Zbunjenost koja kod nas postoji i u vladaju�im strukturama, i me�u samim radnicima u kulturi kada su u pitanju na�ini organizovanja i delovanja u novim, tr�i�nim uslovima, podstakla me je da potra�im mogu�a re�enja u susednim zemljama, naro�ito tamo gde su problemi s kojima se mi sada suo�avamo u odre�enoj meri ve� prevazi�eni. Slovenija mi je prva pala na pamet, ne samo zato �to najvi�e sara�ujem s umetnicima iz te zemlje, nego zato �to su neka re�enja do kojih su oni do�li u velikoj meri uticala i na umetnike i na umetni�ka udru�enja na na�oj sceni.1 Imao sam sre�u da pro�itam zanimljiv tekst Simone Semeni� �Slovenian independent scene� koji se, dodu�e, bavi pre svega organizacionim strukturama na, kako je ona naziva, nezavisnoj sceni, ali verujem da odli�no oslikava kompleksnost situacije koja sve vi�e postaje i na�a.
Milan Markovi�

Uslovna nezavisnost

Sve organizacije koje se bave pozori�tem u Sloveniji finansijski su zavisne od Ministarstva kulture i Skup�tine grada (City Council). Ve�i deo njihovih finansija obezbe�uje Vlada, tako da ne mo�emo govoriti o finansijskoj nezavisnosti, iako se Ministarstvo kulture i Skup�tina grada ne me�aju direktno u njihove umetni�ke programe i upravljanje.
Na�alost, finansijska zavisnost ipak uti�e i na odluke koje se donose u sferi upravljanja i na umetni�ku nezavisnost. Slovena�ke nezavisne organizacije ne dobijaju dovoljno novca da ustanove odgovaraju�u infrastrukturu za svoje aktivnosti. U mnogim slu�ajevima umetnici rade kao producenti, organizatori, PR osobe... Osim toga, ako organizacija �eli da bude finansirana od strane Ministarstva kulture i Skup�tina grada, ona mora da pro�iri program kako bi ispunila uslove koji joj se name�u.
Postoje dva na�ina organizovanja � finansiranje programa i finansiranje projekata. Neke organizacije vi�e su programski orijentisane, a druge se bave i dugoro�nim projektima.

Ministarstvo kulture ostavlja mogu�nost da umetnicima, koji imaju status samozaposlenog u kulturi, pla�aju socijalno osiguranje, ako njihova godi�nja zarada ne prelazi odre�enu sumu2. Prethodnih godina promenjena je poreska politika, tako da samozaposleni umetnici moraju da pla�aju ve�e poreze, �to rezultira ve�im finansijskim potrebama nezavisnih organizacija ili samozaposlenih umetnika.

U Sloveniji, nezavisne institucije prakti�no ne mogu da postoje bez javnih institucija. Najve�i problem je prostorni kapacitet. Na primer, u Ljubljani postoje samo tri mala i lo�e opremljena pozori�na prostora kojima upravljaju nezavisne organizacije. Odnos javnih i nezavisnih organizacija prakti�no omogu�ava postojanje nezavisne pozori�ne prakse.
Slovena�ka Vlada postala je svesna ove �injenice i zakonski je obavezala javne kulturne institucije da ustupaju prostore nezavisnim organizacijama. Ovo mo�e biti samo privremeno re�enje, jer je dovelo do toga da se neke nezavisne organizacije sve vi�e institucionalizuju. Da budemo precizni � prevelika zavisnost od kapaciteta javnih institucija uti�e na umetni�ke izbore, koji sve vi�e odgovaraju publici javnih institucija a sve manje su smeli, inovativni.

Organizacija i institucionalizacija

U oblasti kulture i umetnosti u Sloveniji deluju pojedinci i organizacije, od kojih su neke javne institucije, ve�inom osnovane jo� u vreme Jugoslavije, a druge su nezavisne i deluju u okviru nevladinog sektora.
Nezavisne institucije mogu da imaju dva mogu�a pravna statusa:
1) Zavod (Institution). I vladine organizacije su zavodi, ali one su javne institucije � njihov osniva� je Dr�ava ili Grad. Nevladine zavode osnovali su nezavisni pojedinci i to su tzv. privatne institucije. Zavodi su NVO koje su se pojavile u poslednjih petnaest godina.
2) Dru�tvo (Association). Dru�tvo osniva grupa ljudi i njime upravlja upravni odbor. Dru�tvo je NVO osnovana u biv�oj Jugoslaviji

Postoji nova regulativa o finansiranju NVO u oblasti kulture. Pre toga su NVO finansirane na godi�njem nivou. Nevladinim organizacijama u oblasti kulture bio je veliki problem da ostvaruju projekte u jednogodi�njim ciklusima jer novac nisu dobijale pre isteka polugodi�ta, tako da nezavisne institucije, i preko njih umetnici, nisu imali dovoljno vremena za umetni�ki proces. Ve� pomenuti problem s prostorom postajao bi nesavladiv u drugoj polovini godine, jer bi u tom trenutku sve nezavisne organizacije bile u kreativnom procesu po�to su dobile novac od Ministarstva i Grada. Zato je za njih bilo nemogu�e da ispune obaveze prema Ministarstvu kulture i Skup�tini grada (da zavr�e projekte do kraja godine). Ve�ina projekata nije mogla da bude zavr�ena do slede�e godine, �to je stvaralo birokratske probleme i konflikte sa Ministarstvom i Gradom.
Me�utim, takva situacija nije stvarala samo finansijske i organizacione te�ko�e: mnogi umetnici morali su da rade na vi�e projekata istovremeno, �to je, naravno, uticalo i na umetni�ke rezultate.

Nedavno je Slovenija u�la u nov sistem trogodi�njih ciklusa. Ovaj sistem garantuje NVO u kulturi prose�an iznos za trogodi�nji period finansiranja i omogu�ava odre�enu fleksibilnost u terminima tokom umetni�kih procesa, jer nezavisne organizacije vi�e nisu u obavezi da projekte zavr�e u kratkom i usko definisanom roku.
Trogodi�nji ciklus nije predvi�en za sve nezavisne organizacije, ve� samo za one koje su programski orijentisane. Definicija programa je striktna, tako da su neke organizacije morale da pove�aju obim aktivnosti kako bi dobile istu koli�inu sredstava. Trogodi�nji sistem zahteva i dugoro�no planiranje, vi�e birokratije, �to je jo� jedan metod institucionalizacije nezavisnog sektora.
Kada govorim o negativnim aspektima institucionalizacije, mislim na �injenicu da nju �esto prati i smanjivanje umetni�ke slobode, odgovornosti za umetni�ku inovaciju, sklonosti novim praksama i eksperimentu, interesovanja za interdisciplinarni pristup kao i nerazumevanje raznovrsnosti publike, estetika itd. Ovo su neki od va�nih principa nezavisnih organizacija i veoma je bitno da ih ne zaborave vladine institucije ali i nezavisne organizacije koje tra�e svoje mesto pod suncem.

EU fondovi

Slovenija je jedna od uspe�nijih zemalja kada je u pitanju finansiranje putem fondova za kulturu EU. Nezavisne organizacije ne apliciraju za ova sredstva zbog koncepta, ve� iz egistencijalnih razloga. Lokalni finansijeri uklju�uju u svoje projekte novo umre�avanje koje podr�ava EU � saradnja sa EU / me�unarodna saradnja je prednost u odlu�ivanju o dodeli sredstava Ministarstva kulture.
S druge strane, jedna manja NVO, koja je uklju�ena u Culture 2000 projekat, ula�e mnogo energije i vremena u projekat svojih partnera te samim tim mora da smanji sopstveni program. Ponekad je saradnja uspe�na, i ima puno odjeka i novih projekata s pojedina�nim partnerima koji iz toga proizlaze, a ponekad se poka�e manje korisnom jer je saradnja zapravo bila ve�ta�ka (nastala zbog nepoznavanja partnera koji je zapravo tra�io samo kontakt u jo� jednoj zemlji radi lak�eg dobijanja granta).
Naravno, postoje i slovena�ke nezavisne organizacije s malo razvijenijom infrastrukturom tako da i njihovo u�e��e u projektima Culture 2000 daje pozitivnije rezultate.

Moram da napomenem da su mnoge inicijative u sektoru NVO u oblasti kulture bile suo�ene s povla�enjem me�unarodnih sredstava zbog ulaska Slovenije u EU, a ni Vlada ni Evropska unija nisu uspele da popune ovu prazninu.
S druge strane, me�unarodna podr�ka svakako ima uticaj na nezavisne organizacije na finansijskom, umetni�kom i, naravno, organizacionom nivou.
Ako bi trebalo da procenim uticaj s umetni�ke ta�ke gledi�ta, rekla bih da me�unarodne veze i umre�avanje oplemenjuju slovena�ku umetnost na mnogo na�ina. Jedan od njih je svakako pristup stranim kulturnim institucijama na poljima umetnosti, obrazovanja i prezentacije.

Samoorganizacija

Postoje dva umetni�ka udru�enja u Sloveniji, koja su u velikoj meri zna�ajna za nezavisni sektor.
Prvo bih pomenula Asocijaciju za savremeni ples, koja je formirana 1994. Asocijacija za savremeni ples je udru�enje plesa�a, s glavnim ciljem da ih me�usobno pove�e i postigne bolje uslove na polju modernog plesa. Njihova glavna aktivnost je obrazovanje, uglavnom kroz formu radionica. Bili su aktivni u uspostavljanju kursa 'artistic grammar school � dancing course, modern dance' u Umetni�koj �koli u Ljubljani. Ovaj kurs je prvi put u Sloveniji odr�an u �kolskoj 1999/2000. U ovom trenutku poku�avaju da uspostave arhivu slovena�kog modernog plesa.

Asocijacija � udru�enje NVO i pojedinaca aktivnih na polju kulture i umetnosti, osnovana je 2002. Osnovni cilj ovog udru�enja je da obezbedi ista prava za umetni�ke i kulturne aktivnosti u odnosu na javne institucije i op�te pobolj�anje uslova u dru�tvu. Zala�u se za modernizaciju kulturne politike, koja bi trebalo da stimuli�e kulturnu i umetni�ku raznolikost i da stvori uslove za postizanje razli�itih estetika.
Asocijacija je zapo�ela svoju �bitku� tako �to je po�ela da sakuplja informacije o nezavisnoj sceni (broj projekata, gledalaca, nagrada itd.) od 1998. do 2002, i da ih upore�uje sa sli�nim informacijama iz javnih institucija. Rezultati su bili zapanjuju�i.
Na primer, procenat posetilaca kulturnih doga�aja Asocijacije (od ukupnog broja takvih doga�aja) bio je 23%, me�utim, procenat vladinog finansiranja nije prelazio 4%.

Asocijacija vr�i stalni pritisak na Ministarstvo i Grad, �to je u ovom trenutku apsolutno neophodno. Asocijacija insistira da se u razli�ite Vladine komisije koje se bave raspodelom sredstava za nezavisne organizacije uklju�e i ljudi iz nezavisnog sektora. Poku�ava da postigne partnerstvo sa Vladinim institucijama, da bi mogla da u�estvuje u pripremi zakonskih dokumenata koji se ti�u nezavisnog sektora.

Od osnivanja Asocijacije, uspostavljene su inicijative koje su rezultirale jo� jednim prostorom za izvo�a�ke umetnosti (Stara elektrarna / Bunker). Postoji jo� jedan prostor (nekada�nji bioskop � Kino �i�ka) koji je pred renoviranjem, i Asocijacija vr�i stalni pritisak na Ministarstvo i Grad da ulo�e u taj prostor. Pored toga, Asocijacija poku�ava da prona�e i druga potencijalna mesta za nezavisne organizacije. Poku�ava da postigne da institucije koje dodeljuju nagrade umetnicima i umetni�kim projektima, uzmu u obzir i nezavisne umetnike i umetni�ke projekte.

Slovena�ke nezavisne institucije predstavljaju svoj rad u celom svetu, dok javne institucije svoj rad predstavljaju uglavnom u granicama Slovenije ili u zemljama biv�e Jugoslavije. Organizacije iz nezavisnog sektora imaju odre�enu prednost � one su orijentisane me�unarodno. Kod njih postoji sna�na potreba da se predstave na me�unarodnoj sceni, kao i da strane projekte predstave u Sloveniji. To je, naravno, posledica gore pomenutih principa (umetni�ka sloboda, sklonost novim praksama, eksperimentu, odgovornost za umetni�ku inovaciju, interesovanje za interdisciplinarne pristupe, svest o razli�itostima kod publike i estetika itd.)

Htela bih da naglasim da, i pored brutalnog uspona kapitalizma, ne postoji nikakva vladina inicijativa da uklju�i velike kompanije kao potencijalne finansijere. Ovo bi se moglo posti�i kroz poresku regulativu, koja jo� uvek nije na strani umetnosti i kulture. Poreske olak�ice svakako bi donele bolje uslove za nezavisne, ali i javne institucije.

Mislim da su prioritetne potrebe u ovom trenutku organizacione, a one su, naravno, sna�no povezane s finansijskim potrebama.
Ne postoji dovoljno producenata u Sloveniji, nezavisne organizacije uglavnom nastaju iz kreativnih potreba i skoro sve nezavisne organizacije u Sloveniji vode sami umetnici.

Sa slovena�kog preveo i uredio Milan MARKOVI�

1 Pre svega mislim na Drugu scenu, Stanicu, Magacin i sli�ne odli�ne inicijative koje su se kod nas pojavile u poslednjih nekoliko godina. Saradnja i uzajamni uticaj ovih inicijativa i sli�nih, npr. u Sloveniji ali i u drugim zemljama, veliki su i neobi�no va�an, i o tome pi�e i Simona Semeni� u pregledu organizacionih struktura na slovena�koj
sceni.
2 19.113 evra u 2004. godini