, ne treba zaboraviti i neposredni literarni predlo�ak na temelju kojeg su nastale predstave trilogije Proces_Grad, a to je Kafkin Proces. Ex-pozicija je, kao drugi deo trilogije, inspirisana parabolom Legenda o Zakonu, jednom epizodom iz romana. To je bila polazna ta�ka koja se, me�utim, svesno �zaboravila�, da bi se do nje moglo ponovo do�i zaobilaznim putem. Na�elo �zaobilaznih strategija� je, i ina�e, temeljno u radu �Baca�a sjenki�, izme�u ostalog, i zato jer omogu�ava fokusiranje na trenutak u kojem se nalazimo, bez optere�ivanja projekcijom kona�nog cilja. Boris Bakal i ja imali smo na umu osnovnu strukturu koju smo predo�ili na�im saradnicima: �ekaonica�Putovanja zatvorenih o�iju�Kontrolna soba. �esto se prise�amo prvog sastanka u �Gorici� kada smo im to ispri�ali, a oni su svi po�eli da se smeju i ma�u glavama, tvrde�i da je tako ne�to nemogu�e i da ne�emo na�i na�in da ljude uverimo da idu zatvorenih o�iju, i to po pola sata, i to napolje! Njihova uverenost u nemogu�nost poduhvata donela je potpunu opu�tenost, tako bitnu za fokusiran i koncentrisan rad u svakom trenutku, a time i veliku efikasnost. Boris i ja, uz na�eg tre�eg, sad ve� stalnog saradnika, kompozitora Stanka Juzba�i�a, vodili smo ih kroz niz ve�bi i situacija, oni su generisali mno�tvo zanimljivog materijala, i tako smo postepeno gradili na�u �skulpturu u vremenu�. U jednom trenutku su, s iznena�enjem, shvatili da ve� imaju obrise svojih pri�a i da po�injemo materijalizaciju i strukturiranje tih �nemogu�ih� putovanja. Celi proces trajao je tek ne�to vi�e od �etiri nedelje, do trenutka premijere i prolaska prave publike kroz pri�e. Treba re�i da su na�i saradnici mahom profesionalni glumci � ve�ina njih s ozbiljnim pozori�nim i filmskim karijerama � ali to su i ljudi razli�itih i �irokih interesovanja, koji se ne zadovoljavaju rutinskim radom i koji, svaki na svoj na�in, imaju �ivo istra�iva�ko �ulo. Svaka od pri�a-putovanja u Ex-poziciji je, tako, autorsko delo izvo�a�a ili izvo�a�ice, koje je oblikovano uz Borisovu, moju i Stankovu pomo�.
Dolaskom publike je, zapravo, po�eo �ivot Ex-pozicije koji, sre�om, traje do danas. U me�uvremenu su nam se pridru�ivali i novi izvo�a�i: Ex-pozicija ima tu zahvalnu formu portala koji, zapravo, mo�e da ima beskona�no mnogo ulaza. Ove jeseni krenuli smo daljnju pripremu novih pri�a i uklju�ivanje novih ljudi, i vide�emo do kojih razmera mo�emo da pro�irimo ovaj portal. U susretu s na�im posetiocima, pak, (koje mi, zbog prirode predstave, volimo da nazivamo �osetioci�), predstava se neprekidno menja, u celini i u segmentima. Mislim da izraz �predstava� nije najsre�niji izbor za Expoziciju, jer pre je re� o stvaranju jednog mikrouniverzuma u koji se stupa, u kojem se boravi, sudeluje, i u koji se mo�e vratiti kad god on postavi svoje koordinate. Otkako se Ex-pozicija otisnula i u druge gradove, �ivi i razli�ite �ivote. Kako je prostor bitna odrednica na�eg rada, mi sprovodimo istra�ivanja za svaki novi grad, koja se sastoje u izboru prostora za igranje, prou�avanja istorije tog prostora, njegove okoline, pa i samog grada. Na�i performeri barataju svim ovim materijalom i pripremaju nove verzije pri�a koje �e biti �pisane na ko�u� toj lokaciji. To je ogroman posao, ali je zadovoljstvo i ispunjenost koji proizlaze iz susreta s publikom u Ex-poziciji, neuporedivo ve�e od ulo�enog truda.

Boris Bakal, �eljko Serdarevi� i ti, osniva�i ste �Baca�a sjenki�, neprofitne me�unarodne umetni�ke i produkcijske platforme za interdisciplinarnu saradnju. �ta to sve podrazumeva od aktivnosti, kako izgleda raditi u takvoj organizaciji i �ta vas je navelo da osnujete svoju �trupu�? Da li mislite da je u Srbiji tako ne�to mogu�e uspostaviti, po�to takve grupe uglavnom ovde ostaju na margini.

� Nas troje jesmo osnovali �Baca�e� pre sedam godina, ali je �eljko, briljantni i eruditni dizajner i video umetnik, ve� nekoliko godina mnogo vi�e koncentrisan na svoj autorski rad, te se povremeno susre�emo u poslu. Zato je tu Stanko Juzba�i�, koga sam malopre spomenula, jo� jedan renesansni �ovek u na�im redovima. Na�e su aktivnosti raznorodne: od stvaranja predstava, preko interdisciplinarnih istra�iva�kih projekata, dru�tveno anga�ovanih inicijativa, do pedago�ke i izdava�ke delatnosti � da navedem samo neke od njih. Stoga se i defini�emo kao �platforma�, jer na�e je nastojanje upravo u tome da stvorimo uslove za nastajanje odre�enog projekta u datom vremenu i prostoru, i s odre�enim saradnicima. Ta platforma je mobilna i dinami�na i menja oblik, sastav, pa i kontekst, svakim novim projektom. Jezgro �Baca�a� je malo, svi radimo razne poslove, pa tako i na�i saradnici, koji nam se priklju�uju ili projektno, ili za neki period. Po�to smo, za ovih sedam godina postojanja, uspostavili prepoznatljivi identitet i izborili se za svoje mesto pod suncem u hrvatskom kulturnom prostoru, imamo odre�eni kredibilitet koji nam omogu�ava bolji i efikasniji dijalog s dr�avnim i gradskim strukturama koje su na�i osnovni finansijeri. U tome nam jo� dodatno poma�e dobra organizovanost jednog segmenta nezavisne kulturne scene u Hrvatskoj (koji, na�alost, ne obuhvata i pozori�te), pre svega orijentisane na dru�tvene inicijative i projekte, kulturu mladih, nove tehnologije i multimediju, �iji smo i sami deo. No, ta pozicija jo� podrazumeva ulaganje enormne energije u odr�avanje tzv. �hladnog pogona�, dakle, svakodnevnog organizacijskog funkcionisanja, uz celu produkciju koja je, u na�em slu�aju, velika i razgranata. Mi nemamo svoj izvedbeni prostor niti imamo prostor za probe, ve� vrlo �esto odr�avamo probe u na�oj kancelariji, a kada je to suvi�e sku�eno, gostujemo u razli�itim prostorima koji nas udome. Mi, stoga, nismo �trupa� u klasi�nom smislu te re�i, premda imamo neke stalne saradnike. Pre smo nekakav brod, ili letilica, u koju se ljudi ukrcavaju i iskrcavaju, a ponekad postanu i stalni �lanovi posade. Mislim da je u Srbiji apsolutno mogu�e da se stvori sli�na platforma, ali treba da se stekne mnogo uslova za to: prvo, vizija, volja, motivisanost i postojanost nekih pojedinaca da se posvete takvom na�inu �ivota � jer, to nije posao s radnim vremenom, odvojen od privatnog �ivota. Nakon toga sledi reality check: suo�avanje sa stanjem u umetnosti i kulturi, procenjivanje realisti�nih mogu�nosti za uspostavljanje dijaloga s politi�kim i dru�tvenim strukturama i njihove spremnosti da podr�avaju i finansiraju takav poduhvat. U Hrvatskoj je danas normalno da se osnuje udruga ili organizacija i da se kroz nju, kao pravno telo, sprovode programi. U Srbiji mislim da to tek treba da postane uvre�enija praksa, ali te�ko da se mo�e o�ekivati da ove strukture budu agilnije od neinstitucionalne produkcije i da same stvore uslove za blagostanje ove produkcije. Drugim re�ima, ipak je na samoj sceni da se izbori za svoj dostojni status, a to mo�e samo kroz kvalitetnu umetni�ku i kulturnu produkciju. Osim toga, barem kada je o pozori�tu re�, moj je utisak oduvek bio da postoji velika naklonost ka mainstreamu i A produkciji, dok se istra�iva�ki i eksperimentalni izraz � uz �asne izuzetke � zdu�no nipoda�tavao. To se, uostalom, vidi i po bitefovskoj publici (kao �to rekoh ranije, barem jednom njenom delu), koja je jo�, nakon 42 godine izlo�enosti teatru rubnih istra�ivanja, spremna da prezrivo okrene glavu od toga i divi se velikim dostignu�ima klasi�nog teatra. Bojim se da ovu sklonost dele i mnogi pozori�ni umetnici, ali istovremeno se nadam i da su preokreti mogu�i.

Gostujete s predstavama po mnogim festivalima u Evropi. Kako vas do�ivljava publika i kakve su reakcije na va�e predstave u odnosu na zemlje u kojima igrate?

� Na�e dosada�nje iskustvo bilo je sjajno, bez obzira na sredinu u kojoj smo se na�li. Sastavni deo predstava �Baca�a sjenki� su vreme i posve�enost gradnji kontakta sa svakim �lanom publike, i to ljudi prepoznaju kao posebnu vrednost, rekla bih. Reakcije su fantasti�ne, �ak i kada se pojave naizgled nepremostive prepreke. Nedavno smo i�li na festival u Ma�arsku s Ex-pozicijom i na�li smo se u situaciji da neki (p)osetioci nisu znali nijedan drugi jezik sem ma�arskog. Me�utim, iako su bili upozoreni da je jezik bitan deo pri�a u koje �e u�i, oni su pristali, i tako pro�li svoje pri�e s izvo�a�ima koji su govorili na hrvatskom! Iz razgovora (dakako, preko prevodioca) koje sam vodila s njima nakon pri�a-putovanja, spoznala sam da je, bez obzira na prividnu zavisnost pri�a od razumevanja jezika, mogu�e uspostaviti i meta-jezik: naime, ti ljudi bili su u stanju da prepri�aju svoj do�ivljaj koji je, su�tinski, bio upravo pri�a koju su pro�li. No, na�e dosada�nje iskustvo je ogran�eno na tzv. zapadni svet. Bilo bi zanimljivo videti kako bi, na primer, u dalekoisto�noj Aziji, reagovali na blisku interakciju, odnos jedan-na-jedan ili vo�enje pod odre�enim senzornim okolnostima. Tu bi se, verovatno, pokazale odre�ene kulturne razlike.

Koji je va� princip rada i kako izgleda proces nastanka predstave �Baca�a sjenki�?

� Mislim da sam u velikoj meri odgovorila na to pitanje govore�i o Ex-poziciji. Pored �zaobilaznih strategija�, �itanja prostora i ko-autorskog rada, jedno od bitnih obele�ja na�ih procesa je rad na izme�tanju pogleda, ili promeni perspektive na ono �to smatramo poznatim, predvidljivim i savladanim. To obuhvata sve: na�e poimanje sebe, ostalih, svoje neposredne i globalne sredine, na�e svetonazore i sudove. U svakom projektu iskristalizuju se aspekti koje, potom, kroz prakti�ni rad, promatramo iz razli�itih uglova. Pritom se trudimo da �ne znamo�, barem ne na onom svesnom, voljnom nivou, jer time dozvoljavamo na�oj podsvesti i akumuliranom, znanju, iskustvu i se�anju da deluju bez ograni�enja. Ovakav pristup nas, obi�no, dovodi tamo gde nismo znali da �emo se na�i, ali mo�emo da se sna�emo i oblikujemo doga�aj � �to i jeste smisao na�eg rada. Mo�da smo se najvi�e uneli u taj pristup rade�i na Odmoru od povijesti, �to je ujedno bio i na� najslo�eniji radni proces do sada. U radu koji podrazumeva takvu koncentraciju, neprekidno oslu�kivanje i opipavanje bila svakog od nas, kao i situacija koje nastaju na probama, mora postojati velika doza uzajamnog poverenja. Bez njega je nemogu�e napraviti ni osnovne korake, a s njim je mogu�e sti�i i u grani�na podru�ja svesti i bivanja.

Va� novi projekat �Sen�enje grada� podrazumeva kriti�ki i kreativni pristup problemu urbane kulture i po�inje u Beogradu. Kako se mo�e druga�ije �itati sopstveni grad?

� Sen�enje grada je, zapravo, deo jednog ve�eg dugoro�nog projekta pod nazivom Bele�enje grada/bele�enje vremena koji je, pre tri godine, zapo�eo kao inicijativa dokumentovanja, arhiviranja i kriti�ke refleksije umetni�kih i politi�kih doga�aja koji su se odigrali u javnim prostorima Zagreba u pro�lom veku, do dana�njih dana. Drugim re�ima, to je projekat koji nastoji da obuhvati onaj krhki i nepostojani segment kulturne memorije, a to je nematerijalna ba�tina. Specifika ovog projekta je u njegovim javnim inkarnacijama, koje su umetni�ki projekti za sebe, kao �to su Otvoreni uredi i Zidne novine (oni koje zanima saznati ne�to vi�e o projektu, mogu pogledati stranice: http://biljezenjagrada.blog.hr ili http://zidnenovine.blogspot.com) . U me�uvremenu, projekt se pro�irio i na regiju, jer je proces tranzicije uveliko doprineo prenebregavanju kulturne memorije, kao posledice dramati�ne produkcije amnezije i diskontinuiteta. Tako je zapo�eta serija radionica/foruma pod nazivom Sen�enje grada, koje �e se odvijati do prole�a 2009. u Beogradu, Ljubljani, Dubrovniku, Sarajevu i Budimpe�ti, a kulminira�e istoimenim me�unarodnim simpozijumom u Zagrebu na temu hipertekstualizacije urbanog prostora, maja 2009. Prva radionica, odr�ana u Zagrebu, imala je specifi�an format jer je nastala u saradnji sa studentima Likovne akademije, koji su imali konkretan zadatak da urede novo izdanje Zidnih novina. Radionica/forum u Beogradu, koja �e biti realizovana u koprodukciji s Kulturnim centrom Rex i saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju, ima za cilj da detektuje one projekte i inicijative koji se bave kulturnom memorijom i da ih uzajamno pove�e i predstavi barem na diskurzivnom nivou. Boris i ja �emo tako�e predstaviti iskustvo �Baca�a� u radu na ovakvom projektu, ali i strukturirati situacije u kojima se ovakvo iskustvo mo�e i neposredno primeniti. A o tome kako se mo�e druga�ije �itati sopstveni grad, bilo bi lepo da pi�u u�esnici Sen�enja grada nakon na�e radionice/foruma.

I, deseto pitanje bih volela sama da smisli� i da na njega odgovori�

� Mogu samo da ponovim pitanje koje postavljam sebi vi�e puta dnevno: Kako dobiti na vremenu? Jedini odgovor koji imam, sem radikalnih promena u �ivotu, jeste stvaranje predstava kakve stvaramo s �Baca�ima sjenki�, koje su svojevrsne prostor-vremenske oaze, uto�i�te od freneti�ne potrage za izgubljenim vremenom koje vi�e nije prustovska nostalgija, ve� dramati�na fizi�ka �injenica manjka. No, jo� tragam za re�enjem koje bi se prelilo i preko tih granica�