Pozori�te je, zaista, nekada, bilo u mogu�nosti da �ucenjuje� onim �to se zvalo �posebni dru�tveni interes�, to je bilo pozivanje na tradicionalno odre�enje pozori�ta kao instituta za nacionalno i kulturno uzdizanje, o�uvanje narodnosti. Tada je pozori�te bilo u sredi�tu dru�tvenog �ivota, sada to, sigurno, vi�e nije.
Skandali1, muke sa �sklapanjem� mese�nog repertoara beogradskih, a posledi�no i svih drugih pozori�ta u Srbiji2, prore�ena gostovanja, siroma�na produkcija, doga�anja su koja sugeri�u da pozori�te, u ovoj dr�avi, malo zna�i. Srednji, gra�anski sloj, koji je �inio pozori�nu publiku nestao je, a novostvoreni dru�tveni sloj nema ni navike ni potrebe za pozori�tem. Njegovu svest oblikuju mediji koji mu se prilago�avaju i dodvoravaju. U tom pogledu, i pozori�te je, autenti�no i iskreno, u velikoj opasnosti da bude ugro�eno od pozori�ta koja jure za zaradom i deluju po principima medija � lako, jednostavno, pristupa�no... Tako vam je gde god se okrenete, kud god da se denete � �irom pozori�ne Srbije, od Subotice na severu, do Pirota na jugu. Poreme�en je sistem vrednovanja, nove vrednosti nisu ustanovljene, stare su prezrene i, prosto, na�e pozori�te nalazi se u najgorem mogu�em polo�aju � ne zna �ta bi htelo da bude. Pozori�no iskustvo govori nam da ponajbolje rezultate nacionalni teatar posti�e predstavama koje ukidaju �anrovske granice i podelu na ustaljene oblike organizovanja � opera, drama, balet, forsiraju�i neku vrstu sinkreti�kog udru�ivanja (Nahod Simeon, Srpskog narodnog pozori�ta, Amadeus Pitera �efera, HNK �Ivan pl. Zajc�, Rijeka, obe u re�iji Tomija Jane�i�a, npr.), odnosno organizovanje umetnika razli�itih vrsta oko pozori�nog projekta. �Razumije se da je ve�ina velikih kazali�nih ku�a krajnje neprikladna da nosti takvo kazali�te (prije nego �to ono postigne �iroko priznanje). S jedne strane, mnogi koji ondje rade usprkos svojoj dobroj volji, previ�e ovise o konvencijama, o�ekivanjima publike i administrativnim, �itaj: birokratskim zahtjevima. Osim toga, mi�ljenje odgovornih u tim institucijama �esto je i samo duboko usidreno u tradicijama knji�evnog govornog kazali�ta.�3 Gledaju�i stil, repertoar, organizaciju, takvih pozori�nih ku�a, �ini se da one ne �ele ni�ta, nego da zadr�e, pod maskom profesionalnosti, svoje bledo amatersko i diletantsko foliranje, a ponajpre ekonomski i socijalni status zaposlenih. Zato su u pravu zlobnici koji tvrde da su na�a pozori�ta postala �socijalne ustanove�.
Za stanje u kojem se nalaze, pozori�ta su, dobrim delom, sama kriva. I zato je pravo pitanje: koliko pozori�te zna�i pozori�nim ljudima? Idealizuju�i pro�lost, uveli�avaju tradiciju, sada�njost perifrasti�no zaba�uruju, a budu�nost demago�ki zasla�uju... Svi govore o Zakonu o pozori�tu, reformisanju, redefiniciji pozori�nog sistema, ali nije vidljivo ni da su pozori�ni umetnici, ni pragmati�ari u vidu upravnika ili menad�era, osim u �asnim izuzecima, napravili neki korak u prevazila�enju palana�kog, provincijalnog odnosa spram pozori�ne umetnosti.
Na�u pozori�nu ideologiju odre�uju Sterija, Nu�i�, Kova�evi�, Popovi�. S njihovim delima, mogla bi se roditi nova pozori�na ideologija koja bi na�em pozori�tu vratila pun smisao, logiku postojanja. Me�utim, umesto nastojanja u tom smeru, imamo pojavu omalova�avanja na�e klasi�ne dramaturgije, �ak i iz krugova onih koji se predstavljaju kao zagovornici literature u pozori�tu.
Zato je misija Srpskog narodnog pozori�ta, kao jednog od dva nacionalna teatra, da neguje doma�u dramu, da kontinuirano podsti�e mlade pisce, mobili�e ih, grupi�e oko pozori�nog projekta.4

Misija i status narodnih pozori�ta

U Srbiji, dodu�e, pozori�te i nije velika sila, pa prema tome ni preveliki namet za bud�et. Zna�i, ne predstavljaju pozori�ta prete�ak teret za dr�avni ili gradski bud�et, kao �to se to povremeno nedobronamerno tuma�i. Nije dobro �to u svim pri�ama o nacionalnim pozori�tima, dakle o narodnim pozori�tima kojih sada ima dva � Narodno pozori�te u Beogradu i Srpsko narodno pozori�te u Novom Sadu, postane najva�niji tok pri�e koji se odnosi na socijalni i ekonomski polo�aj pozori�nih umetnika i onih koji opslu�uju pozori�te, a u drugom planu ostane poeti�ko ustrojstvo, misija narodnih pozori�ta. (Indikativno je, tako�e, da se pote�e pri�a o Zakonu o narodnom pozori�tu i da se tada isklju�ivo misli na prestoni�ko, beogradsko Narodno pozori�te kao jedino reprezentativno, a ne pominje se Srpsko narodno pozri�te u Novom Sadu koje je, po svim odlikama, ali i po sada�njem statusu, ravno prestoni�kom. Naravno, dr�ava mo�e da re�i da ima jedno nacionalno pozori�te ili, mo�da, da je sre�e, i pet � u Ni�u, Kragujevcu, Subotici, na primer, a mo�e da nema niti jedno. Ili mo�e da ukine i ova dva koja sada postoje. Sve mo�e. Ali mora da bude jasno �ta je interes dr�ave. Naravno, i nacionalna pozori�ta mogu da uti�u na promenu statusa... Neretko se mo�e �uti glas �ta �e nama dve opere na sto kilometara i niko nije ove glasine suzbio prou�enim potrebama sredine i realnim mogu�nostima dr�ave, nego se, kao jedini argument, pote�e istorija.
�ta se o�ekuje od opere? Da se oslobodi zastarelih konvencija, da se vokalni solista na sceni prika�e kao glumac, da se operska re�ija oslobodi bezuslovnog robovanja muzici, �Redefiniranje pojma opere, druga�ije postavljanje odnosa izme�u teksta i glazbe, reaktiviranje prijelaza s teksta na glazbu i s glazbe na tekst, sve to iz temelja mijenja postavke kazali�ne opere i opernog kazali�ta te nas prisiljava da preispitamo stare kategorije i tradicionalne opreke�.5 �ta bi se dobilo razdvajanjem tri segmenta, osamostaljivanjem opere, baleta i dramskog pozori�ta? Ova tema se, za sada, u Srbiji uglavnom elaborira u tami pozori�nih bifea ili ima svoj inicijalni oblik u skriptu ponekog operskog zanesenjaka koji je umislio da je reformator pozori�nog �ivota.
Osim usmenotvorne gluma�ke �alopojke �iji sadr�aj se iscrpljuje u tome kako opera i balet �pojedo�e sve� �to glumci zarade i nikad dokazane tvrdnje da drama mo�e samu sebe da izdr�ava, nema vidljivijih dokaza da je ikad iko u Srbiji o ovoj temi ozbiljnije zborio. Makedonci su taj posao izveli pre nekoliko godina, Slovenci tako�e. Samo se u Hrvatskoj i u Srbiji okleva. Situacija opere u Srbiji, i u Evropi, u vrlo je neprijatnom polo�aju. Publiku novog senzibiliteta ne mo�e osvojiti sada�njim petrificiranim oblicima i, naro�ito, operskom re�ijom. A promenom, izgubi�e onaj sloj publike koji jedino i ima. Uostalom, porazmislimo za�to Piter Bruk s takvom gor�inom govori o operskoj umetnosti?!
Opera mora ponovo biti u modi. To se mo�e ostvariti istan�ano profilisanim repertoarom koji �e uva�iti potrebe dana�nje potencijalne publike. Drugim re�ima, repertoar opere mora biti uobli�en saglasno �novim dru�tvenim vrednostima stabilizovane vi�e (ili srednje) dru�tvene klase i vrednosti nove strukture dru�tva�6. Osim �gvozdenog� repertoara (V. A. Mocart: Don �ovani, A. Boito: Mefistofeles) uvrstiti operetska dela (Kneginja �arda�a, na primer) i formu mjuzikla (Fantom u operi, Pri�a sa zapadne strane...). U repertoaru mesto moraju imati paradigmati�na dela doma�e operske umetnosti (Knez od Zete Konjovi�a, Suton Hristi�a) i inovativne pojave u srpskoj operi (Zora D. Isidore �ebeljan ili dela Irene Popovi�, na primer), ali i najsavremenije tendencije u operskoj umetnosti tako�e �e biti zastupljene u repertoaru Opere.
Zakon je jedno, a stvarnost nacionalnih pozori�ta ne�to sasvim drugo. Ne mo�e se samo zakonom promeniti stanje, potrebno je unutra�nju strukturu i organizacioni model usaglasiti s evropskim uslovima i standardima produkcije, uz uva�avanje tehnolo�kog napretka (niz zanimanja i profila stru�nosti u na�im nacionalnim pozori�tima tekovina su pretpro�log veka i, naro�ito, u sferi tzv. op�tih i zajedni�kih poslova iz doba socijalizma, koji zauzimaju mesto preko potrebnim in�enjerima...). Zato valja biti fer pa se saglasiti s �injenicom da promene modela nacionalnog pozori�ta moraju biti podstaknute iznutra, ali upravo se iz ovih institucija, po pravilu pod pla�tom sindikalnih organizacija koje se umno�avaju takore�i dnevno, a neke od njih dobijaju obrise sablasnih �samoupravnih radnih kontrola�, pru�a �estok otpor svim promenama.
Neda�e nacionalnih pozori�ta imaju izvori�te u nejasno odre�enom bud�etu. Drugim re�ima, nacionalne pozori�ne ku�e umno�avale su svoje nevolje zato �to dr�ava nikad nije bila dosledna u politici prema teatru. Kad je bud�et u pitanju, improvizacije ne mo�e biti. To nigde na svetu nema! Da upravnik jednog pozori�ta u Austriji ili u Nema�koj ne zna unapred kakav bud�et ga o�ekuje! Jedino �to je kod nas izvesno, jesu zarade zaposlenih u pozori�tima. I to dokazuje da socijalni momenat ovde ima prvenstvo. Naravno, to je veoma va�no. Ali mi smo stalno prinu�eni da dokazujemo da je delatnost, produkcija nacionalnog pozori�ta, tako�e veoma va�na, a ona je uvek u drugom planu.
Poslovna i umetni�ka strategija u najte�njoj su vezi: prihoda ne�e biti ukoliko nisu stvorene dobre predstave, umetni�ki standard ne�e biti dosegnut ukoliko nije odabran dobar komad, ili ako reditelj nije na�inio idealnu podelu gluma�kih zadataka. Ne�e sama po sebi biti dovoljna ni atraktivna predstava ukoliko nije dobro osmi�ljena prodaja ulaznica. I tako je krug zatvoren. Na po�etku i kraju pozori�ne umetnosti: glumci, operski i baletski umetnici, predstava, publika, organizacija, finansiranje.

Pozori�te i tr�i�te

Ispitajmo najpre prirodu ambivalentnog odnosa pozori�ta i dru�tva: pozori�te skoro stalno insistira na tr�i�nim odnosima. Pogledajte samo terminologiju: pozori�na proizvodnja, pozori�ni poslovi, pozori�ni projekat, produkcija, promocija, strategija, plasman, �tezga�, blagajna... A onda, kada dru�tvo pokrene to pitanje i postavi zahtev pozori�tu da obrati pa�nju na tr�i�te, ono se burno usprotivi takvom stavu, ocenjuju�i kao surovo me�anje ekonomije u �isto esteti�ka i poeti�ka pitanja. �ta ka�e istorija pozori�nog �ivota o tr�i�nom pristupu pozori�tu? Iako relativno kratka, jedva dva veka, istorija pozori�ta u Srba prepuna je primera o dominantno tr�i�nim principima na kojima po�iva pozori�te. Istorija putuju�ih pozori�nih dru�tava to najre�itije potvr�uje i najdrasti�nije ilustruje. U njima je prihod s blagajne bio osnovni princip: prostom ekonomskom formulom �prihod minus rashod� krojio se repertoar, diktirao vek igranja predstave, uticalo na prostorno i likovno re�enje scenskog spektakla, u krajnjem ishodu uticalo na dramsko pismo, oblikovanje pozori�ne trupe, njen sastav, odre�ivalo smer kretanja.
�ta je �tezga� i koliko se ona negativno odra�ava na ukupnu sliku pozori�nog �ivota i njegovo unapre�ivanje? Onog �asa kada se u pozori�tu po�elo kalkulisati i vrlo isklju�ivo govoriti o tr�i�nim zakonitostima, tada je pozori�te po�lo strminom. Zahtev za primenu ekonomske logike u pozori�tu, insistiranje po svaku cenu na tr�i�noj orijentaciji, izrodilo je mno�tvo poluumetni�kih priredbica, koje su kr�tene slobodnim projektima. Slobodni umetni�ki projekti, takozvane �privatne predstave�, u na�oj sredini vrlo �esto mogu biti sumnjive vrednosti. Takav model produkcije postojao je i osamdesetih, pa i ranijih godina, ali nikad, sre�om, nije postao dominantan. Predstavljao je oblik tezgarenja u sopstvenoj ku�i, a time i izvori�te me�usobnih trvenja, podozrenja... Ako je bila zdrava rediteljska ideja i dobra gluma�ka igra, onda je nedostajalo novca za opremu i obrnuto.
Postoje li neka pozitivna svojstva �tezge�? Mo�da u najboljim primerima, ako je zasnovana na prinicpima ekonomi�nosti, racionalnog kori��enja prostora, materijala, na ekonomi�noj formi, ona mo�e da podsti�e jezgrovitost pozori�nog izra�avanja, da razvija ma�tu stvaraoca, upu�uje na tra�enje idealne teatarske forme, usredsre�uje se na su�tinu pozori�nog izraza.
Pozori�ni sistem u Srbiji je glomazan, kompleksan sistem, s vi�e podsistema. Obuhvata najpre mre�u teatarskih ustanova, samostalne i neformalne grupe. U nekada�njoj Kraljevini Jugoslaviji, a potom i u SFRJ, bio je to definisan sistem, s jasno odre�enim ciljevima, oblicima organizovanja. Danas je potpuno nedefinisan. Razu�en.7 U okviru njega mogu�e je raspoznati: dotirano (subvencionisano, bud�etsko) pozori�te nacionalnog, regionalnog ili gradskog tipa, koje funkcioni�e po analogiji, a zatim komercijalno pozori�te i samostalne, slobodno organizovane trupe.
Dotirana, repertoarska, subvencionisana pozori�ta, sredstvima iz bud�eta pokrivaju ukupne tro�kove produkcije, zarade zaposlenih, odr�avanja zgrade. Ukupni sopstveni prihodi, ostvareni prodajom �osnovnog proizvoda� � pozori�ne predstave � u svim pozori�tima ovog modela, u najsvetlijim primerima, jedva da prema�uju deset odsto u odnosu na sredstva ostvarena iz bud�eta osniva�a. Ili, jo� drasti�niji primer: kada bi ostacima jakih �samoupravnih snaga�, koje jo� poku�avaju da ometu normalan proces rada u na�em teatru, bilo, kojim slu�ajem, dopu�teno da sami odlu�uju o raspore�ivanju priohoda, za �im oni �eznu, i kada bi se to, kojim slu�ajem, dogodilo, dakle, da pozori�te ne proizvede ni jednu predstavu, da se sav novac rasporedi zaposlenima, onda bi oni eventualno mogli da dobiju takozvanu trinaestu platu! Ovaj bizaran podatak govori dve stvari: da sredstva namenjena za produkciju nisu dovoljna, ali i da je u potpunosti neosnovana pri�a o skupim spektaklima srpskog pozori�ta. Veliki pozori�ni spektakli ipak se prave negde drugde.
O zastarelosti ovog, u osnovi gra�anskog, pa potom dejstvom samoupravnih sila izobli�enog modela pozori�ta: �Za�to bi se desetine pozori�ta, koja su samo formalno profesionalna, a po ponudi i ispod dostojanstva amaterskog teatra, gotovo u potpunosti izdr�avala subvencijama koje bi se mogle usmeriti ka pravim profesionalcima, organizovanim na racionalniji na�in... Umesto stotine repertoarskih pozori�ta, zemlji kao �to je Jugoslavija � po njenoj veli�ini, ekonomskoj snazi i stepenu kulturnog razvitka � vi�e bi odgovaralo da ima stotinak dobro ure�enih i opremljenih pozornica (s dobrim salama i garderobama, bez stalnog ansambla, ali s malobrojnom, sposobnom stru�nom slu�bom ugovaranja, ogla�avanja, prodaje gostovanja i tehni�kog odr�avanja zgrade).�8
Svako pominjanje re�i tr�i�te u kontekstu pozori�ta, u na�im uslovima, sluti na grubo me�anje ekonomije u �isto esteti�ka pitanja i sunovrat istinskih vrednosti, na prizivanje �unda, ki�a i estrade u branjeno podru�je teatra. Ali istina je da je upravo na�e dr�avno, dotirano, subvencionisano, bud�etsko, zovite ga kako god ho�ete, pozori�te, vrlo �esto u repertoarskoj politici podlegalo najni�im ukusima. Zato bi danas tr�i�no pona�anje zna�ilo slede�e: �da ono po�ne racionalno koristiti svoje dru�tvenim novcem stvorene resurse (zgradu, tehniku, funduse) i agresivno zastupati svoje umetni�ke interese, povezuju�i se sa svima koji mu mogu u tome pomo�i svojom stru�no��u i opredeljenjem, umesto da, kao do sada, pregovara s dr�avom i njenim zastupnicima � pri �emu je predmet pregovora socijalna za�tita zaposlenih u teatru, a ne umetnost.�9

Faktori pozori�nog uspeha

Srpsko narodno pozori�te, od osnivanja 1861, repertoarskim opredeljenjem, anga�ovanjem umetnika iz inostranstva, me�unarodnom saradnjom, uporno dokazuje svoju evrocentri�nost, svoju opredeljenost i istrajnost za stvaranjem pozori�nog jezika koji �emo, nekog dana, svi u Evropi razumeti.10
Od ideje Jovana �or�evi�a o Srpskom narodnom pozori�tu kao �uvaru narodnog �ivota i jezika, do dana�njeg mo�nog i sveobuhvatnog Srpskog narodnog pozori�ta... �ta ostane kada se otklone pateti�ni nanosi o pozori�tu kao �koli za narod, njegovom narodnosnom, budni�arskom karakteru, u govoru koji se ti�e godina, decenija i vekova institucije kao �to je Srpsko narodno pozori�te? Ostaje ocena da je pozori�te vesnik i tuma� dru�tvenih mena, da je pozori�te �potkaziva� �ivota�, kako bi rekao Du�an Kova�evi�.
��ta nam sad valja �initi za na�e pozori�te?�, pita se u jednom tekstu Jovan �or�evi�, utemeljiva� Srpskog narodnog pozori�ta u Novom Sadu. I mi danas sebi postavljamo istovetno pitanje. I nemamo drugog odgovora do onog koji je do nas, kao formula, dopro iz vremena nastanka na�eg teatra: �nov�ana pomo�, valjana uprava, dobra trupa i kvalitetna dramska dela�. To su nepromenjivi faktori pozori�nog uspeha. Srpsko narodno pozori�te ispunjava dva klju�na �inioca: ima dobre umetni�ke trupe i kvalitetna dramska dela. A ostala dva faktora upravo direktno zavise od dva navedena.
Utvr�eni model nacionalnog pozori�ta kojem, po ustrojstvu, pripada i Srpsko narodno pozori�te, unapred odre�uje osnovu upravljanja ovim slo�enim pozori�nim sistemom. Stalnost, visoka pozori�na profesionalnost, reprezentativnost, sveobuhvatnost pozori�ne umetnosti � osnovne su karakteristike nacionalnih pozori�ta u dr�avama Evrope.
Srpsko narodno pozori�te ima bazi�nu funkciju da neguje i �iri nacionalnu kulturu, �to zna�i da repertoar mora uvek da bude zasnovan na delima a) doma�e nacionalne ba�tine, zatim slede b) dela iz svetske ba�tine, te c) oblast pozori�nog istra�ivanja (nova dela, nova estetika, nova produkcija...) koja nikako ne sme biti zanemarena.
Srpsko narodno pozori�te u praksi jesu tri pozori�ta u jednom, koja se dodiruju, prepli�u ali i sudaraju. To je veliko, nacionalno pozori�te, s vi�e od 600 zaposlenih, s tri scene kapaciteta oko 1.500 mesta dnevno. Tri celine sa svojim sektorima i slu�bama koje moraju da deluju sinhronizovano i skladno. Ukoliko samo jedan segment tog slo�enog pozori�nog sistema zataji, postoji opasnost da se uru�i ceo sistem.
Programska politika Srpskog narodnog pozori�ta mora da bude tako strukturirana da izra�ava neprestanu te�nju za o�uvanjem nacionalnog identiteta, da manifestuje ono �to predstavlja sr� duhovnog ustrojstva Srbije koje se preporu�uje Evropi (festival Asocijacije �Kvartet�, na primer, me�unarodne koprodukcije) i, istovremeno, da izra�ava sr� evropskog duha koji se preporu�uje Srbiji. Umetni�ka dela na pozornicama Srpskog narodnog pozori�ta moraju biti ta�ka na kojoj se ujedinjuju srpski i evropski duh.
Tako�e bi se moralo istrajati i u izradi i usvajanju Zakona kojim bi se definisao odnos donatora, dobrotvora, sponzora i poslovnih partnera prema pozori�tu. U realizaciji poslovne politike valja uvek imati na umu da su na�i najve�i �poslovi� pozori�ne predstave, umetni�ki projekti. Kao ilustracija mogu poslu�iti re�i Tomasa Drozde, poslovnog direktora Burgteatra, pozori�ta koje je po modelu vrlo sli�no Srpskom narodnom pozori�tu: �Na� cilj nije profit ili u bilo kojem obliku pove�anje prometa. Mi moramo, koliko god je to mogu�e, producirati kvalitetu koja, za razliku od ostalih proizvodnih djelatnosti koje proizvode zaradu i pove�avaju promet, mora producirati umjetnost.�11
Vrednost repertoara jednog pozori�ta, a naro�ito nacionalnog, utvr�uje se uvidom u celinu izvedenih dela u du�em vremenskom periodu � petogodi�njem ili decenijskom � jer teku�i repertoar uvek mora da odra�ava naj�iri raspon pozori�nih pravaca i strujanja.
�ak i onda kada je u pitanju rediteljski stilski eksperiment, odabrano delo u repertoaru SNP-a mora da dotakne osnovne preokupacije ljudi koji sede u publici. Repertoar se mora u�initi aktuelnim, �ivim, dinami�nim, provokativnim i zna�ajnim, ambicioznim, mora biti zasnovan na visokom umetni�kom nivou i razli�itim rediteljskim poetikama. Te�i�te repertoara jesu umetni�ki najsna�nija klasi�na dela na�e i svetske dramske literature, savremena dela i najnovija dramska ostvarenja doma�ih i svetskih pisaca. �Samo na ozbiljnom repertoaru mo�e se izgraditi ozbiljno pozori�te i ozbiljan gluma�ki stil�12. SNP mora uvek imati uvid u najnovija poeti�ka strujanja u doma�oj i svetskoj dramaturgiji. SNP mora biti njihov vesnik i tuma�. Tako �e zaokru�iti svoju misiju i delovati celovito kao istinska institucija pozori�ne umetnosti nacionalnog zna�aja. Stalni zadatak je traganje za novim formama u drami, operi, baletu.
Prema formi, SNP �e i dalje realizovati velike, ansamblpredstave, kao simbol onoga �to je osnova repertoarskog, nacionalnog pozori�ta, a �to ne bi smelo isklju�ivo da bude. Istovremeno, realizova�e se i kamerne predstave kao simbol onoga �ta sve mo�e da bude pozori�te. SNP tako�e ne�e zazirati ni od ispitivanja scenskih mogu�nosti i drugih pozori�nih prostora (kao �to je to bilo i u prethodnom periodu � hinterbina, na primer). Tako nekako izgleda slika na�ih dana�njih pozori�nih do�ivljaja. �ta sledi?
Redefinicija tradicionalne institucije srpskog pozori�ta, sigurno. Ona podrazumeva upravo predaniji anga�man reditelja suverena, sna�nih gluma�kih individualnosti i pogdekojeg upravnika teatra. A gde je u celoj toj pri�i dramski pisac, pita�ete. �im nije pomenut, to progovara podsvest, zna�i da je njegova uloga skrajnuta, stavljena u drugi plan. Na�a bi teatarska stvarnost bila utemeljenija, logi�nija, samosvojnija, ukoliko bismo uva�ili doma�eg dramskog pisca, ukoliko bismo mu dozvolili da postane, kao nekada, �insajder� na�eg pozori�nog �ivota.

..1 Pre sedam-osam godina, Ivan M. Lali�, pozori�tnik, dramski pisac, razo�aran nemogu�no��u da uti�e na promenu stanja na�e pozori�ne stvarnosti, podneo je ostavku na mesto upravnika Srpskog narodnog pozori�ta. Potom je odlu�io da, na krajnje radikalan i �okantan na�in, uka�e na bolest na�eg pozori�nog organizma. Zaklju�ao se i prestao da jede sve dok mu resorni ministar i uticajni pozori�ni stvaraoci ne odgovore na pitanja koja bi predstavljala uvod u odavno proklamovanu reformu pozori�nog sistema u Srbiji. Ovaj nemio �in idividualne pobune iz na�eg tu�nog pozori�nog �ivota vi�e je nego indikativan. Govori nam da se od Joakima Vuji�a, oca srpskog teatra, do na�ih dana, ni�ta bitno nije promenilo u poimanju zna�aja pozori�ta. Dodu�e, Joakim nije gladovao protestuju�i, nego je usrdno morao da moli za koru hleba gospodara Milo�a.
Da li je tim �inom buntovnik hteo da ka�e da je pozori�te va�nije od hleba? U doba romantizma takvi pokli�i, od ilirskog narodnosnog pokreta i na�eg romantizma, teatar kao va�an institut duha slavili su i Laza Kosti� i Jovan �or�evi� i mnogi, mnogi drugi. A �to se ti�e novije istorije na�eg pozori�ta, kulture i umetnosti uop�te, svi bismo odavno mogli da prestanemo da jedemo. Zato je, mogu�e je sasvim, najjednostavniji a najracionalniji savet �trajka�u dao Svetozar Cvetkovi�, istaknuti glumac i upravnik Ateljea 212, rekav�i mu da se okane ��orava posla�.
Ta sublimna poruka mo�e da se razume kao konstatovanje neprijatne istine da ni u jednom razdoblju na�e kulturne istorije, pozori�te kao fenomen, kao delatnost, kao umetnost, nije bilo u naro�itoj milosti. Deklarativno da, su�tinski, sistemski, teorijski i prakti�no � ne. Cvetkovi� je, dakle, ozna�io nedelotvornom ideju o nastojanju da se inicira, dodu�e s prili�no revolucionarnim pristupom �sada i ovde�, reforma pozori�nog sistema.
..2 Nu�nost dugoro�nog planiranja u pozori�tu bi�e jedna od najdragocenijih posledica zakona o kulturi, jer danas se planira od danas do sutra. Po�to Zakon predvi�a ugovore na odre�eno vreme s umetnicima, uprave na�ih pozori�ta mora�e da znaju za koje uloge anga�uju odre�enog umetnika, za koliko predstava ga anga�uju, tako da �e i umetnici povesti ra�una o tome da li mogu da prihvate, skoro paralelno, i obaveze u drugim pozori�tima, televiziji, itd. itd. A to �e, nadalje, uticati i na objektivno vrednovanje njihovog rada koji je danas sigurno potcenjen i zato je umetnik i prinu�en da tr�i od jednog pozori�ta do drugog. To �e se posredno odraziti i na repertoarsku politiku, ubla�iti delovanje interesnih grupa u pozori�tima, ali i van njih. Ono �to je najva�nije � na ovaj na�in pospe�i�e se umetni�ka vrednost koja se stvara u na�im pozori�tima.
..3 Hans-Thies Lehman: Postdramsko kazali�te, CDU � Centar za dramsku umjetnost Zagreb � TkH � Centar za teoriju i praksu izvo�a�kih umetnosti, Beograd 2004, str. 30.
..4 Imaju�i to na umu, ustanovljen je Projekat tri, koji bi, svake godine, trebalo da poka�e najzanimljivije, najnovije i najprovokativnije pojave mladih dramskih pisaca koji stvaraju na jeziku Srpskog narodnog pozori�ta, dana�nje pojave koje �e sutra postati delom na�e �svetle tradicije�. Projekat tri (ustanovljen 2004) pozori�no je dobro koje valja negovati i ubudu�e. Mo�da je dobro da on uvek bude stvarala�ki otvoren, ali isto tako je va�no da taj pozori�ni projekat zna�i trojstvo � tri va�na pitanja srpske drame. Centralno tematsko podru�je ovog istra�ivanja u podru�ju dramaturgije trebalo bi da bude � stvarnost. Tako je bilo u delima Sterije, Nu�i�a, Aleksandra Popovi�a, Du�ana Kova�evi�a. Tako je danas u delima Biljane Srbljanovi� i Milene Markovi�, Maje Pelevi� i dr.
..5 Patrice Pavis, Pojmovnik teatra, Akademija dramske umjetnosti, Zagreb, Centar za dramsku umjetnost, Zagreb, Zagreb 2004, str. 248.
..6 Mi�ko �uvakovi�: Poststrukturalisti�ke rasprave o operi, Paragrami, tela, figure, Cenpi, Beograd 2001, str. 222.
..7 Danas na podru�ju Srbije deluju ukupno 43 pozori�ta, me�u njima i po dva operska i baletska ansambla, nekoliko specijalizovanih pozori�ta za decu i omladinu, uklju�uju�i i udru�enja, slobodne pozori�ne �registrovane� grupe, profesionalne i poluprofesionalne producentske organizacije koje imaju sopstvenu scenu ili igraju u iznajmljenim prostorima. Godi�nje se izvede oko 508 naslova, od toga 144 premijerno i 364 iz teku�eg repertoara. Na 5.327 repriznih predstava prisustvuje 1.244.195 gledalaca. Ovom broju trebalo bi dodati jo� 105.388 gledalaca koji su prisutni na 317 scensko-muzi�kih predstava. U svim pozori�tima ukupno je zaposleno ne�to vi�e od tri hiljade dramskih, operskih i baletskih umetnika, te radnika u slu�bi pozori�ne umetnosti. Podaci na osnovu publikacije Godi�njak pozori�ta SCG, 2002/2003, Sterijino pozorje, Novi Sad 2004.
..8 Klai�, Dragan: Teatar razlike, Sterijino pozorje, Novi Sad 1989, str. 69.
..9 Isto, str. 78.
10 Valja nam, kad je u pitanju nastup na me�unarodnoj sceni, ista�i nekoliko zapa�anja do kojih smo do�li u praksi. Nije isti prijem pozori�nih dela u zemljama biv�e Jugoslavije i zemljama koje pripadaju porodici slovenskih jezika, kao �to nije isti prijem predstava srpskih klasika na kojima su odnegovane brojne generacije u zemljama biv�e Jugoslavije. Najve�i izraz na�e �e�nje, mo�da utopijske, za razgovetno��u svih ljudi sveta, jeste bilingvalna koprodukcija predstave Troil i Kresida u re�iji Lorans Kalam, �ija je premijera i deset repriza izvedeno pre tri sezone u �enevi, a potom isto toliko puta u Novom Sadu. Ovaj zajedni�ki posao Srpskog narodnog pozori�ta, �vajcaske teatarske kompanije 03 i Teatra Karu�, u kojem se potpuno ravnopravno �uju francuski i srpski jezik, ima snagu velikog simbola, �ini nam se, amblematski zna�aj za na�e pozori�te. Svakako da bilingvalnost, multilingvalnost, nije ne�to najnovije u pozori�nom izrazu. Ali, u na�em slu�aju, to nije samo deo rediteljskog postupka u kome, posve motivisano, dve sukobljene strane: Trojanci i Grci, govore svojim jezicima, a povremeno se �uju i s mukom savladane govorne fraze jezika kojim govori neprijatelj. Upravo taj napor, ta muka s re�ima, te�nja da se prona�e re�, da se postigne sporazum, konvencija, jeste sredi�te na�e dana�nje pri�e, i pri�e vi�evekovne. Da je �ovek re�ju, sporazumom, konvencijom, zamenio neke svoje grube pokrete, ne bi se uzaludno prolivala krv, �taj zaista osoben sok�, dragocen.
Zna�aj na�eg pozori�nog projekta Troil i Kresida prevazilazi dimenzije sveta pozornice � on se plemenito me�a s poslovima svakida�njeg sveta, s antropologijom kulture bolje re�i, jer na pozornicu izvodimo gluma�ku trupu iz �vajcarske u kojoj se ratom vekovima nije ni�ta re�avalo, i gluma�ku trupu iz zemlje Srbije, koja hudom sudbinom, da parafraziramo srpskog dramskog klasika Du�ana Kova�evi�a, ima pet godi�njih doba: prole�e, zimu, leto, jesen i rat. Ta dva sveta predstave Troil i Kresida, Zapad i Istok, u za�u�uju�em ali dopustivom rediteljskom eklekticizmu Lorans Kalam, gde su se pome�ali i uskome�ali vreme, stilovi, nema sna�nije misli od one kojom se sugeri�e � mo� jezika, razgovora, mo� komunikacije.
11 www. teatar. hr / Austrijske kazali�ne skice
12 Jovan Hristi�: O traganju za pozori�tem, Gradska narodna biblioteka ��arko Zrenjanin�, Zrenjanin 2002, str. 178.