Cenjeni gospodine Stankovi�u,
pi�em vam nakon �to sam, u jednom dahu i tokom jednog popodneva, pro�itala va�u knjigu Male tajne. Nisam mogla da se oduprem i ne potra�im prave li�nosti iza modifikovanih imena va�ih junaka � upravo ono �to ste u uvodnoj re�i nazna�ili kao najmanje va�no, ali igra razotkrivanja identiteta uvek �ini da se �italac ose�a visprenijim, da ne ka�em pametnijim. Istina, nisam imala stoprocentni uspeh, ali nisam ni insistirala. Svaki malo bolji poznavalac pozori�nih arhiva lako bi me�u sa�uvanim programima i plakatima mogao da pro�ita prava imena va�ih junaka, �ak i ako ih po liku iz mladosti vi�e ne prepoznaje.
Pi�em vam zato jer je moj odnos prema va�oj knjizi donekle li�an; dvadesetak godina kasnije od vas, i ja sam odrastala u pozori�tu na Crvenom krstu i upamtila mnoge pri�e iz vremena te�kih i slavnih po�etaka ovog ansambla. Naravno, va�a knjiga daleko je od glomaznih i skupih monografija �to izlaze u godinama jubileja i u koje se ula�e mnogo novca, a uglavnom malo du�e. Ona je zbir li�nih se�anja, va�ih i onih s kojima na sre�u jo� mo�ete da razgovarate i da se zajedno prise�ate umetnika pred kojima se zavesa zauvek spustila. Dopada mi se �to pri�a po�inje poslednjih godina pred Drugi svetski rat, na zalasku nekog na�eg, nacionalnog belle epoque, koga se s nostalgijom se�aju i oni koji tada nisu bili ro�eni. Ali to kolektivno, vi�egeneracijsko se�anje, ubla�ava gor�inu prolaznosti za koju na po�etku jednog poglavlja ka�ete: ...sve je prolazno, osim prolaznosti same.
De�urni stilski �istunci mo�da bi vam zamerili �to je jezik va�eg izlaganja ponekad sli�an usmenom pripovedanju u krugu prijatelja, ponekad, naro�ito na prvim stranicama, podseti na stil nepravedno zaboravljene gospo�e Milice Jakovljevi�, ali to se stilski uklapa u vreme o kome govorite, a ponekad, kao u pri�i o bekstvu glumca iz logora na Starom sajmi�tu, ne mo�ete da odolite trileru. Blagonakloni smatraju da je previ�e �ist i izbru�en stil po pravilu li�en iskrenosti, a iskrenost je, iako danas �esto prezrena, jedna od glavnih vrlina va�e umetnosti, i na filmu i u knji�evnosti. Zato, kroz va� tekst ne mo�e da ne izbija ljubav prema glumcima o kojima pi�ete. A i kako ih ne voleti, �ak i iz fotelje pozori�nog gledaoca?
Gospodina Du�ana, npr, koga se najradije se�am iz vremena kada je igrao Joakima Vuji�a u �uvenoj predstavi s po�etka osamdesetih, Joakim. Glumac-intelektualac, glumac-profesor, glumac-gospodin koji je u svakoj ulozi zra�io promi�ljeno��u i fino�om. Ili, kao kompozitora Salijerija u Ma�elijevoj verziji Amadeusa, gde je bio uzdr�an, perfidan i otmen.
Gospo�e Ankice u ulozi Megi i legendarnog crnog kombinezona se, naravno, ne se�am, ali njena senzualnost o kojoj govorite s godinama je prerasla u mudrost i duhovitost, osobine koje naj�e��e i idu zajedno. Drago mi je da ste uz nju pomenuli i na�u voljenu gospo�u Tatjanu, ne�nu rusku du�u �iji je gluma�ki �ivot po�eo prvom predstavom pozori�ta na Crvenom krstu: Mladost otaca, i zavr�io se dugove�nim, poetskim komadom Harold i Mod, u kome je ona do kraja igrala, u stvari sebe samu. Zajedno, bile su divne u Arseniku i starim �ipkama, predstavi-lekciji o umetnosti glume, �ivota i prihvatanja prolaznosti.
Ne treba vam zamerati �to niste odoleli li�noj pri�i, jer, �im knjiga nosi naslov Male tajne, jasno je da je satkana od li�nih uspomena. �injenica da su one neraskidivo vezane s istorijom jedne gluma�ke trupe i kasnije jednog pozori�ta, tipi�an je spoj privilegije i prokletstva bez koga umetnosti ne bi ni bilo.
Ne ulaze�i u neprikosnovenost va�eg prava autora da �injenice sla�ete, a likove imenujete po svom naho�enju, ipak mi bi �ao �to prvu srpsku balerinu ostaviste pod ru�evinama vaskr�njeg bombardovanja Beograda 1944. Kao da filmski reditelj u vama nije mogao da odoli ovako efektnom kraju jedne tajne ljubavne pri�e. U stvarnosti, znamo svi, umrla je u izgnanstvu u Njujorku, bolesna i napu�tena od svih, razo�arana... Mo�da �e u nekom nastavku pri�a o malim gluma�kim tajnama biti mesta i za one koji nisu imali sre�u da ostanu na svome i pored svojih, �iju je umetni�ku du�u ranio gotovo podjednakom silinom i odlazak na Goli otok i putovanje u jednom pravcu prema nekoj udaljenoj obali emigranata.
Ispri�ali ste duhovitu i sentimentalnu pri�u o tome da nije lako biti gluma�ko dete ni danas, a kamoli u prvim poratnim godinama, u doba revolucija kada je sre�a zaista nestalna kao Mesec.
U mno�tvu svih koji su �eleli da vas pozdrave na promociji knjige u Beogradskom dramskom pozori�tu, nije bilo trenutka da se li�no upoznamo. Zato na ovaj na�in sabiram utiske o va�oj knjizi u kojoj sam prepoznala i neke dijaloge iz va�eg ve� kultnog filma Tito i ja, koje �ak i moja deca znaju napamet iako uop�te ne razumeju �ta je zna�ilo biti Titov pionir. Ali, pre�iveli smo doba radnih akcija, resitala i ispraznih govora, kao i stra�ne devedesete kada smo gotovo �alili za njima.
U tom optimizmu i u ideji da je va�no pre�iveti, a jo� va�nije ostati veran i dosledan svojim idealima i umetni�kim principima, vidim najsvetliju osobinu va�e knjige. Kao svaki dobar pripoveda�, stali ste tamo gde je najzanimljivije. Jer, ako se ispri�a sve i do kraja, onda vi�e nema ni velikih ni malih tajni.
U nadi da mi ne�ete zameriti ukoliko ovo pismo objavi jedan pozori�ni �asopis, srda�no vas pozdravlja
Aleksandra �URI�I�