Naslov ovog �lanka je Projekat Janez Jan�a, a moramo znati da je �projekat Janez Jan�a� tvrdnja koju tek treba dokazati. Dokazati da je to zaista �projekat�, planski izveden doga�aj, koji mo�e biti performativni akt, a ne samo intimni, privatni �in, kojim zapravo nemamo pravo da se bavimo u kontekstu scenskih studija. Neki znakovi ukazuju ba� na to poslednje: trojica slovena�kih umetnika koji su odlu�ili da promene ime u Janez Jan�a, ne daju izjave o svome �inu, promene ne komentari�u odnosno ka�u da je u pitanju intimna, li�na odluka, koju ne treba javno argumentovati. U pitanju je promena imena, �to je �ovekovo gra�ansko pravo, i nije potrebno nikome obja�njavati, pa ni upravnom organu (bar u Sloveniji ne treba).

- Ako u ovom promi�ljanju impliciramo potpuno privatni nivo rasprave � na to nas primorava priroda �projekta� ali i opravdano uverenje da se prema intimnom performansu, �to bi Projekat Janez Jan�a ipak bio, i sami intimno opredeljujemo � preimenovanje posebno jednog od performera dovodi nas u poprili�nu zabunu, �ak i s ose�ajem stida:1 kako uop�te zvati �oveka koji je do preimenovanja u Janeza Jan�u bio poznat kao Emil Hrvatin. Naravno, uz uva�avanje �ovekove �intimne odluke�, koju umetnik u raznim prilikama posebno nagla�ava, dileme ne bi smelo da bude: Emil Hrvatin je sada Janez Jan�a. A u posve privatnoj situaciji nekada�njeg Emila zvati Janez, i to ne bilo koji �slovena�ki� Janez (uzgred, Emil Hrvatin je po ro�enju Hrvat), ve� ba� �onaj� Janez, dakle Janez Jan�a, predsednik slovena�ke vlade � to autoru ovih redova nije (bilo) lako i mora priznati da je susret s Janezom Jan�om neko vreme zapravo izbegavao. O najdubljim razlozima za to ovde ne�emo raspredati, sigurno je da su povezani s odnosom autora prema originalu ili barem najistaknutijem nosiocu toga imena.

U nekoliko klju�nih ta�aka polemisa�emo s takvim shvatanjem koje promenu imena ne razume kao projekat, ve� kao li�nu odluku trojice umetnika. Prvi argument protiv je to da su se za preimenovanje odlu�ile tri javne li�nosti koje se eksponiraju u razli�itim kontekstima, uglavnom umetni�kim, i da je njihovo preimenovanje javno ne samo u administrativnom smislu (ti podaci spadaju u sferu privatnosti, delimi�no su i javno dostupni, recimo objavljivanje imena u telefonskom imeniku i sl.), ve� i u �irem poimanju te sfere. Za promenu imena odlu�ila su se trojica umetnika, a ne tri anonimusa, od kojih su dvojica aktivni na polju savremenih scenskih umetnosti i bave se novim scenskim praksama, koje �esto u osnovi problematizuju. Mo�emo da pretpostavimo � dokaza za to zasad nemamo � da je i njihovo preimenovanje vezano za njihovu scensku praksu, za njihovo umetni�ko delovanje.

- �ta je uop�te preimenovanje, promena imena? U pravnom smislu to je gra�ansko pravo, koje je u Sloveniji formalno gotovo neograni�eno2 i rezultat je �ovekove li�ne odluke, �to nadle�ni organ samo legalizuje (pri tome, ograni�enja se prvenstveno odnose na lica u krivi�nom postupku, lice se ne sme preimenovati u ime slavne osobe ako bi time izvuklo neku korist ili je ismejalo, nije mogu�e preimenovanje u ime za�ti�eno copy-rightom ili u uvredljivo ime i sl.). Donekle je druga�ije, recimo, u Sjedinjenim Dr�avama, o �emu pod geslom �name change� mo�emo da pro�itamo u Wikipediji (1. 10. 2007), gde postoji kompleksni pravni sistem u vezi s menjanjem imena, a odluka je diskreciono pravo suda. Kako je ova oblast i pravno zanimljiva i zabavna, pogledajmo neke slikovite primere. U Sjedinjenim Dr�avama �este su promene imena iz politi�kih razloga, koji su transparentniji od na�ih primera. Tako se sin �uvenog Ebija Hofmana (Abbie Hoffmana) preimenovao u america Hoffman (america je pisano malim po�etnim slovom), �ime je hteo da istakne svoj ne�ovinisti�ki patriotizam. Zbog predizborne kampanje, kandidat Bajron Luper (Byron Looper) ime je promenio u Byron Low Tax Looper, �to je veoma doprinelo njegovom uspehu; ubistvo politi�kog protivnika godine 1998. naglo je okon�alo njegovu politi�ku karijeru. Iz politi�ki ne tako ambicioznih, a jednako anga�ovanih razloga, neki Rob promenio je ime u Free Rob Cannabis, neko drugi u Nigel Freemarijuana, tre�i u Goveg.com, �ime je promovisao vegansku internet stranu, �etvrti u Kentucky Fried Cruelty.com, �to mo�da ne zahteva komentar, peti, koji je morao da plati 20 funti kazne, u Yorkshire Bank PLC Are Fascist Bastards. Da ne govorimo o tipu po imenu David Fearn, koji je ime promenio u naslove svih filmova o D�ejmsu Bondu� U razli�itim strategijama povezanim s motivacijom imenovanja, preimenovanje ima posebno mesto: anonimnost je predidentitetno na�elo, pseudonim zna�i dodavanje kriptoidentiteta, nadimak daje nosiocu neobavezan proteti�ki identitet, preimenovanje pak nudi nov identitet koji, s obzirom na izbor imena, mo�e biti u razli�itim odnosima s njim ili njegovim nosiocem.

Drugi argument protiv jeste izbor imena. Trojica umetnika nisu se preimenovali u bilo koje ime, ve� u Janeza Jan�u, preuzeli su ime predsednika slovena�ke vlade, predsednika SDS-a (stranke desnog centra) i zagovornika desne politi�ke opcije. Izbor imena nesumnjivo govori o odre�enom cilju. Ako iole poznajemo svetonazorsko opredeljenje trojice umetnika � ili bar dvojice od njih � mo�emo re�i da je ono bli�e levom politi�kom polu i nedvosmisleno kriti�ko prema polu odnosno politici koju reprezentuje ime najpoznatijeg nosioca imena Janez Jan�a (takvih je u Telefonskom imeniku Slovenije sedam). To mo�emo da zaklju�imo iz njihovih umetni�kih akcija i manifestativnih nastupa; kad govorimo o performeru i publicisti Janezu Jan�i, nekad znanom kao Emil Hrvatin, recimo iz uvodnika za �asopis Maska ili iz aktivnosti kao jednog od lidera Asocijacije nevladinih organizacija, kad govorimo o video-umetniku i performeru Janezu Jan�i, nekad znanom kao Davide Grassi, recimo iz projekata DemoKino � Virtualna biopoliti�na agora ili Votomatic � preizkus pomanjkljive demokrati�ne ma�inerije / Votomatic � ispitivanje nesavr�ene demokratske ma�inerije, i kad govorimo o vizuelnom umetniku Janezu Jan�i, nekad znanom pod imenom �iga Kari�, iz projekta Terror=Decor. Kako izbor novog imena o�igledno ne upu�uje na neku primarnu fascinaciju u odnosu na njegovog najpoznatijeg nosioca (�to bi mogao biti motiv za preimenovanje i veoma �esto jeste), izborom imena pose�u u neku traumati�nu su�tinu, u ovom slu�aju slovena�ke dr�ave i njene tranzicije, razlog je po svoj prilici ne�to drugo. Pretpostavljamo da je re� o svesnoj, �ak konceptualnoj odluci (dvojicu umetnika �esto defini�u kao konceptualiste), pa u preimenovanju naziremo akt svesne i planske nadidentifikacije, koja se otima li�noj, intimnoj prirodi odluke i ispoljava, pre svega, svoju kriti�nost.

- Trojica umetnika preimenovanjem nisu mogli da preuzmu realne ekonomske i politi�ke mo�i predsednika vlade, ve� samo simboli�nu mo� koju sadr�i njegovo �golo� ime. Jedna�ina koja se mo�e postaviti odr�iva je na nivou promene imena, dakle Emil Hrvatin + Davide Grassi + �iga Kari� = Janez Jan�a, pri �emu su sva trojica vlastitu realnu mo� koju su nesumnjivo imali, dodu�e na ograni�enom dru�tvenom prostoru, unutar savremenih (dvojica i scenskih, jedan vizualnih) umetnosti, zamenili za simboli�nu mo� originalnog nosioca svog novog imena. U ekonomsko-marketin�kom smislu Emil Hrvatin, Davide Grassi i �iga Kari� zamenili su svoju robnu marku, pri �emu tr�i�ni u�inak te zamene (ili brandinga) nije bio sasvim transparentan. O tome govori performer Janez Jan�a u intervjuu s Tanjom Lesni�ar-Pu�ko (20).3 �ta biva s povratnom mo�i promene imena odnosno s njegovim nenamernim umno�avanjem u odnosu na originalnog nosioca? Originalni Janez Jan�a, po svemu sude�i, ostaje neokrnjen nakon promena ili �emitovanja� imena; polemi�kih zvani�nih reakcija vlade ili stranke, �iji je predsednik, nije bilo ili za njih ne znamo, ne znamo ni to da li je pojavljivanje imena Janez Jan�a u novom, neo�ekivanom kontekstu (o �emu �e biti re�i) uticalo na njegovu javnu prepoznatljivost odnosno popularnost.

Tre�i protivargument vezan je za odluku da sva trojica umetnika preuzmu isto ime � Janez Jan�a. Takva odluka je uvek intimna, a �injenica je da su uzeli isto ime i na taj na�in se nekako identifikovali, me�usobno se poistovetili, istovremeno svi zajedno s najpoznatijim nosiocem svog novog imena, na kraju krajeva sa svima koji to ime nose (sada ih je ve� deset). Ako poku�amo da teoretski ozna�imo njihovu akciju, mo�emo re�i da su napravili seriju. O seriji i njenom u�inku govori usklik jednog od Janeza Jan�i, nekad Davide Grassi, na svom ven�anju (po re�ima prisutnih): ��to nas je vi�e, br�e �emo do cilja!� (�to je zapravo slogan stranke SDS, kojom predsedava najpoznatiji Janez Jan�a i kojoj su se trojica performera tako�e priklju�ila); 4 na pomisao o seriji mo�da ukazuje i naslov jedne od poslednjih predstava jednog od Janeza Jan�i, ovaj put Emila Hrvatina, Mi vsi smo Marlene Dietrich FOR / Svi smo mi Marlena Ditrih FOR, seriju kona�no potvr�uje i zajedni�ko pojavljivanje umetnika, koji su kao grupa priredili izlo�bu u Maloj galeriji u Ljubljani, pod naslovom TRIGLAV � OHO, IRWIN, Janez Jan�a, Janez Jan�a i Janez Jan�a,5 gde se pojavljuju performer i publicist, vizuelni umetnik i intermedijski umetnik, i svi se zovu Janez Jan�a.

Da ponovimo: Na jednoj strani imamo intimnu, li�nu odluku trojice dr�avljana Republike Slovenije da promene ime, na drugoj to je odluka trojice umetnika, tri javne li�nosti, od kojih dvojica upra�njavaju savremene scenske prakse, odluka je vezana za karakteristi�no ime, dakle ime Janeza Jan�e, predsednika slovena�ke vlade i desni�arskog politi�ara, sva trojica preuzeli su isto ime i na taj na�in napravili seriju, koja i zbog imena koje su preuzeli i same akcije, upu�uje na svoje vlastito zna�enje i u�inak. U tom rasporedu druga strana �ini se ja�a od prve i navodi na pomisao da je re� o njihovoj aktivnosti u performativnom projektu. Da bismo to dokazali, moramo se vratiti na po�etak.

- Prvo se moramo zapitati �ta se zapravo desilo s promenom imena? U intimnom odnosno gra�anskom ili dr�avljanskom smislu �ivot trojice umetnika vidno se izmenio, �to zaklju�ujemo iz promene imena u svim, kako umetni�kim tako i privatnim kontekstima u kojima su se ranije pojavljivali. Emil Hrvatin, Davide Grassi i �iga Kari� su kao takvi nestali iz javnog �ivota, delimi�no i �unazad� (na primer, u umetni�koj biografiji performera i publiciste Janeza Jan�e ne pi�e da je predstavu Miss mobile re�irao Emil Hrvatin, �to se mo�e i dokazati, ve� Janez Jan�a),6 mada se mo�e re�i da su njihova tela i li�nosti ostali isti, �to zaklju�ujemo u skladu s empirijom: spoljno ili �telesno� sve donedavno � i mnogi koji o�ekuju da trojica umetnika �igraju� ulogu Janeza Jan�e, bili bi razo�arani � nisu se izmenili, u njihovom performansu nije re� o nekom obliku umetni�kog transvestizma i, sude�i po javno dostupnim informacijama, nastavljaju svoju umetni�ku aktivnost. �Nekada�njih� Emila Hrvatina, Davide Grassija i �ige Kari�a vi�e nema, pred nama su trojica Janeza Jan�e odnosno, u umetni�kom okru�enju, performer i publicist Janez Jan�a, intermedijalni umetnik Janez Jan�a i vizuelni umetnik Janez Jan�a. Doga�aj koji je pokrenula promena imena naziva se Janez Jan�a. Tako ga percipira javnost, kao takav se kazuje gledaocima i �itaocima saop�tenja. Janez Jan�a nije samo ime za trojni performativni doga�aj, u njemu se Janez Jan�a (najpoznatiji nosilac) ne pojavljuje samo u performativu, on reprezentuje njegove autore i istovremeno (nove) nosioce, i kroz njihovu �prepravku� ili �filter� nepogre�ivo iznova upu�uje na njegov original, �vrhovnog� nosioca i na svu problemati�no realnu i simboli�nu mo�, koju sjedinjuje kako u imenu tako i u vlastitoj li�nosti � recimo, u njihovim identitetima, ako se na ovom mestu zapitamo i o njihovom mogu�em rascepu, �to bi dobrano prevazi�lo na� okvir.

�ta mo�e da zna�i promena imena? Promena imena je privatni �in, tesno je povezana s �ovekovim unutarnjim motivima, njegovom li�no��u, njegovim identitetom odnosno istovetnost��u, povezana je s odricanjem dotada�njeg identiteta i li�ne istorije, pa i (samo)predstave odnosno predstave koju o �oveku imaju drugi i u velikoj meri vezuje se s njegovim imenom, s promenom novog imena i novih identiteta. Promena imena je i intimni performans i svojevrsni dru�tveni spektakl. Mada se ime, koje je izraz �ovekove kako pravne, administrativne tako i intimne istovetnosti, primarno dobija arbitrarno, dakle, dodeljuje se na ro�enju, kr�tenju odnosno upisom u mati�nu knjigu, potom ga �ovek preuzima kao vlastiti identitet � promenom postaje samo njegova reprezentacija, promena u su�tini legalizuje ili manifestuje upravo njegovu prvobitnu arbitrarnost.

- Za uvod u tematiku identiteta, koju �emo ovde samo nazna�iti, podsetimo se autobiografske pri�e ameri�ke feministi�ke teoreti�arke Pegi Felan (Peggy Phelan) u delu Unmarked, koja �e nam mo�da pomo�i da osvetlimo podtekst poodnosno pre-imenovanja. Pegi je rasla u porodici sa �estoro dece, u kojoj majka nije mogla da upamti njihova imena, a otac ih je preimenovao da bi ih lak�e zapamtio. Posledica, kako ju je osetila Felanova, bio je �apsolutni prekid izme�u znaka i referenta�, koji je, verovali ili ne, postao oblik de�je igre u porodi�noj ku�i, a neuspeh da �e ime detetu dodeliti identitet bilo je na svakodnevnoj probi. Deca su spoznala da identitet ne poti�e od imena, koji je postao �supstitucionalna ekonomija� porodice, identitet se ne odnosi na ime koje mo�e� da izgovori�, niti telo koje mo�e� da vidi�, identitet poti�e iz poraza tela, da bi u potpunosti izrazio �ovekovo postojanje, i iz poraza ozna�itelja da izrazi ta�an smisao. Identitet je opa�ajan samo kroz odnos s drugima, �to je oblik istovremenog otpora i potpore, nagove�taj granice gde se ja razlikuje od drugog i stapa se s drugim. U toj deklaraciji identiteta, ka�e Felanova, uvek se nalazi gubitak, gubitak ne-biti drugi i zavisiti od tog drugog da bi bio vidljiv i uop�te postojao. Felanova tako slikovito uvodi pojam ja, to jest njegovog odnosa prema imenu, odnosa prema drugom i granice me�u njima, da je, pri tome, najmarkantniji pojam gubitka. (11�13)
Jednako re�ito o na�elu (dodu�e u slikarstvu) �ekvivalentnosti izme�u dejstva sli�nosti i potvrde neke predstavljene veze� pita se Mi�el Fuko (Michel Foucault) u delu To ni pipa / To nije lula. Izme�u lule i naslikane tvrdnje iz naslova rasprave na Magritovoj (Magritte) slici pojavljuje se neko udubljenje, ka�e Fuko, koje razdvaja njihov nekada�nji zajedni�ki prostor, praznina, rupa koja navodi na odsustvo prostora (koji je sli�an granici izme�u ilustracije i teksta), kao potiranje �zajedni�kog mesta�. Mno�tvo negacija � to nije lula, ta slika nije lula, ta zabele�ena tvrdnja nije lula, taj crte� lule nije lula i sl. � uzrokuje da crte� lule i tekst koji bi je morao (u negaciji) obele�iti, ne nalaze �kraj svom susretanju i me�usobnom ukr�tanju�. Magrit, nastavlja Fuko, �obele�ava svoje slike [�] da bi ispo�tovao ozna�avanje. Mada se na toj vetrometini prepli�u neobi�ni odnosi, de�avaju se neo�ekivane, razorne invazije, upadi slika u prostor re�i, verbalno bliskih, koji pomute crte�e i uzrokuju da se razlete na sitne komade�. (27) Agresivni, militantni re�nik Fukoovog iskaza obele�avanje predstavlja kao sukob, �to nije akt identifikacije, ve� konflikta i razdvajanja, de(kon)strukcije. Izme�u imena i ja vlada rat koji nu�no vodi, kako misli i Felanova, u poraz. Kako ka�e Fuko, sli�nost uvek ima nekog �za�titnika� i �biti sli�an pretpostavlja neku prvu referencu, koja propisuje i razvrstava�. �ta je �ta, ko je model a ko kopija, jesu pitanja koja hijerarhizuju i vode u �monarhiju� zna�enja; do�i �e dan, zaklju�uje Fuko svoju raspravu, �kad �e sliku samu, zajedno s imenom koje ta slika nosi, razidentifikovati sli�nost, beskona�no transferirana du� neke celovite serije. Campbell, Campbell, Campbell, Campbell.� (42)
Izme�u imena i identiteta odnosno (samo)predstave zjapi rupa, pomalja se udubljenje, kako ka�e Fuko, koje s jedne strane napu�ta ime a na drugoj �ovekovu li�nost i na taj na�in uspostavlja arbitrarnost veza izme�u oboje. Ime postaje klize�i ozna�itelj, istovremeno se kao problemati�no uspostavlja poimanje identiteta kao ne�eg unapred ili jednom zauvek datog, i neo�ekivano uo�avamo njen (badijuevski) multiplicitet ili (fukoovsku) multiplost. I ako znamo da se u tom, identitetnom okru�enju odvija vidljiv deo savremenih umetni�kih praksi, pa i scenske odnosno performativne,7 mo�emo i promenu imena trojice slovena�kih umetnika shvatiti na taj na�in, u domenu performativnog. Izme�u Emila Hrvatina, Davide Grassija i �ige Kari�a te Janeza Jan�e nema istorodnog hijerarhijskog odnosa, koji bi, kao pride, imao psiholo�ku konotaciju, ve� je u pitanju diskurzivna veza me�u njima. Kad pretpostavimo da je Janez Jan�a zapravo projekat, performativni doga�aj, u njemu se iznova uspostavljaju odnosi. U redosledu koji je, misle�i na razvoj evropskog slikarstva, uveo Fuko, sli�nost � predstavljanje � obele�je (63), projekat Janez Jan�a postavlja se u tre�i �lan paradigme, koji isto tako va�i za razvoj pozori�ta odnosno scenskih umetnosti. Emil Hrvatin, Davide Grassi i �iga Kari� u ideji odnosno Janez Jan�a, Janez Jan�a i Janez Jan�a u izvo�enju, koriste neki elementarni oblik reprezentacije, a to je sli�nost koju ne dodaju da bi njome ne�to reprezentovali, ve� svojim performativnim aktom pripadaju i polju obele�ja. Obele�je proizvodi igra zna�enja, koje pokre�e sudar izme�u sli�nosti i predstavljanja. Ostatak gubitka je u identitetnom procesu, koji se odvija kao borba izme�u slike i predstave.
Performativnosti dodatno doprinosi to �to su promenu izvela trojica umetnika, od kojih se dvojica bave savremenim scenskim praksama koje na originalan, duhovit na�in i problematizuju (projekat Janeza Jan�e, tada jo� Emila Hrvatina, Begunsko tabori��e za dr�avljane prvega sveta / Izbegli�ki logor za gra�ane prvog sveta (2004), ili projekat Janeza Jan�e, tada jo� Davide Grassija, Problemarket.com /2001/, zajedno s Igorom �tromajerom), te �injenica da su preimenovanjem produkovali i seriju, koja je karakteristi�na pojava u savremenim � vizuelnim � umetnostima. Ako promenu imena u identitetnom smislu shvatimo kao neku vrstu bodiartisti�kog doga�aja (pri �emu ne mislimo samo na raskol istovetnosti izme�u li�nosti i njenog imena, na pukotine u njenom identitetu, ve� i �este, dodu�e patolo�ke, telesne promene koje preimenovanje donosi ili pokre�e), proizvo�enje serije se najsna�niije upisuje u prostor dru�tvenog odnosno politi�kog, jednom re�ju: ideologije. Serija vodi poni�tavanju subjekta, njegovom pra�njenju, desubjektivaciji. Serija svojim vijuganjem u beskona�no stvara redosled praznih ozna�itelja, koje onda proizvoljno popunjavaju novi sadr�aji. Seriju autorizuje neko odsustvo, ja se u njoj pojavljuje, kako ka�e �i�ek, kao ��ista praznina autoreferentnog obele�ja� (Kako, 171), kao prazno ime. Izme�u trojice umetnika, trojice Janeza Jan�i i �originalnog�8 Janeza Jan�e kao Janeza Jan�e, nastaje kauzalni lanac, koji produkuje aposteriorni identitet i postavlja osnovno pitanje referenta. Sada nije re� o tome da Emil Hrvatin, Davide Grassi i �iga Kari� nestaju kao umetnici, javne li�nosti, gra�ani i dr�avljani, ve� kao takav nestaje i Janez Jan�a, i to kao ime i njegov nosilac, �originalni� Janez Jan�a, sa simboli�nom funkcijom. Multiplikacija imena kao ozna�itelja vodi nestanku referenta pa pomenuti slogan stranke sad treba shvatiti doslovno: �to vi�e bude Janeza Jan�i, br�e �e biti dosti�an cilj pra�njenja subjekta odnosno desubjektivacije i uspostavljanja praznog ozna�itelja. Cilj � pre ili posle nekonceptualizovan, kolateralan � �ina promene imena je, dakle, podriti realnu ideolo�ku, ekonomsku i politi�ku mo� nosioca, u tu svrhu odre�i se vlastite li�nosti, intimnog i umetni�kog, javnog identiteta. I, �to se �ini najzna�ajnije: prazno mesto iz kojeg provejava ideolo�ki mehanizam kao takav, ponuditi kao mogu�nost naseljavanja novog � recimo, politi�kog � subjektiviteta.

Promena imena kao ne-doga�aj, doga�aj koji u manifestativnom smislu to ne�e da bude, na taj na�in koristi neku vrstu spontane akcije koju je pokrenuo sam akt preimenovanja u administrativnom, upravnom smislu. U identitetnom pogledu postaje doga�aj uspostavljanjem vlastite li�ne istorije, imena i identiteta ili samopredstave, odnosno markiranjem njihovog razlikovanja, i kao doga�aj upisuje se u registar savremenih scenskih umetnosti u smislu rada s realno��u, koji pak � u kontekstu institucionalne teorije � postaje umetni�ki doga�aj ili performativni projekat u trenutku kad ga izvede umetnik ili akter u domenu savremenih scenskih umetnosti (situacija je sli�na okolnostima koje pokre�e pojava ready-madea odnosno postavljanje objekata iz realnosti u galerijski prostor). S druge strane, taj �in postaje umetni�ki doga�aj i preko koncepta koji u izboru imena prepoznajemo kao metu preimenovanja, i u proizvodnji serije, �ime inicira niz novih zna�enja, u odre�enoj dedukciji politi�ki ili ideolo�ko subverzivnih.

- Kad govorimo o subverzivnosti tog projekta, moramo znati da je strategija subverzivne afirmacije put koji su izabrali njegovi izvo�a�i. Subverzivna afirmacija je takti�ki postupak, posebno �est u politi�kom aktivizmu odnosno umetni�kom medijskom aktivizmu, poznatom kao artivizam (kod nas je o njemu najpodrobnije pisao Aldo Milohni�, �Artivizam�). Pomo�u afirmacije, pi�u Inke Arns i Silvija Sase (Sylvia Sasse), �uspostavlja se distanca prema samom predmetu afirmacije ili njegovom otkri�u. Pri subverzivnoj afirmaciji uvek postoji vi�ak koji destabilizuje afirmaciju i preobra�a je u njenu suprotnost�. Parazitske tehnike subverzivne afirmacije su imitacija, simulacija, mimikrija, kamufla�a, sledi uverenje da se �spektakl [�] mo�e podriti samo ako ga shvatimo doslovno�. Model ili predmet subverzivne afirmacije je neka vrsta readymadea, s kojim se � u postupku koji �i�ek naziva nadidentifikacija ili prekomerna identifikacija � izvo�a� preterano, �fanati�no� identifikuje, i to s investicijom koja je obrnuto srazmerna kriti�koj distanci prema predmetu (Arns, Sasse 10).

U Projektu Janez Jan�a nedvosmisleno je na delu strategija subverzivne afirmacije, kojoj trojica slovena�kih umetnika dodaju originalnu dimenziju. Najpre bismo njihov �in nazvali subverzivna re- ili de-nominacija, gde je denominacija prikladniji izraz i navodi na gubitak vrednosti objekta. Potom treba re�i da svoj u�inak delom ostvaruje takore�i pasivno, plan se sam odvija, s tim �to proizvodi nova zna�enja samo njihovim spontanim pojavljivanjem u medijima, bez dodatne, posebne, planske aktivnosti. Od preimenovanja sva trojica rade kao i ranije (nemamo suprotnih dokaza), novo ime u vezi s njihovim aktivnostima podsti�e nova zna�enja. U toj tvrdnji �ini se da je va�no ovo: kad se pitamo kako Projekat Janez Jan�a deluje, gde se zapravo autorizuje, gde locira, mo�emo da ponovimo � to nije u planskom delovanju trojice umetnika (plan ili koncept vidimo prvenstveno u samoj odluci na istovremenu promenu imena u Janez Jan�a; vidi i napomenu br. 3), a sigurno jeste u medijima koji prate njihove aktivnosti.

- Nema scene ni auditorija, ni fokusirane pozornice odnosno mesta gde bi se taj artivisti�ki manifest odvijao. Prostor akcije, dakle, jeste dru�tveno telo trojice umetnika, njihovo identitetno okru�enje, a zapravo pravi prostor Projekta Janez Jan�a jeste ne-prostor, samo mre�a relacija i odnosa u koje stupaju umetnici u svom dru�tvenom i umetni�kom �ivotu. U unutra�njosti nema prostora, tek atmosferi�ni vakuum koji zauzimaju razli�iti subjektiviteti. Projekat Janez Jan�a uop�te se ne odvija na na�in performativnog doga�aja ili izvo�enja, u njemu zasad objektivno bele�imo samo trenutak ra�anja, trenutak preimenovanja, kad se u javnosti (i to ne po �elji �u�esnika�, ve� zbog medijskog nasilja) pojavi vest o trojici novih Janeza Jan�i. Od tada doga�aj traje kao neki permanentni performans, a zapravo kao ne-doga�aj. Gledalac vi�e ne gleda performera, kao u slu�aju performance-arta ili bodyarta, niti njegov surogat, kao u razli�itim tehnolo�kim oblicima performansa, ve� njegove medijske reprezentacije.

Mediji prate projekat, pre svega, po automatizmu, na osnovu objektivnog izve�tavanja o doga�ajima u kojima u�estvuju trojica Janeza Jan�e, pri �emu autorima ide u prilog nekakva pozitivna buka, na koju mo�da i ra�unaju, nesumnjiva servilnost kojom sredstva izve�tavanja prate lik i delo Janeza Jan�e; u medijima nije bilo vidljive problematizacije samog �ina. A smisao je ba� u tome: sam akt promene imena postaje doga�aj kroz produkciju medijskih kolizija koje izaziva pojava imena Janez Jan�a u posve novim, neo�ekivanim kontekstima, kakav je recimo �Janez Jan�a ple�e u Berlinu� (vidi vest u Delu, dana 29. avgusta 2007). Projekat Janez Jan�a koristi medijsku realnost i u nju se postavljaju takore�i spontano i na prvi pogled nesubverzivno (ili barem druga�ije kao, na primer, medijski projekti nekog Joeya Skaggsa odnosno Critical Art Ensemble), subverzivno je tek kolidiranje koje se pokre�e pojavom imena i aktivnosti trojice Janeza Jan�i, i tako krnji kako realnu tako i simboli�nu vrednost imena odnosno njegovog originalnog nosioca: s jedne strane ga spontano kriti�ki ironizuje, a s druge omogu�uje neo�ekivane reakcije (nesigurnost, u�asnutost, strah), i, �to je mo�da su�tinsko, njegovu simboli�ku mo� do te mere slabi da tu prazninu nudi na raspolaganje nekom drugom, da je napuni novim � politi�kim, ideolo�kim � sadr�ajem...

- Koncept kriti�ke distance pokazao se kao potpuno neefikasan u vreme koje odre�uju mehanizmi vlasti/mo�i, koju Fuko naziva biopolitika (2003); nemogu�e je biti izvan, treba delovati iznutra. I odluka trojice umetnika odnosno izvo�enje Projekta Janez Jan�a zapravo dolazi iznutra, iz, kao �to smo ve� utvrdili, intimne odluke i promene imena kao promene identiteta, takore�i iz umetnikovog tela, po �emu je shvatamo i kao posebni oblik body-arta (Amelija D�ons defini�e manifestaciju ja kao performans; Body), pa se�e do same sr�i ideolo�kog sistema, koji subvertira tako da uka�e na njegovu prazninu; u Projektu Janez Jan�a re� je o �javnom predstavljanju opscene fantazmagori�ne su�tine ideolo�ke gra�evine�. (�i�ek, Zakaj / Za�to, 40)

Za kraj jo� o dve opasnosti koje prate projekat Janez Jan�a. Eventualni medijski bojkot izve�tavanja o aktivnosti trojice Janeza Jan�i, na primer iz ideolo�kih razloga, po svoj prilici zna�io bi fakti�ko pomra�enje javnog dela toga projekta koji bi se odvijao samo u intimnoj, identitetnoj sferi, kao nevidljivi performans, a istovremeno bi se, pretpostavljamo, ugasilo i interesovanje za njega. Druga opasnost bilo bi plansko, �re�irano� delovanje koje bi spolja probalo da pokrene projekat: on bi tako izgubio spontanost koja sada pokre�e i podsti�e neo�ekivane kolizije odnosno zna�enja. S druge strane, ne znamo u kom pravcu bi se projekat razvijao, �to je sli�no bacanju kocke; ne mo�emo da pretpostavimo �ta bi za njega zna�ili, recimo, predstoje�i parlamentarni izbori, kad bi medijski slu�ajevi mogli da proizvedu politi�ki dosta provokativna (ne�emo re�i sudbonosna) zna�enja ili efekte�9

Projekat Janez Jan�a, osim svoje gotovo telesne karakteristike, jeste i medijski, medijatizovani doga�aj par excellence i do kraja se realizuje u oblicima medijske reprezentacije. Sve tri njegove manifestacije � intimno odnosno identitetno, javno ili politi�ko performativno i medijsko ili medijatizovano � najbolje mo�emo shvatiti u domenu savremene biopolitike.

- Okvir u koji trojica umetnika promenom imena nesumnjivo penetriraju s naizgled spontanisti�kim performativnim diskursom, jeste biopolitika odnosno oblici delovanja suverene vlasti na goli �ivot, na �ta ovde samo skre�emo pa�nju. Mo�na imperija, po Negriju i Hartu (Hardt), nema spolja�njost, alternative u njoj nastaju samo iznutra, unutra je subjekt, kome, po Agambenu, nedostaje mogu�nost iskaza, koji odra�ava nemogu�nost jezika da uka�e na rascep izme�u izrecivosti i neizrecivosti, spolja i unutar jezika, izme�u jezika odnosno potvr�ivanja i arhive, subjekat je situiran na mestu �iste kontingencije za�e�a jezika a mogu�nost nepostojanosti jezika nu�na je pretpostavka subjektivacije. Trojica Janeza Jan�i svojim projektom uspostavljaju ime kao oblik biopoliti�ke samoreprezentacije, istovremeno i seriju, gde njihova odluka vi�e kao preuzimanje novog identiteta ozna�ava poni�tavanje nekada�njeg i prazninu desubjektivacije, istovremeno svojim delovanjem kao gotovo telesnom �rtvom (ako je ime dar koji primamo u verskom ili civilnom ceremonijalu, dakle na kr�tenju, gubljenje ili zamena imena zapravo je njegovo �rtvovanje) uzrokuje gubitak referenta a time i simboli�ne vrednosti svog �modela� ili prethodnika u seriji, pri upotrebi taktika subverzivne afirmacije priprema prostor za novu aktivnost koja �e ispuniti prazninu iznutra. Tu nije re� o estetizaciji politike, kako je poima Ransijer (Ranciere), koja je svesna da �umetnost ne mo�e samo da zauzima prostor koji je preostao slabljenjem politi�kog konflikta. Mora da ga preoblikuje, po cenu vrednovanja granica svoje vlastite politike� (9), nije re� o politizaciji estetike, gde Ransijer razlikuje �etiri oblika: �ala, zbirka, poziv i tajna; nijednu od njih ne mo�emo neposredno da prenesemo na na� primer, jer obe sintagme karakteri�e nekakav mek, kozmeti�ki odnos ozna�itelja, a ne njihovo ukr�tanje odnosno sudar na biopoliti�kom bojnom polju.

Projekat trojice umetnika svojom kompleksnom investicijom postavlja pitanje o ideologiji, i vi�e, u nju fizi�ki pose�e kao kolektivni trpni subjekt (preuzimanjem strategije subverzivne afirmacije umetnici se odri�u uloge objekta), prihvataju �injenicu da �e se igra ili borba ozna�itelja odvijati doslovno na njihovoj ko�i, dakle na njihovoj identitetnoj pozornici. Hrvatin, Grassi i Kari� alias Jan�a, Jan�a i Jan�a nude mogu�nost politi�kog delovanja, i stoga na�e promi�ljanje � makar bilo pro�eto s takvom koli�inom stida � u osnovi se �ini hendikepirano, pa o akciji i aktivnostima govori s neke sigurne distance. Ne mo�e se jasno iskazati kako su tela umetnika u tom procesu krhka, kako su ranjiva i kakve brazgotine �e za sobom ostaviti o�iljci, u kojima �e se zapravo na�i ideologija tog performativnog �ina. Igrivost projekta, �to mnogi poimaju kao trenutnu dosetku koja ra�una na medijski odziv, tako je samo kamufla�a za njegovu temeljnu ideolo�ku subverzivnost.

Ja je performans unutarnjosti, oblik biopoliti�ke samoreprezentacije, projekat Janez Jan�a strukturu vlasti na�inje iznutra, gde se odvija inicijacija s takore�i proceduralnim �rtvovanjem i istrajava s neobi�nom rezistencijom. Vi�e-manje je utopija govoriti o tome da je alternativa toj vlasti. A �ta je s projektom ako probamo da ga shvatimo kao politiku predstavljanja? Projekat Janez Jan�a u osnovi se otima prikaziva�kom aspektu pojava, mada po svemu �to jeste, spada u savremeno poimanje performativnog kao, recimo, u �izvornom� �eknerovom (Schechner) smislu i u svim novim konotativnim zna�enjima koja mu je dodao D�on Mekenzi (Jon McKenzie, Perform). Projekat Janez Jan�a re�ira sama realnost i nad njegovim tokom bdi nepogre�iva medijska pa�nja. Kao takav, modernisti�kim re�nikom re�eno, stalni je work-in-progress, nestabilna forma koja ne te�i uspostavljanju vlastite stabilnosti i subjektivacije, naprotiv, njen nesvesni cilj ba� su destabilizacija i desubjektivacija.

- A to ne iscrpljuje njegova zna�enja u aktu performativne promene. Time �to je preimenovanje proizvelo seriju, po�eo je da se odvija neki drugi nezaustavljivi proces, proces pra�njenja, koji �e biti efikasan ako ga ispuni nova � umetni�ka, politi�ka, ideolo�ka � aktivnost, dakle, ne samo nastavak serije Janeza Jan�i u nedogled (mada i to ne bi bilo bez zna�aja), ve� previ�anje simboli�ne uloge �originalnog� Janeza Jan�e u dru�tvenom miljeu, definicija te traumati�ne ideolo�ke su�tine slovena�kog dru�tva kao praznog, pojava kriti�kih stavova, i vi�e, aktivisti�kih akcija, mo�da � da jo� jednom �pekuli�emo � i nove politi�ke snage, stranke� Pri �emu, naravno, nije re� o Janezu Jan�i kao li�nosti, ve� o njegovoj ulozi u sistemu, koji je nedvosmisleno uspostavio naro�ito u vreme dok nastupa kao predsednik vlade, tog problemati�nog dodatka dru�tvu, �to bi rekao Fuko, dakle u vreme gotovo totalitarne ekspanzije politi�ke i ideolo�ke mo�i. Strategije subverzivne afirmacije nisu ograni�ene na totalitarne ili represivne sisteme; u takve sisteme preoblikovali su se mnogi njihovi izvorni oblici. Te�ko bismo rekli da su ikako potpomogle njihovoj propasti ili barem prelazu u nov, demokratski sistem, gde bi kona�no izumrle. Zna�ile su, i jo� zna�e, oblik afirmativnog izop�tenja, o kojem govori Agamben i suprotstavlja svakom dru�tvenom dogovoru koji, kako ka�e, osu�uje �demokratiju na nemo� svaki put kad se treba suo�iti s problemom suverene vlasti, i �ini je konstitutivno nesposobnom da u modernoj stvarnosti predstavlja ne-dr�avnu politiku� (Homo, 120). Ili, Badijuovim re�ima (The Subject): savremena odgovornost umetni�ke kreacije je u imperativu na�i novu, tre�u subjektivnu paradigmu, u kojoj se vi�e ne reflektuje sukob izme�u jedne forme (eksperimentisanje s granicama u�itka) i druge forme, mo�i smrti (�rtvovanje za apstraktnu ideju), ve� se nastoji da se umetni�kom determinisano��u objasni opskurnost politi�ke determinisanosti.

Prvo objavljivanje u �asopisu Amfiteater, 1,1 (2008): 71�86.

1 Kasnije �emo adekvatno tuma�enje stida na�i kod Agambena (Kar ostaja od Auschwitza / �ta ostaje od Au�vica) i �i�eka (Kako biti nih�e / Kako biti niko): stid kao vlastita desubjektivacija, nemo�, vlastito poni�tavanje kao subjekta, stid kao reakcija na razotkrivanje etc.; u svima se mo�emo �na�i�.
2 Na pitanje slovena�kom upravnom organu, postavljeno na portalu e-uprava, dana 3. oktobra 2007, da li postoji spisak imena u koja se gra�anin ne sme preimenovati, zvani�ni odgovor glasio je ovako: �Takav popis ne postoji.� U poglavlju Izdavanje re�enja o promeni li�nog imena (strana e-uprave na Dr�avnom portalu Republike Slovenije), izme�u ostalog pi�e: �Li�no ime je li�no pravo gra�ana. Svako je du�an da koristi svoje li�no ime. Ono se sastoji od imena i prezimena. Li�no ime mo�e i da se promeni. [�]
O molbi za promenu li�nog imena odlu�uje upravna jedinica u kojoj je molba bila podneta. [�] Prilikom promene li�nog imena morate izmeniti sve li�ne dokumente kojima mo�ete da se identifikujete. Staro ime dokazujete izvodom iz mati�ne knjige ro�enih.�
(http://e-uprava.gov.si/e-uprava/dogodkiPrebivalci.euprava?zdid=110&sid=147 (25. 9. 2007))
3 U daljoj raspravi mo�e se uzeti �injenica da su se umetnici odrekli svog individualnog imena, u zamenu dobili kolektivno ime, koje pri tome ima prirodu feti�a. Oboje � kolektivno i feti�izovano ime � sigurno je doprinelo tome da se umetnici �e��e pojavljuju u zajedni�kim projektima � TRIGLAV � OHO, IRWIN, Janez Jan�a, Janez Jan�a i Janez Jan�a ili Signature/Event/Context (vidi http://www.aksioma.org/sec/press.html), kojom prilikom su na spomenik holokaustu u Berlinu �ak upisali svoje kolektivno ime. U �projektu Janez Jan�a� odnos izme�u nenamerne, �spontane teatralizacije� i konceptualizovanog performativnog delovanja dinami�an je i trebalo bi ga iznova razmatrati prilikom svakog novog �doga�aja�.
4 Mogli su se videti i na progla�enju rezultata slovena�kih predsedni�kih izbora 2007, i to u �tabu Lojzea Peterlea, kandidata koga je podr�ala �njihova� stranka. Kao interesantni sagovornici nastupili su i u kratkom intervjuu koji je za tu priliku snimila POP TV, u kojem je performer Janez Jan�a pojasnio razloge za�to su u�li u Peterleov izborni �tab: �estitati predsedni�kom kandidatu pobedu u prvom krugu izbora. Na pitanje da li je to umetni�ki projekat, Jan�a je novinarki odgovorio da nije, osim ako ga ona sama tako vidi.
5 Izlo�ba je odr�ana d 15. oktobra do 15. novembra 2007. u Maloj galeriji u Ljubljani.
6 Vidi: <http://www.maska.si/sl/sodelavci/umetniki/janez_jansa_1/>
7 Iz opse�nog bodiartisti�kog registra spomenimo samo francusku umetnicu, bodiartistkinju Orlan, koja problem identiteta i (samo)predstave problematizuje konceptualnim kozmeti�kim operacijama lica. Vidi i: <http://www.orlan.net/ > 17. 1. 2008.
8 S obzirom na to da postoji sedam osoba s tim imenom, pojam originala je dakako problemati�an i njime se ovde ne�emo baviti. Vi�e produktivnih �lagvorta o odnosu original�kopija u: Auslander, 121�185.
9 Mislimo na parlamentarne izbore u Sloveniji, zakazane za jesen 2008.

Literatura:
Agamben, Giorgio. Homo sacer. Suverena oblast in golo �ivljenje / Suverena vlast i goli �ivot. Prev. S. Kuto�. Ljubljana: �tudentska zalo�ba, 2004. (Knji�na zbirka Koda).
Agamben, Giorgio. Kar ostaja od Auschwitza. Arhiv in pri�a / �ta ostaje od Au�vica. Arhiv i svedo�anstvo. Prev. M. Miheli�. Ljubljana: Zalo�ba ZRC, 2005. (Zbirka Philosophica. Prizma / Filozofski in�titut ZRC SAZU).
Arns, Inke, Sasse, Sylvia. �Subverzivna afirmacija: O mimezisu kot strategiji upora / : O Mimezisu kao strategiji otpora.� Prev. I. Du�a. Maska (2005) 21.3-4: 5-21.
Auslander, Philip. V �ivo. Uprizarjanje v mediatizirani kulturi / U�ivo. Predstavljanje u medijatizovanoj kulturi. Prev. A. Rekar. Ljubljana: Mestno gledali��e ljubljansko, 2007. (Knji�nica MGL 146).
Badiou, Alain. �The Subject of Art.� The Symptom. Online Journal. For Lacan.com. 11. 9. 2006. <http://www.lacan.com/symptom6_articles/badiou.html> 10. 9. 2007.
Foucault, Michel. �Rojstvo biopolitike / Ro�enje biopolitike.� Prev. A. �erjav. Filozofski vestnik (2003) 24.3: 171�177.
Foucault, Michel. To ni pipa. Prev. U. Grilc. Ljubljana: Dru�tvo za teoretsko psihoanalizo, 2007. (Zbirka Analecta).
Jones, Amelia. Body art. Uprizarjanje subjekta / Predstavljanje subjekta. Prev. A. Rekar. Ljubljana: Maska, �tudentska zalo�ba, 2002. (Knji�na zbirka Transformacije 8 / Knji�na zbirka Koda).
Lesni�ar-Pu�ko, Tanja. �Ni pomembno, kaj dela�, ampak, kako ti je ime / Nije va�no �ta radi�, ve� kako se zove�.� Dnevnik, 2007 (20. 10.), br. 243, str. 20�21.
McKenzie, Jon. Perform or Else. London and New York: Routledge, 2001.
Milohni�, Aldo.� �Artivizem.� Maska 20,1�2 (2005): 3�15.
Phelan, Peggy. Unmarked: The Politics of Performance. London and New York: Routledge, 1993.
Ranciere, Jacques. �Politika estetike.� Prev. E. �enko. Maska (2004) 19, 5�6: 3�10.
Wikipedia. �Name change�. <http://en.wikipedia.org /wiki/Name_change> 1. 10. 2007.
�i�ek, Slavoj. �Zakaj Laibach in NSK niso fa�isti? / Za�to Lajbah i NSK nisu fa�isti?�. Prev. D. Debevec. Maska, 21.3�4 (2006): 38�41.
�i�ek, Slavoj. Kako biti nih�e / Kako biti niko. Ljubljana: Dru�tvo za teoretsko psihoanalizo, 2005. (Zbirka Analecta).

Sa slovena�kog prevela Aleksandra Kolari�