С ..Т ..Е ..Р ..И ..Ј ..И ..Н ..О....П ..О ..З ..О ..Р ..Ј ..Е
Стеријино позорје
в е с т и
26. октобар 2016.

ПРЕДСТАВНИЦИ СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА У КИНИ
   

Представници Стеријиног позорја на студијско-позоришном путу, Кина, 11–25. октобар 2016.

- Shanghai International Arts Festival
- Wuzhen Theatre Festival
- Guangzhou Grand Theatre
- Silk Road International Arts Festival
- National Peking Opera Theatre
- National Theatre of China
- Nanluoguxiang Theatre Festival
- Beijing People's Art Theatre
- National Centre for the Performing Arts
3. октобар 2016.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
Четвртак, 6. октобар 2016. у 18.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/И, Нови Сад)

Стеријино позорје позива Вас на програм

СРПСКА ПОЗОРИШТА У ДИЈАСПОРИ

Гости

Милан Рус, директор Српског позоришта у Будимпешти (Мађарска)
Марко Аџић, глумац (Румунија)
Спасоје Ж. Миловановић, драматург (Канада)

Домаћин сусрета

Горан Ибрајтер




Погледајте прилог са РТВ > > >
23. септембар 2016.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
Петак, 30. септембар 2016. у 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/И, Нови Сад)

Стеријино позорје позива Вас на промоцију Фестивала

ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ Шабац

О Фестивалу ће говорити

Душан Ковачевић, председник Савета Фестивала
Мира Бањац, чланица Савета Фестивала
Зоран Карајић, директор Шабачког позоришта

Домаћини сусрета

Др Мирослав Мики Радоњић
Горан Ибрајтер


13. септембар 2016.

ПРОМОЦИЈА НОВЕ СЦЕНЕ
 

Поштовани сарадници и пријатељи,

у понедељак, 19. септембра, с почетком у 18 часова, у Стеријином позорју
одржаће се промоција новог броја "Сцене", 1-2/2016.

Водећи тематски блок посвећен је ПСИХОДРАМИ И ПОЗОРИШТУ, групној психотерапији која је настала након Првог светског рата у Бечу. Творац психодрамске технике у оквиру које се лични проблеми разрешавају кроз групну игру је Јакоб Леви Морено (1889-1974). Ову несвакидашњу технику, њеног творца и највеће светске познаваоце и практичаре (Адам Блатнер, Марио Бухбиндер, Хорхе Бурмајстер, Ема Хаген, Валери Монти Холанд, Томи Јанежич), представиће приређивачица блока ЈАНА ДАМЈАНОВ, клинички психолог, психотерапеут, тренер и супервизор психодраме.

Друге садржаје нове "Сцене" (Драматургија за децу и младе; Теоријска Сцена; Историјска Сцена; Сценски дизајн; Књиге; Нова драма) представиће ЗОРАН ЂЕРИЋ, главни уредник часописа.



1. септембар 2016.

КОНКУРС ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2016. ГОДИНЕ
Стеријино позорје, Нови Сад, 1. септембар 2016.

КОНКУРС ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2016. године

На основу Правилника о условима и поступку спровођења конкурса за оригинални домаћи драмски текст број 120-48-2/2015 од 26. 1. 2015, Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални драмски текст.

Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије и сви аутори који пишу на српском језику. Запослени у Стеријином позорју, чланови Управног и Надзорног одбора Стеријиног позорја као и чланови редакције часописа за позоришну уметност "Сцена" немају право учешћа.

Биће разматрани оригинални драмски текстови изворно написани на српском или преведени на српски језик. Жири ће узимати у обзир необјављене, неизвођене и ненаграђене драмске текстове.

Стеријино позорје преузима ауторска права на објављивање награђеног текста у издањима Позорја, на српском и енглеском језику, и права на праизвођење, без накнадне надокнаде.

Конкурс је анониман. Текстове, у штампаној форми (4 примерка), слати под шифром. На драмском тексту не сме бити име аутора. У посебној коверти послати решење шифре (шифра под којом је послат рад, име и презиме, адреса боравка и контакт телефон). Исти аутор може послати највише два драмска текста. По објављивању резултата, награђени аутор је дужан да у року од пет дана пошаље оригинални драмски текст са решењем шифре.

Рок за слање текстова је 30. новембар 2016.

Текстови приспели на конкурс не враћају се и биће похрањени у Библиотеци Стеријиног позорја.

Додељује се само једна награда. Награда подразумева Стеријину значку, сертификат и финансијски део у износу од 400.000 динара.

Одлуку о награди жири доноси до 28. фебруара 2017.

Додела награде биће уприличена 29. марта 2017. (дан Стеријиног позорја), у просторијама Позорја.

Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални домаћи драмски текст под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Градске управе за културу Новог Сада и Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине.

Одштампане текстове са шифром слати на адресу:

СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
(за Конкурс)
Змај-Јовина 22/I
21000 Нови Сад
23. август 2016.

САОПШТЕЊЕ
Управни одбор Стеријиног позорја донео је одлуку да селектор 62. Позорја буде др Мирослав Мики Радоњић, директор ове институције. Два су разлога за то. Најпре, сви смо дубоко свесни финансијских околности у којима се налазимо, те је одлука да директор институције буде уједно и селектор фестивала донета као један од конкретних потеза у циљу уштеде и рационализације трошкова. Наиме, Радоњић ће функцију селектора обављати волонтерски. С друге стране, у ситуацији, када се након консултација са већим бројем позоришних уметника и стручњака, фестивал након десет година, враћа изворним принципима, што значи да ће у такмичарској селекцији Стеријиног позорја учествовати представе по делима домаћих аутора, поштено је да пуну одговорност за 62. Позорје преузме неко из наше институције. Пре десет година промењен је концепт фестивала, и омогућено је да за Стеријине награде конкуришу све представе домаћих позоришта, без обзира да ли су рађене на основу дела наших аутора. Тиме је повећана конкуренција, али је Стеријино позорје изгубило идентитет, ону педесет година пре тога препознатљиву особеност нашег фестивала. У међувремену у Србији је покренуто неколико театарских фестивала, који су почели да личе један на други, што је битно утицало и на перцепцију Позорја у најширој јавности. Овим повратком на изворне принципе Стеријино позорје као фестивал, повратиће чврсту и јасну концепцију, а као институција трудиће се да и надаље, кроз своје бројне делатности, афирмише и промовише домаћи драмски текст, али и остале аспекте позоришне уметности.

Домаћег аутора схватићемо у најширем могућем смислу, слично као и у традиционалном Конкурсу за најбољи савремени домаћи драмски текст који Позорје расписује сваке године. Дакле домаћи аутори су држављани Србије, без обзира на ком језику пишу, али и сви они који пишу на српском језику, без обзира где живе, као и они који се изјашњавају да припадају корпусу наше културе и књижевности. Такође, ауторски пројекти, које потписују уметници из Србије, остварења заснована на документаристичкој грађи, биће у конкуренцији за Стеријино позорје. Ово је уједно и апел домаћим позориштима да на своје репертоаре уврсте што већи број савремених српских драмских писаца, али и класика, јер ће на тај начин бити у прилици да конкуришу за најзначајнији позоришни фестивал у Србији. Право учешћа у такмичарској селекцији имају и представе из иностранства рађене по делима наших аутора.
19. мај 2016.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 



Са конференције за медије поводом пратећих програма 61. Стеријиног позорја, одржане у четвртак, 19. маја у 12.00 часова.
На конференцији су говорили Мирослав Мики Радоњић, директор Стеријиног позорја и Горан Ибрајтер, уредник фестивалског центра.




5. април 2016.

СТЕРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
И ЖИРИ 61. ПОЗОРЈА
 
 

 




Обавештавамо Вас да је донета одлука о именовању Жирија 61. Стеријиног позорја у следећем саставу:

Милош Латиновић, директор Битеф театра и Битеф фестивала, председник
др Ана Тасић, позоришни критичар, члан
Жељко Јовановић, уметнички директор Позоришта на Теразијама, члан
Саша Торлаковић, глумац, члан
др Радивоје Динуловић, редован професор факултета Техничких наука
Универзитета у Новом Саду - сценска архитектура и дизајн, члан


24. март 2016.

ДАН СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
 
 

 

уторак, 29. март, 18.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Поводом Дана Стеријиног позорја
позивамо Вас на уручење награде победнику Конкурса за савремени домаћи драмски текст у 2015. години.


Учесници:

Чланови Жирија:
Жељко ХУБАЧ, председник
Драгана БОШКОВИЋ
Игор БУРИЋ

Добитник награде
Божидар КНЕЖЕВИЋ

После уручења награде, Мирослав Мики Радоњић, директор Стеријиног позорја и Горан Ковачевић, директор GOMEX-a, потписаће Уговор о спонзорству, након чега ће бити уприличен коктел поводом Дана Стеријиног позорја.

ДОБРОДОШЛИ!


22. март 2016.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
 
Поштовани сарадници,
Позивамо Вас на конференцију за медије (уторак, 22. март у 12.00 часова – Дирекција Позорја, Змај Јовина 22/I)
поводом објављивања селекције 61. Стеријиног позорја, на којој ће селекторка Марина Миливојевић Мађарев саопштити такмичарски и пратећи програм овогодишњег Фестивала.
Срдачно,
Дирекција Стеријиног позорја
17. март 2016.

ПРОМОЦИЈА НОВИХ ИЗДАЊА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
У БИТЕФ ТЕАТРУ
 

Са београдске промоције нових издања Стеријиног позорја, која је одржана у Битеф театру,
17. марта 2016. године са почетком у 13 часова.

На промоцији су представљени:
- Зборник радова "Драмско дело Бранислава Нушића - традиција и савременост"
- књига Ане Тасић Дигитални двојници (позориште у екранском светлу)
- Сцена 4/2015,
- Scena/ The New Serbian Drama (br. na engleskom jeziku), 28/2015.


2. март 2016.

ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2015.
 
 

 

 

 

 

Конкурс Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2015. године

Одлука Жирија Конкурса за оригинални домаћи драмски текст за 2015. годину

Жири Конкурса Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст за 2015. годину у саставу Жељко Хубач, драмски писац (председник), Драгана Бошковић, позоришна критичарка и Игор Бурић, позоришни критичар одлучио је да за најбољи текст прогласи остварење Илустрована енциклопедија нестајања, под шифром „Лексик“. Поред овог, у ужем избору Жирија нашли су се и текстови, Окрени се ка мени (шифра: Fero&Co), Бесмртни (шифра: Планина осам шездесет), Хајка на вука (шифра: Јамарење).
Након увида у разрешење шифри, утврђено је да је аутор награђеног текста Илустрована енциклопедија нестајања Божидар Кнежевић, драмски писац из Новог Сада. Аутори текстова који су ушли у ужи избор су Марија Дакић и Гордана Влајић из Панчева (Окрени се ка мени), Нина Плавањац из Београда (Бесмртни) и Огњен Обрадовић из Београда (Хајка на вука).
Награда ће добитнику бити свечано уручена 29. марта на Дан Стеријиног позорја.

БИОГРАФИЈА НАГРАЂЕНОГ АУТОРА


Божидар Кнежевић
Божидар Кнежевић - бави се литературом и медијима.
Аутор је драма Порно (Српско народно позориште - Нови Сад, Битеф театар - Београд), Човек звани Че (Позориште младих – Нови Сад), Дан када смо се срели и адаптације драме Луиђија Пирандела Шест лица тражи писца (Српско народно позориште - Нови Сад, Југословенско драмско позориште – Београд, Народно позориште – Београд). Радио као драматург на пројекту Аутобиографија (Српско народно позориште - Нови Сад).
Написао је сценарио за мини тв серију Дупли Добрица&Доктор Делта. Учествовао је као косценариста у реализацији анимираног СФ филма Махнити, а по његовом сценарију рађен је стрип Порно  (едиција 2uplodnocomics) .
Косценариста је мултимедијалних фестивала „Play porno“ и „Big Serbian Mother“  у Битеф театру у Београду, аутор сценарија за перформанс на отварању четрдесетог Битефа у Београду под називом Ако видиш Цезара – убиј га! и сценарија и режије за  мултимедијалне перформансе Колебање линеарности у осам цртежа – La linea, Реч, последице, Скремблована Алиса, Hapy slave’s design (фестивал EXIT, MTV) као и  сценарија свечаног отварања фестивала EXIT 2013.
Режисер и сценарист анимираног филма Alea iacta est (Коцка је бачена).
Има више од 70 књижевних награда (награда на конкурсу за радио драму Радио телевизије Војводина за радио драму Запалите Холивуд, више награда за кратку причу и поезију итд.)
Уметнички директор мултимедијалне уметничке трупе „Дупло дно“ и продуцентске куће „Инсомниа филм“. Живи у Новом Саду.

17. фебруар 2016.

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ"
 

четвртак, 18. фебруар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/И, Нови Сад)



Поштовани,

Позивамо Вас на промоцију нових бројева часописа СЦЕНА (4/2015. и енглеског издања 28/2015)
и зборника радова са Међународног симпозијума "Драмско дело Бранислава Нушића - традиција и савременост".



18. децембар 2015.

ПРОМОЦИЈА АНТОЛОГИЈЕ
 

 

понедељак, 21. децембар, 18.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/И, Нови Сад)

Позивамо Вас
на промоцију
Антологије драма добитника Михизове награде
и новогодишњи коктел

На промоцији ће говорити:

Светислав Јованов и
Ксенија Крнајски

9. новембар 2015.

СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ У ТЕМИШВАРУ

СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ У ТЕМИШВАРУ

На Минисајму српске књиге на којем су учествовали издавачи из Румуније, Србије, Мађарске, Хрватске, Републике Српске, Црне Горе, Немачке и Аустрије, и Стеријино позорје имало је ту част да, у оквиру Дана српске културе у Темишвару, представи своја издања. Организатори ове манифестације су Савез Срба у Румунији и Генерални конзулат Републике Србије у Темишвару.
Осим тога, представници Стеријиног позорја, Мирослав Мики Радоњић, директор, Зоран Ђерић, помоћник директора и Горан Ибрајтер, уредник Фестивалског центра, били су у четвртак, 5. новембра гости Српске гимназије. Том приликом су промовисали Сабрана драмска дела Јована Стерије Поповића, као и укупну делатност наше институције.
Мирослав Мики Радоњић је истакао да Темишвар, као један од градова у којима је Стерија живео и деловао, представља неизоставну дестинацију за промоцију овог капиталног издања. Зоран Ђерић је представио издавачку делатност Позорја, док је Горан Ибрајтер говорио о Фестивалу.
Ова посета била је прилика да Стеријино позорје дарује Српској гимназији у Темишвару и Савезу Срба у Румунији један број књига и часописа из своје издавачке делатности, између осталог и Стеријина Сабрана драмска дела.

3. новембар 2015.

ПРОМОЦИЈА САБРАНИХ ДРАМСКИХ ДЕЛА ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА
 

 

22. октобар 2015.

СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА
 

 

уторак, 27. октобар, 13.00 часова
Београдски Сајам књига

СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ НА ОВОГОДИШЊЕМ БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА

ТРИБИНА "СТЕРИЈА"


.............

ТЕМЕ И УЧЕСНИЦИ:

1) Општи поглед на издање "Сабраних драмских дела Јована Стерије Поповића" (Стеријино позорје, Нови Сад, 2014) из угла председника уређивачког одбора издања, проф. др Саве Дамјанова;

2) Јован Стерија Поповић у српској књижевности и култури - проф. др Горан Максимовић (члан уређивачког одбора);

3) Негативни јунак у "жалостним позорјима" Јована Стерије Поповића - проф. др Радослав Ераковић (приређивач Стеријиних Жалостних позорја);

4) Да ли су "весела позорја" Јована Стерије Поповића комедије? - проф. др Зорица Несторовић (приређивач Стеријиних Веселих позорја)


22. октобар 2015.

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ"
 

понедељак, 26. октобар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/И, Нови Сад)



Промоција новог броја часописа СЦЕНА (3/2015)



Учесници разговора су уредници и сарадници СЦЕНЕ


20. октобар 2015.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
Уторак, 20. октобар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

ПОЗОРИШТЕ КРИЗЕ, КРИЗА ПОЗОРИШТА
Разговор са Сњежаном Бановић, редитељком и театролошкињом из Загреба

Сњежана Бановић (1963, Загреб), хрватска позоришна редитељка и театролошкиња. Академију драмских уметности у Загребу дипломирала 1990. Године, у класи проф. Георгија Пара. За време студија асистирала на бројним продукцијама, а прву режију остварила у загребачком Театру ИТД (1990). Последња од њих (2015), у Позоришту младих у Новом Саду. Усавршавала се на бројним стипендијама у иностранству. Докторске студије завршила на Филозофском факултету у Загребу 2009. године. 
Објавила је више текстова и рецензија о позоришту, културној политици, позоришном менаџменту и продукцији у часописима и дневним новинама и на Трећем програму Хрватског радија. Ауторка је запажених књига: Држава и њезино казалиште (2012) и Казалиште кризе (2013), које су и непосредан повод за Позоријанске сусрете.
30. септембар 2015.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
Среда, 30. септембар, 18.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Позивамо вас на још један програм Стеријиног позорја у оквиру Позоријанских сусрета

„САВА ДАМЈАНОВИЋ, ЖИВОТ У МАГИЈИ ГЛУМЕ”  - ПРОМОЦИЈА ИСТОИМЕНОГ ФИЛМА И КЊИГЕ

На промоцији ће говорити:
Сава Дамјановић, глумац
Ђула Фелдеши, директор Digital Style, продуцент филма 
Ивана Кукољ Соларов, директор позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, копродуцент
Милан Бјелогрлић, директор градске библиотеке „Жарко Зрењанин”, издавач књиге
Зоран Славић, сценариста и редитељ филма


28. септембар 2015.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПОЗОРЈА
У БУДИМПЕШТИ
СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ У СРПСКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У БУДИМПЕШТИ

У оквиру Месеца српске културе у Будимпешти, Мирослав Мики Радоњић, директор Стеријиног позорја и Горан Ибрајтер, уредник Фестивалског центра, представили су Сабрана драмска дела Јована Стерије Поповића и делатност институције. Промоција је одржана у суботу 26. септембра у просторима Српског културног центра и Српског позоришта.
Организатор читаве манифестације, као и овог догађаја, био је Српски културни центар из Будимпеште. Мирослав Мики Радоњић је говорио о културолошком значају капиталног издања Стеријиних драма, те о најзначајнијим сегментима делатности Позорја. Горан Ибрајтер је представио Фестивал и нашу издавачку делатност.
Том приликом библиотеци Српског културног центра уручен је један број књига из издавачке делатности Стеријиног позорја, на чему се срдачно захвалио, у име целокупне заједнице Срба у Мађарској, Милан Ђурић, директор центра. Ова посета је искоришћена и за разговоре са Миланом Русом, директором Српског позоришта у Будимпешти, о могућностима будуће сарадње.
1. септембар 2015.

КОНКУРС ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2015. ГОДИНЕ
Стеријино позорје, Нови Сад, 1. септембар 2015.

КОНКУРС ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2015. године

На основу Правилника о условима и поступку спровођења конкурса за оригинални домаћи драмски текст број 120-48-2/2015 од 26. 1. 2015, Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални драмски текст.

Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије и сви аутори који пишу на српском језику. Запослени у Стеријином позорју, чланови Управног и Надзорног одбора Стеријиног позорја као и чланови редакције часописа за позоришну уметност "Сцена" немају право учешћа.

Биће разматрани оригинални драмски текстови изворно написани на српском или преведени на српски језик. Жири ће узимати у обзир необјављене, неизвођене и ненаграђене драмске текстове.

Стеријино позорје преузима ауторска права на објављивање награђеног текста у издањима Позорја, на српском и енглеском језику, и права на праизвођење, без накнадне надокнаде.

Конкурс је анониман. Текстове, у штампаној форми (4 примерка), слати под шифром. На драмском тексту не сме бити име аутора. У посебној коверти послати решење шифре (шифра под којом је послат рад, име и презиме, адреса боравка и контакт телефон). Исти аутор може послати највише два драмска текста. По објављивању резултата, награђени аутор је дужан да у року од пет дана пошаље оригинални драмски текст са решењем шифре.

Рок за слање текстова је 30. новембар 2015.

Текстови приспели на конкурс не враћају се и биће похрањени у Библиотеци Стеријиног позорја.

Додељује се само једна награда. Награда подразумева Стеријину значку, сертификат и финансијски део у износу од 400.000 динара.

Одлуку о награди жири доноси до 31. јануара 2016.

Додела награде биће уприличена 29. марта 2016. (дан Стеријиног позорја), у просторијама Позорја.

Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални домаћи драмски текст под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Градске управе за културу Новог Сада и Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине.

Одштампане текстове са шифром слати на адресу:

СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
(за Конкурс)
Змај-Јовина 22/I
21000 Нови Сад
24. мај 2015.

ПРОЛОГ 60. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
 
 

 

понедељак, 25. мај, 20.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Град Нoви Сад - Управа за културу / Стеријино позорје / Културни центар Новог Сада / ЈКП Информатика - Нови Сад

Част нам је позвати Вас на

ПРОЛОГ 60. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА - ВРЕМЕПЛОВ

Јован Поповић - СТЕРИЈИН ПОРТРЕT, одломак из студије
Стерија и почеци српске драме из 1938. - чита Жељка Јелић

Поздравна реч домаћина - др Мирослав Радоњић, директор Стеријиног позорја
Обраћања угледних гостију

Милан Токин - СТЕРИЈИНА СМРТ, одломак из монографије Јован Стерија Поповић из 1956. - чита Жељка Јелић

СВЕЧАНА ПРОЈЕКЦИЈА КРАТКОМЕТРАЖНОГ ДОКУМЕТАРНОГ ФИЛМА, Јован Стерија Поповић из 1956.
Сценарио Милан Токин, режија Милош Николић, камера Владета Лукић    (16 мин)

Текст СТЕРИЈА НА ФИЛМУ из београдске РЕПУБЛИКЕ од 13. марта 1956. - чита Жељка Јелић
Обраћање Ђорђа Каћанског, уредника филмског програма Културног центра Новог Сада
Васко Попа - ПОГЛЕД СТЕРИЈИНИХ ОЧИЈУ - чита Жељка Јелић

РЕТРОСПЕКТИВНА ДИГИТАЛНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА СТЕРИЈИНИ ПОРТЕРЕТИ од 1836. до ДАНАС,
уз коментар приређивача презентације Хаџи Зорана Лазина

Флорика Штефан - КАДА ГРАД ГОРИ ПОД НОГАМА, песма из 1966. - чита Жељка Јелић
Радомир Дабетић - СТЕРИЈА ПРАВИ ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ, песма из 1974. - чита Жељка Јелић
Поп Душан Ђурђев - ПОКОНДИРЕНИ РОДОЉУПЦИ, песма из 2015. - говори аутор

к о к т е л.

Срдачан поздрав и добродошли!

19. мај 2015.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

среда, 20. мај, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Позивамо Вас на конференцију за медије

Теме:
- Информација о добитницима Стеријине награде за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе,
- 60. Стеријино позорје,
- 15. Међународни симпозијум позоришних критичара и театролога Критичар је присутан или ка отелотвореној критици.

Учесници:
Иван МЕДЕНИЦА, председавајући Симпозијума,
Милош ЛАТИНОВИЋ, директор БИТЕФ-а,
Мирослав Мики РАДОЊИЋ, директор Стеријиног позорја.

Срдачан поздрав и добродошли!

24. април 2015.

ПРОМОЦИЈА САБРАНИХ ДРАМСКИХ ДЕЛА ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА
 

 

среда, 29. април, 2015 - 19 часова
Свечана сала Градске куће (Трг слободе 1, Нови Сад)

ПРОМОЦИЈА САБРАНИХ ДРАМСКИХ ДЕЛА ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА
(Издавач: Стеријино позорје, 2014)


.............

Поздравна реч
Вања ВУЧЕНОВИЋ, члан Градског већа за културу

Учесници
Сава ДАМЈАНОВ, председник Уређивачког одбора
Радослав ЕРАКОВИЋ, приређивач
Мирослав Мики РАДОЊИЋ,  директор Стеријиног позорја
24. април 2015.

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ"
 

понедељак, 27. април, 12.00 часова
БИТЕФ ТЕАТАР (Сквер Мире Траиловић 1, Београд)

ПРОМОЦИЈА НОВЕ "СЦЕНЕ", број 4/2014

Теме броја: Одбрана позоришта: Ален Бадју; Политичко позориште: Тим Прајс; Позоришта заједнице: Тим Прентки; Миро Гавран, "Сладолед"

Нови број ће представити:

Зоран Ђерић, главни и одговорни уредник часописа
и Милош Латиновић, Марина Миливојевић Мађарев, Наташа Миловић, чланови редакције


28. март 2015.

ДАН СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
 
 

 

уторак, 31. март, 18.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Поводом Дана Стеријиног позорја
позивамо Вас на уручење награде победнику Конкурса за савремени домаћи драмски текст 2014.


Учесници:

Олга ДИМИТРИЈЕВИЋ, добитница награде
Ана ТАСИЋ, председница Жирија
Милош ЛАТИНОВИЋ, члан Жирија

После уручења награде, Мирослав Мики Радоњић, в.д. директора Стеријиног позорја и Горан Ковачевић, директор GOMEX-a, потписаће Уговор о спонзорству, након чега ће бити уприличен коктел поводом Дана Стеријиног позорја.


Tanjug.rs

17. март 2015.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

четвртак, 19. март, 13.30 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Позивамо Вас на конференцију за медије поводом објављивања селекције 60. Стеријиног позорја

Овом приликом ће наша овогодишња селекторка, Марина Миливојевић Мађарев саопштити такмичарски и пратећи програм Фестивала.


фото: Раде Ковач


13. март 2015.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

уторак, 17. март, 18.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета

АУТОРСКИ ПОРТРЕТ АРСЕНИЈА АРСЕ ЈОВАНОВИЋА

............

Говориће:

Арсеније Јовановић
Сузана Спасић
, домаћин сусрета

ДОБРОДОШЛИ!

3. март 2015.

ПРОМОЦИЈА САБРАНИХ ДРАМСКИХ ДЕЛА ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА
НА ДАНИМА КОМЕДИЈЕ У ЈАГОДИНИ
 

 

уторак, 24. март, 2015 - 17.30 часова
Народна библиотека "Радислав Никчевић", Јагодина

ПРОМОЦИЈА САБРАНИХ ДРАМСКИХ ДЕЛА ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА
(Издавач: Стеријино позорје, 2014)


.............

Учесници:

Проф. др Горан МАКСИМОВИЋ, члан Уређивачког одбора
Мирослав Мики РАДОЊИЋ, в. д. директора Стеријиног позорја

Горан Ибрајтер, уредник Фестивалског центра Стеријиног позорја
3. март 2015.

ПРОМОЦИЈА САБРАНИХ ДРАМСКИХ ДЕЛА ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА
У НПРС
 

 

среда, 4. март, 2015 - 18.30 часова
Народно позориште Републике Српске - Сцена "Петар Кочић", Бања Лука

ПРОМОЦИЈА САБРАНИХ ДРАМСКИХ ДЕЛА ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА
(Издавач: Стеријино позорје, 2014)


.............

Учесници:

Младенко САЏАК, члан Уређивачког одбора
Мирослав Мики РАДОЊИЋ, в. д. директора Стеријиног позорја

Горан Ибрајтер, уредник Фестивалског центра Стеријиног позорја
19. фебруар 2015.

ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2014.
 
 

 

 

 

 

Конкурс Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2014. године

КАКО ЈЕ ДОБРО ВИДЕТИ ТЕ ОПЕТ Олге Димитријевић победник Конкурса 2014.

Након одлуке Жирија и увида у разрешење шифри, утврђено је да је ауторка награђеног текста Како је добро видети те опет (шифра: Октобар) Олга Димитријевић, драмска списатељица из Београда. Аутори текстова који су ушли у најужи избор су: Пети зид (шифра: ИлузионистА) Александра Лалић, Мој селфи и ја (шифра: Квака која се лагано окреће) Љубинка Стојановић, Усамљени пешак (шифра: Софи 410) Михајло Палић и Жбонгла (шифра: Allegra Beck Versace) Јордан Цветановић.

Награда ауторки победничког текста са конкурса биће уручена 29. марта текуће године на Дан Стеријиног позорја.

Дирекција Стеријиног позорја

БИОГРАФИЈА НАГРАЂЕНЕ АУТОРКЕ


Олга Димитријевић
Олга Димитријевић, рођенa 1984. године, дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Писала позоришне критике за Време и Театрон. Учествовала је на многим међународним радионицама, семинарима и конференцијама које се баве уметношћу, теоријом и родним студијама. Одбранила је мастер тезу "Тело народне певачице: Конструкције националних идентитета у Србији након 2000. године", на одсеку родних студија на Централноевропском универзитету у Будимпешти, у 2009. Изведени су њени текстови: "Интернат" (Дадов, 2009), "Радници умиру певајући" (Хартефакт фонд и Битеф, 2011), „Народна драма“ (Позориште Бора Станковић Врање 2012) и „Стани да се поздравимо“ у оквиру пројекта „Проток жудње“ (ТкХ и ЦДУ, Загреб, 2014). Остали пројекти укључују кабаре "Иза огледала" (Културни центар Рекс, 2012), коуредништво књиге „Међу нама – неисричане приче геј и лезбејских живота“ (Хартефакт фонд, 2014), повремени предавачки рад на квир и женским студијама у Београду, и драматуршки рад у позоришту. Добитница награде Стеријиног позорја за драму „Радници умиру певајући“.

Извештај Жирија

На конкурс Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст у 2014. години стигло је 85 радова. Жири у саставу Ана Тасић, Милош Латиновић и Никита Миливојевић,  прочитао је све текстове и донео једногласну одлуку да за награду предложи текст  Како је добро видети те опет, чији је аутор потписан под шифром „Октобар”.

Жири је изабрао још четири текста који су по квалитету одскочили од свих пристиглих текстова, чији је укупан квалитет, у поређењу са прошлогодишњим конкурсом, према мишљењу жирија, далеко слабији. То су: Мој селфи и ја, Пети зид, Усамљени пешак и Жбонгла.

Жири је у доношењу одлуке био вођен следећим критеријумима: да је текст супериорно написан у погледу заплета, ликова, развоја драмске радње, да је значајан данас, за савремену публику, али и да истовремено има и важан универзални смисао. Такође, жирију је било важно да текст буде специфичан, али и слојевит, да има шире друштвене, поетске, филозофске димензије, да се конкретне и појединачне теме и ликови који се у тексту третирају могу ишчитати из различитих углова.

Текст Како је добро видети те опет битно се издвојио због специфичности стила, необичног сусрета поезије и драме, једноставности чистих емоција које носи и поетске стилизације која ту осећајност помера на поље јединствене естетичности. Наслов драме који реферира и на песму „Нових Фосила”, „За добра стара времена”, сугерише снажно осећање носталгије које аутентично и зачудно прожима целу радњу.

Фрагментарне структуре, комад чини седамнаест сцена уоквирених прологом и епилогом, а главне теме које се упечатљиво лирски третирају су старост, усамљеност, смрт, пролазност, суочавање са променама, слобода и безграничност љубави, значај пријатељства, али и нелојалност и грамзивост, те консеквентна борба за правду. У вези са последњим темама, отварају се и питања трулости друштвеног система, корупције у правосуђу и опште неправде према немоћним појединцима.

Аутор/ка текста се, између осталог, храбро бави граничним темама, љубави и пријатељства између старих људи, као и љубави између особа истога пола, при чему друга тема не укључује уобичајеније нападну театралност, већ необичну нежност, топлину зрелости. Текст Како је добро видети те опет битно отвара и проблем ејџизма, дискриминације старих људи у друштву које фаворизује младост. Такође, поетски, али и комички се руше баријере између овог и оног света, кроз њихово дискретно преплитање.

Због изванредне поетичности стила и друштвене важности тема који карактеришу ову драму, као и због њених снажних сценских потенцијала, жири је једногласно донео одлуку о награди.

18. фебруар 2015. године
31. јануар 2015.

ПРОМОЦИЈА САБРАНИХ ДРАМСКИХ ДЕЛА ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА
 

 

среда, 4. фебруар, 12.00 часова
ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР (Милана Ракића 38, Београд)

Стеријино позорје и Звездара театар
позивају Вас на конференцију за медије и промоцију

САБРАНИХ ДРАМСКИХ ДЕЛА ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА
(Издавач: Стеријино позорје, 2014)


.............

Учесници:

Љубомир СИМОВИЋ, академик
Душан КОВАЧЕВИЋ, академик
Зорица НЕСТОРОВИЋ, приређивач
Радослав ЕРАКОВИЋ, приређивач
Сава ДАМЈАНОВ, председник Уређивачког одбора
Мирослав Мики РАДОЊИЋ, в. д. директора Стеријиног позорја

27. јануар 2015.

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ"
 

четвртак, 29. јануар, 12.00 часова
БИТЕФ ТЕАТАР (Сквер Мире Траиловић 1, Београд)

ПРОМОЦИЈА НОВЕ "СЦЕНЕ", број 3/2014

Нови број ће представити:

Зоран Ђерић, главни и одговорни уредник часописа
и чланови редакције

16. децембар 2014.

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ"
 

четвртак, 18. децембар, 14.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/И, Нови Сад)

ПРОМОЦИЈА НОВЕ "СЦЕНЕ", број 3/2014

Нови број ће представити:

Зоран Ђерић, главни и одговорни уредник часописа
Марина Миливојевић-Мађарев
Исидора Поповић и
Милош Латиновић, чланови редакције

Након промоције часописа Сцена, биће приређен предновогодишњи коктел.

5. децембар 2014.

ТРИБИНА
 
 

 

среда, 10. децембар, 18.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Стеријино позорје и Фонд „Борислав Михајловић Михиз“ позивају Вас да присуствујете трибини поводом десет година од утемељења Награде за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз“.

Учествују:

Чланови жирија Михизове награде
Даринка Николић, позоришни критичар
Ксенија Крнајски, редитељ
Светислав Јованов, драматург

Душан Јаковљев, оснивач Михизовог Фонда

Мирослав-Мики Радоњић, театролог


Добродошли,
Дирекција Стеријиног позорја


19. новембар 2014.

МЕЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ
 
 

 

четвртак, 20. новембар, 10.00 часова
Матица српска (Матице српске 1, Нови Сад)

Позивамо Вас на међународни симпозијум

ДРАМСКО ДЕЛО БРАНИСЛАВА НУШИЋА - ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНОСТ

Организатори:
Матица српска, Српска академија наука и уметности и Стеријино позорје

ПРОГРАМ СИМПОЗИЈУМА > > >

Срдачан поздрав и добродошли,
Дирекција Стеријиног позорја





10. новембар 2014.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

среда, 12. новембар, 11.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Позивамо Вас на конференцију за медије

Тема: Активности и програми Стеријиног позорја до краја године и припреме за 60. Фестивал

Учесници:
Вања Вученовић, члан Градског већа за културу,
Сава Дамјанов, председник Управног одбора Стеријиног позорја
и Мирослав Мики Радоњић, в.д. директора.


Срдачан поздрав и добродошли,
Дирекција Стеријиног позорја



1. октобар 2014.

ПРЕДСТАВА
 

 


Поводом стопедесетогодишњице рођења Бранислава Нушића, Стеријино позорје организује гостовање представе Звездара театра, РОЂЕНДАН ГОСПОДИНА НУШИЋА, по тексту Душана Ковачевића, у режији Небојше Брадића, у Новом Саду.

Понедељак, 20. октобар у 20 часова, Позориште младих

Улазнице по цени од 600 динара (партер) и 400 динара (балкон), продаваће се у Дирекцији Стеријиног позорја (Змај Јовина 22/I), сваког радног дана од 9 до 14 часова.




30. септембар 2014.

ИЗЛОЖБА
 

 


петак, 3. октобар у 18.00 часова, Стара стрељана - Еђшег (Антона Чехова 4)
Стеријино позорје, Нови Сад, Србија

Позивамо Вас на отварање изложбе

ПОЗОРИШТЕ У ФОТОГРАФСКОЈ УМЕТНОСТИ

Изложбу ће отворити члан градског већа за културу, господин Вања Вученовић.
Поставка представља део 14. Међународног тријенала "Позориште у фотографској уметности", који je ове године био у саставу званичног програма 59. Стеријиног позорјa под покровитељством Фото савеза Србије и Међународне федерације фотографске уметности (FIAP).

Улаз је слободан.

Након отварања изложбе, биће уприличен пригодан коктел.


18. септембар 2014.

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ"
У БЕОГРАДУ
 


понедељак, 22. септембар од 17:00 до 18:30 часова у УК  „Пароброд” (Капетан Мишина 6а)
Цедеум, Београд, и Часопис Сцена / Стеријино позорје, Нови Сад, Србија

ПОЗОРИШТЕ И ОБРАЗОВАЊЕ
Округли сто / промоција часописа Сцена (бр. 1-2, јануар-јун 2014)


Повод за округли сто је истоимени темат часописа Сцена (бр. 1-2, јануар-јун 2014). Округли сто/промоција темата је замишљен као својеврсни динамични дијалог уметника, педагога и научника који дуги низ година посвећено раде на јачању и развијању односа културе и образовања. Циљ је да се укаже на значајне могућности које се отварају и новом позоришту и новој школи ако се створе услови за међусобну сарадњу и да се размотри какве могућности имају позоришта, образовне институције и часопис Сцена да допринесу развоју ове интерсекторске сарадње.

На округлом столу учествују:
Владо Крушић, Ивана Вујић, Ања Суша, Бојана Шкорц, Сунчица Милосављевић, Маја Ристић, Диана Кржанић-Тепавац, и Наташа Миловић
Модераторка: Марина Миливојевић-Мађарев

4. септембар 2014.

ПОСЕТА ВАЊЕ ВУЧЕНОВИЋА
Стеријино позорје, Нови Сад, 3. септембар 2014.

3. септембра је у званичној посети Стеријином позорју био члан Градског већа Новог Сада, задужен за културу, господин Вања Вученовић. Повод његовог доласка био је завршетак реновирања просторија у Дирекцији Стеријиног позорја и почетак нове позоришне сезоне.

3. септембар 2014.

КОНКУРС ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2014. ГОДИНЕ
Стеријино позорје, Нови Сад, 3. септембар 2014.

КОНКУРС ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2014. године

На основу одлуке Управног одбора, Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални драмски текст.

Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије и сви аутори који пишу на српском језику. Запослени у Стеријином позорју, чланови Управног и Надзорног одбора Стеријиног позорја као и чланови редакције часописа за позоришну уметност "Сцена" немају право учешћа.

Биће разматрани оригинални драмски текстови изворно написани на српском или преведени на српски језик. Жири ће узимати у обзир необјављене, неизвођене и ненаграђене драмске текстове.

Стеријино позорје преузима ауторска права на објављивање награђеног текста у издањима Позорја, на српском и енглеском језику, и права на праизвођење, без накнадне надокнаде.

Конкурс је анониман. Текстове, у штампаној форми (4 примерка), слати под шифром. На драмском тексту не сме бити име аутора. У посебној коверти послати решење шифре (шифра под којом је послат рад, име и презиме, адреса боравка и контакт телефон). Исти аутор може послати највише два драмска текста. По објављивању резултата, награђени аутор је дужан да у року од пет дана пошаље оригинални драмски текст са решењем шифре.

Рок за слање текстова је 30. новембар 2014.

Текстови приспели на конкурс не враћају се и биће похрањени у Библиотеци Стеријиног позорја.

Додељује се само једна награда. Награда подразумева Стеријину значку, сертификат и финансијски део у износу од 400.000 динара.

Одлуку о награди жири доноси до 31. јануара 2015.

Додела награде биће уприличена 29. марта 2015. (дан Стеријиног позорја), у просторијама Позорја.

Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални домаћи драмски текст под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Градске управе за културу Новог Сада и Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине.

Одштампане текстове са шифром слати на адресу:

СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
(за Конкурс)
Змај-Јовина 22/I
21000 Нови Сад
3. септембар 2014.

САОПШТЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ СЕЛЕКТОРА
Стеријино позорје, Нови Сад, 3. септембар 2014.

На основу одлуке Управног одбора, која је донета већином гласова, на седници одржаној 1. септембра, за селекторку 60. Стеријиног позорја именована је др Марина Миливојевић-Мађарев.

Марина Миливојевић-Мађарев је доценткиња на Катедри за драматургију Академије уметности у Новом Саду и докторка театролошких наука.
Дипломирала је на Катедри за драматургију Факултета драмских уметности  у Београду 1992. Професионални ангажман започела је као позоришна критичарка на Првом програму Радио Београда и Радију 202. На Телевизији Београд низ година била је сценаристкиња, уредница, водитељка и критичарка у Редакцији за културу, Редакцији забавног програма и Редакцији дечјег програма. Као уредница и театролошкиња радила је на емисијама о позоришту „Колективне сенке“ и Хронике Битефа.
Од 1999. до 2011. у Југословенском драмском позоришту била је једна од уредница позоришних публикација и драматургиња. У том својству сарађивала је са редитељима Дејаном Мијачем, Слободаном Унковским, Душаном Јовановићем, Егоном Савином, Паолом Мађелијем и Радославом Миленковићем. Књига Бити у позоришту настала је на основу њене докторске дисертације (Дејан Мијач, Слободан Унковски и Душан Јовановић - редитељски стилови у Југословенском драмском позоришту).
Са часописом Сцена сарађује још од студентских дана, када јој је објављен део дипломског рада - драма за децу Иванине играчке. Чланица уредништва Сцене од 2013. Уређивала је тематске блокове о Стеријином позорју и позоришту и образовању. Бави се истраживањем „Шта се штампа, а шта изводи од савремених, домаћих драмских текстова“, настојећи да утврди судбину савременог драмског писца у Србији у претходних 25 година.
Од почетка своје каријере бави се развојним позориштем, драмском педагогијом и промовисањем идеје о интерсекторској сарадњи позоришта и образовања. Од 1992. до 1996. сарађивала је на драмским пројектима Центра за културу “Стари Град”. Ауторка је пет сценарија за пројекат "Школа без насиља 2005-2007" који су објављени у оквиру приручника за наставнике "Школско форум позориште за школу без насиља". Уредница је и једна од ауторки Водича кроз креативни драмски процес и уредница Приручника за интеркултурално учење кроз драму који је објавила уметничка организација БАЗААРТ. У оквиру ове уметничке организације сарађивала је на пројектима ИДЕАЛ и ОСТРВА - национални пројекти у области драме, образовања и интеркултуралног учења које финансира Европска унија и суфинансира Република Србија - Министарство културе, Министарство омладине и спорта и Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом. У сарадњи са овом последњом организацијом развила је и објавила више теоријских радова и драмских текстова у оквиру пројекта “Мит као судбина - интердисциплинарно истраживање митског наслеђа Западног Балкана”.
Већ више од две деценије континуирано се бави театролошким радом. Магистрирала је 1997. темом Фантастика у драмама Владимира-Велмара Јанковића. Докторирала је 2008. темом Редитељски стилови у ЈДП-у: Дејан Мијач, Слободна Унковски и Душан Јовановић. Објављује театролошке радове у позоришним часописима у земљи и иностранству. Театролошке радове презентује на бројним научним скуповима у земљи и региону.
Марина Миливојевић-Мађарев је и драмска списатељица. Изведено је и штампано десетак њених драмских дела и више од двадесет радио драма.
6. мај 2014.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

четвртак, 8. мај, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Позивамо Вас на конференцију за медије поводом пратећих програма 59. Стеријиног позорја.
На конференцији ће говорити директор Стеријиног позорја, Селимир Радуловић,
и помоћник директора за извршне послове, Мирослав Радоњић.


Срдачан поздрав и добродошли,
Дирекција Стеријиног позорја

22. април 2014.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

четвртак, 24. април, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Позивамо Вас на конференцију за медије на којој ће бити саопштено ко ће свечано отворити 59. Стеријино позорје, имена пет чланова овогодишњег стручног жирија, као и водитеља Округлог стола критике.

Срдачан поздрав и добродошли,
Дирекција Стеријиног позорја

27. март 2014.

ДАН СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
 
 

 

понедељак, 31. март, 18.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Поводом Дана Стеријиног позорја
позивамо Вас на уручење награде победнику Конкурса за савремени домаћи драмски текст 2013.


Учесници:

Љубиша Вићановић, аутор награђене драме Нечисте силе
Ана Тасић, председница Жирија
Милош Латиновић, члан Жирија
Никита Миливојевић, члан Жирија
Селимир Радуловић, директор Стеријиног позорја

Након уручења награде, позивамо Вас да присуствујете коктелу поводом Дана Стеријиног позорја.



21. март 2014.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

уторак, 25. март, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Позивамо Вас на конференцију за медије поводом селекције 59. Стеријиног позорја

Овом приликом ће наш овогодишњи селектор, угледни драмски писац, Игор Бојовић, добитник две Стеријине награде, најавити представе у оквиру селекције националне драме и позоришта, односно, такмичарске селекције, као и интернационалне селекције-Кругови, које ће бити на репертоару 59. Стеријиног позорја.

ИЗВЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА 59. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА 2014.


14. март 2014.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

уторак, 18. март, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета

Промоција монографије Краљ

Учествују:

Анита Панић, ауторка монографије
Миодраг Петровић, драмски уметник

Домаћин сусрета
Зоран Ђерић


13. март 2014.

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ"
У БЕОГРАДУ
 


понедељак, 17. март, 12.00 часова
Музеј Народног позоришта, Београд (Француска 3)

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ", број 4/2013

Нови број ће представити:

Селимир Радуловић, директор Стеријиног позорја
Зоран Ђерић, главни уредник часописа
чланови редакције и сарадници

1. март 2014.

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ"
 


среда, 5. март, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ", број 4/2013

Нови број ће представити:

Зоран Ђерић, главни уредник часописа
Сенка Петровић и
Јован Царан, сарадници


25. фебруар 2014.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

 

 

четвртак, 27. фебруар, 14.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

ТЕМА:
Активности Стеријиног позорја у наредном периоду - у сусрет јубилејима српске културе и позоришта

Међународни симпозијум поводом 150 година рођења Бранислава Нушића (20-21. октобар 2014) - заједнички пројекат Српске академије наука и уметности, Матице српске и Стеријиног позорја
- Представа по тексту Душана Ковачевића у режији Небојше Брадића, инспирисана Нушићевим животом, биће изведена управо на дан рођења Бранислава Нушића, 20. октобра;
- Током 2014 - тематски број Сцене посвећен Браниславу Нушићу;
- 59. Стеријино позорје - део програма посвећен Нушићевом јубилеју.

Издавачки пројекти Стеријиног позорја у сусрет 60. фестивалу и шездесетогодишњици оснивања институције (2015. година - 60. Позорје; 2016. година - 60 година Стеријиног позорја):
- Сабрана драмска дела Јована Стерије Поповића у два тома (октобар 2014),
- Монографија Стеријиног позорја (децембар 2015).

Учесници:
Драган Станић, председник Матице српске,
Сава Дамјанов, председник Уређивачког одбора за објављивање Сабраних драмских дела Јована Стерије Поповића,
Јован Попов, члан Уређивачког одбора за објављивање Сабраних драмских дела Јована Стерије Поповића,
Владимир Стаменковић, председник Уређивачког одбора Монографије Стеријиног позорја,
Љубиша Георгијевски, члан Уређивачког одбора Монографије Стеријиног позорја,
Селимир Радуловић, директор Стеријиног позорја

12. фебруар 2014.

ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2013.
 
 

 

 

 

 

Конкурс Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2013. године

НЕЧИСТЕ СИЛЕ Љубише Вићановића победник Конкурса 2013.

Награда ће Љубиши Вићановићу бити свечано уручена 29. марта на Дан Стеријиног позорја

БИОГРАФИЈА НАГРАЂЕНОГ АУТОРА


Љубиша Вићановић
Љубиша Вићановић рођен је 1957. године. Професионално се бави књижевношћу - пише драме, приповетке, кратке приче и текстове везане за историју и књижевност.
На Драмском програму Радио Београда изведено му је тридесетак оригиналних радио драма;  драме са историјском тематиком  Волтер, Штефан Цвајг, Сервантес, Томас Мор, Молијер, Ђордано Бруно итд; комедије Грофица Валоа, Руж за усне, Ружичасти акт, Пројекат итд; дечје радио игре У утроби брода Тринидад, (Магеланов пут око света), Тата је ли данас сутра, Коштице од маслина итд.
2003. године добио је  на конкурсу Радио Београда прву награду за радио игру за децу Тата је ли данас сутра.
2004. године добио је, такође на конкурсу Радио Београда, прву награду  за оригиналну радио драму Мајор гоља.
2007. године  на конкурсу Радио Београда добио је две прве награде: у категорији дечје драме за дело Мама на крају света и за оригиналну радио драму  Филозоф из Ноле - Ђордано Бруно.
2009. на конкурсу Радио Београда добио је прву награду за драмску минијатуру Како премостити реку.
2011. на конкурсу Радио Београда добио је другу награду за оригиналну радио драму Галски  петао - Дидро.
Учествовао на Grand prix Италије са драмом Пројекат, а са драмом Сервантес на међународном фестивалу драме у Барселони. На Трећем програму Радио Београда емитовано му је преко тридесет  прича. Радио као сарадник на Првом програму Радио Београда пишући текстове из области књижевности и историје.
1990. године објавио је збирку прича Тефтер Јефте Савића.
Љубиша Вићановић живи и ради у Београду.


Извештај Жирија

На конкурс Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст у 2013. години стигло је 129 радова. Жири у саставу: Ана Тасић, Никита Миливојевић и Милош Латиновић,  прочитао је све текстове и донео једногласну одлуку да за награду предложи текст  Нечисте силе, чиј је аутор потписан под шифром „Хосе”.

Жири је издвојио још пет текстова, уз препоруку да буду објављени и изведени: Регионални центар; Зид; Ипостас; Ја, Американац и Пруга.

Жири је у доношењу одлуке био вођен следећим критеријумима: да је текст чврсто написан у погледу заплета, ликова, развоја драмске радње, да је значајан данас, за савремену публику, али и да истовремено има и важан универзални смисао, да има шире друштвене, поетске, филозофске димензије, да се конкретне и појединачне теме и ликови који се у тексту третирају могу ишчитати у опште важном контексту. Жири једногласно сматра да истакнути текстови који су ушли у ужи избор у високој мери задовољавају ове критеријуме. Жири такође жели да истакне изузетан квалитет понуђених текстова, у општем погледу, као и разнородност жанрова, тема, стилова, форми и ситуација које су аутори у својим делима практиковали.

Текст Нечисте силе је потпуно структурално и идејно заокружен, суверено драмски постављен, написан је сигурним и ауторитативним ауторским рукописом. Кроз једну историјски значајну приповест, бављење ликом, делом и друштвено-политичким околностима стваралштва Михаила Афанасјевича Булгакова, аутор текста луцидно говори о актуелним и врелим друштвеним питањима. Писац се указује као одличан познавалац времена и друштвеног контекста који приказује, супериоран је аналитичар деловања свог протагонисте. Но, познавање и детаљно исцртавање уметничког и друштвено-политичког ангажмана Михаила Булгакова, као и његовог личног живота, демона који су га исцрпљивали, није само себи сврха, већ оквир за релевантно истраживање савремених проблема. У драми се изазовно расправља о питањима функција уметности, спреге између уметности и политике, проблему цензуре, механизмима природе уметничког стварања, психологије, социологије и филозофије књижевности, као и о односу између духа и материје у времену себичности које је брутално прогнало скоро сваку духовност.

Ликови и радња Нечистих сила су дубински прожети једном естетски вредном, пригушеном напетошћу, тензијом коју носи снажна унутрашња симболика. На индиректан, уметнички вредан, не-баналан и не-илустративан начин, овај комад промишљено, метафорички говори о нашем смутном времену, друштву поразно угушене индивидуалности и драстичног одсуства слободе живљења.

11. фебруар 2014. године
4. фебруар 2014.

ОБАВЕШТЕЊЕ
 
 


Због великог броја текстова приспелих на Конкурс Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст, рок за доношење одлуке Жирија продужен је до 15. фебруара. Одлука о победнику биће објављена на сајту Стеријиног позорја (www.pozorje.org.rs).

На Конкурс је стигло 129 драмских текстова, а свечано уручење награде биће уприличено поводом дана Позорја, 29. марта текуће године.
3. фебруар 2014.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

четвртак, 6. фебруар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета

Промоција БИТЕФ театра и фестивала

Учествују:

Милош Латиновић, в. д. директора
Ања Суша, селектор фестивала
Јелена Богавац, драматург и уметнички руководилац БИТЕФ театра

Домаћин сусрета
Мирослав Мики Радоњић



10. јануар 2014.

ПРОМОЦИЈА "СЦЕНЕ"
 


уторак, 14. јануар, 12.00 часова
Музеј Народног позоришта, Београд (Француска 3)

ПРОМОЦИЈА НОВЕ "СЦЕНЕ", број 2-3/2013

У разговору учествују:

Селимир Радуловић, директор Стеријиног позорја
Зоран Ђерић, главни уредник часописа
Наташа Миловић и
Милош Латиновић, чланови уредништва

8. јануар 2014.

СТЕРИЈИНА НАГРАДА ЗА ТЕАТРОЛОГИЈУ "ЈОВАН ХРИСТИЋ" - КОНКУРС
 
 
 

СТЕРИЈИНА НАГРАДА ЗА ТЕАТРОЛОГИЈУ "ЈОВАН ХРИСТИЋ"

Ради подстицања развоја театрологије и њене друштвене и стручне афирмације, Стеријино позорје и часопис за позоришну уметност "Сцена" установили су 1986. Стеријину награду часописа "Сцена" за театрологију. Награда се до 2002. додељивала сваке године, када је одлучено да ће се додељивати сваке треће године. Од 2010. године носи име нашег истакнутог театролога Јована Христића.

Награда која ће се доделити 2014. подразумева издања објављена 2011, 2012. и 2013. године. У конкуренцији су књиге аутора из свих области театролошких истраживања које су објављене у Србији и аутора који пишу на српском језику.

Награду додељује стручни жири које именује Стеријино позорје. Одлуку о награди жири доноси током одржавања Стеријиног позорја, а проглашење и уручење награде обавља се на завршној свечаности Стеријиног позорја.

Дела која конкуришу за награду могу доставити издавачке куће, друштвене организације, институције и појединци. Потребно је послати три примерка сваког наслова на адресу: Стеријино позорје (Стеријина награда за театрологију), Змај Јовина 22/I, 21000 Нови Сад. Број наслова који се пријављују на конкурс није ограничен.

Аутору награђене књиге припада Стеријина златна значка, диплома и новчани износ. У броју "Сцене" који излази после Фестивала, доноси се образложење жирија о додели награде, одломак из награђене књиге или интервју са аутором и стручна рецензија.

Нови Сад, 8. јануар 2014.


12. децембар 2013.

КОНФЕРЕНЦИЈА
ЗА МЕДИЈЕ
 
 


среда, 18. децембар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

ПРОМОЦИЈА НОВЕ "СЦЕНЕ", број 2-3/2013

Нови број ће представити

Зоран Ђерић, главни уредник
Марина Миливојевић Мађарев и
Исидора Поповић, чланови уредништва

предновогодишњи коктел


5. децембар 2013.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

среда, 11. децембар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Позоришни аутори и њихово дело"

ЈАСНА ЂУРИЧИЋ
Ауторски портрет


Домаћин сусрета
Мирослав Мики Радоњић


29. новембар 2013.

САОПШТЕЊЕ О УРЕЂИВАЧКИМ ОДБОРИМА
 
 
 

Одлуком о образовању Уређивачког одбора за објављивање Монографије поводом 60 година Стеријиног позорја, донетом 25.11.2013. године од стране директора Селимира Радуловића, формиран је одбор у следећем саставу:
- Владимир Стаменковић, театролог и позоришни критичар, председник одбора;
- Васја Предан, позоришни и књижевни критичар;
- Љубиша Георгијевски, позоришни и филмски редитељ и драмски писац;
- Небојша Ромчевић, професор и драмски писац;
- Милета Радовановић, театролог и директор Стеријиног позорја од 1985. до 2003. године;
- Славиша Грујић, секретар за културу и информисање Владе Војводине;
- Миланка Бркић, члан Градског већа Новог Сада за културу;
- Дарко Лукић, професор и театролог;
- Селимир Радуловић, књижевник, директор Стеријиног позорја;
- Александра Коларић, дугогодишња уредница Фестивалског центра Стеријиног позорја;
- Љиљана Пешикан-Љуштановић, професор и театролог.

Такође је, одлуком од дана 5.11.2013 године, формиран Уређивачки одбор за објављивање Сабраних драмских дела Јована Стерије Поповића, у два тома (октобар 2014. године), чији су чланови:
- Проф. др Сава  Дамјанов (председник);
- Проф. др Горан Максимовић;
- Др Зорица Несторовић;
- Др Радослав Ераковић;
- Др Јован Попов;
- Др Младенко Саџак;
- Мр Мирослав Радоњић.
Уређивачки одбори су именовани у циљу спровођења свих неопходних активности, ради објављивања ових издања.


11. октобар 2013.

КОНФЕРЕНЦИЈА
ЗА МЕДИЈЕ
 
 
 
уторак, 15. октобар, 11.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Позивамо Вас на конференцију за медије поводом почетка нове позоришне сезоне
и селекционог циклуса за 59. Стеријино позорје


САОПШТЕЊЕ

Игор Бојовић, драмски писац из Београда, именован је, одлуком Дирекције, за селектора 59. Стеријиног позорја, Фестивала националне драме и позоришта. Да подсетимо, обавеза селектора је да одабере од седам до девет представа у такмичарској конкуренцији, као и представе у међународној селекцији "Кругови".
Игор Бојовић је био селектор 58. Стеријиног позорја 2013. године.

Управни одбор Стеријиног позорја донео је на 11. седници 9. септембра 2013. године одлуку да се Стеријина награда за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе додели Милосаву Буци Мирковићу и Дејану Пенчићу Пољанском.

Милосав Буца Мирковић

Милосав Буца Мирковић, књижевник, есејиста, песник, књижевни и позоришни критичар, обележио је један значајан период Југословенских позоришних игара, а касније Стеријиног позорја.
Свој вишеструки дар исказивао је кроз поезију, есеј, али и као књижевни и позоришни критичар у Београдској Недељи, Политици Експрес, Илустрованој Политици и на Радију Београд 202. Добитник је награде за књижевну критику “Милан Богдановић” 1972. године. Био је секретар Српске књижевне задруге, управник Југословенског драмског позоришта од септембра 1974. до до половине 1977, уредник културне рубрике НИН-а до септембра 1983, а после тога уредник романа у Просвети. Више пута је био у жирију за избор НИН-овог романа године.
У два наврата био је члан жирија Стеријиног позорја (1970. и 1971. године). Но, оно по чему ће бити првенствено упамћен, када је Стеријино позорје у питању, јесте чињеница да је Буца Мирковић двадесет две године водио Округли сто критике. Својом инвентивношћу уносио је посебан дух, чинећи овај сегмент Позорја узбудљивим, шармантним, надасве компетентним. 


Дејан Пенчић Пољански

Дејан Пенчић Пољански, позоришни критичар и новинар, који је својим дугогодишњим  деловањем на Другом програму Радио Београда афирмисао и обележио радијску позоришну критику. Тако је 1998. године добио Стеријину награду за позоришну критику, као први аутор “изван” штампаних медија, чиме је овај облик критичког промишљања позоришта изборио равноправан третман.
У два наврата, 1994. и 1995. године, био је члан жирија Стеријиног позорја. Такође, 1999. и 2011. био је члан жирија за доделу Стеријине награде за позоришну критику “Миодраг Кујунџић”.
Био је годинама активни учесник Округлог стола критике Стеријиног позорја. Бескомпромисна и оштра критичка мисао, али sine ira et studio (без мржње и наклоности) и за добро позоришта, одликују његов рад. Избор из критика Дејана Пенчића Пољанског Отишло у (в)етар објавио је новосадски Прометеј 1992. године.

Награде ће бити уручене на 59. Стеријином позорју уз пригодан програм.


24. септембар 2013.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
Среда, 25. септембар 2013, 19 часова, Свечана сала Матице српске


Стеријино позорје, Градска библиотека Нови Сад
и Српско народно позориште

Срдачно Вас позивају на представљање књиге

Жарка Лаушевића
ДРУГА КЊИГА


О књизи говоре
Љиљана Тодоровић, Александар Милосављевић и Селимир Радуловић

Текст казују
Петар Божовић и Ирфан Менсур


10. септембар 2013.

КОНКУРС ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2013. ГОДИНЕ
Стеријино позорје, Нови Сад, 10. септембар 2013.

КОНКУРС ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2013. године

На основу одлуке Управног одбора, Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални драмски текст.

Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије и сви аутори који пишу на српском језику. Запослени у Стеријином позорју, чланови Управног и Надзорног одбора Стеријиног позорја као и чланови редакције часописа за позоришну уметност "Сцена" немају право учешћа.

Биће разматрани оригинални драмски текстови изворно написани на српском или преведени на српски језик. Жири ће узимати у обзир необјављене, неизвођене и ненаграђене драмске текстове.

Стеријино позорје преузима ауторска права на објављивање награђеног текста у издањима Позорја, на српском и енглеском језику, и права на праизвођење, без накнадне надокнаде.

Конкурс је анониман. Текстове, у штампаној форми (4 примерка), слати под шифром. На драмском тексту не сме бити име аутора. У посебној коверти послати решење шифре (шифра под којом је послат рад, име и презиме, адреса боравка и контакт телефон). Исти аутор може послати највише два драмска текста. По објављивању резултата, награђени аутор је дужан да у року од пет дана пошаље оригинални драмски текст са решењем шифре.

Рок за слање текстова је 30. новембар 2013.

Текстови приспели на конкурс не враћају се и биће похрањени у Библиотеци Стеријиног позорја.

Додељује се само једна награда. Награда подразумева Стеријину значку, сертификат и финансијски део у износу од 400.000 динара.

Одлуку о награди жири доноси до 31. јануара 2014.

Додела награде биће уприличена 29. марта 2014. (дан Стеријиног позорја), у просторијама Позорја.

Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални домаћи драмски текст под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Градске управе за културу Новог Сада и Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине.

Одштампане текстове са шифром слати на адресу:

СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
(за Конкурс)
Змај-Јовина 22/I
21000 Нови Сад
18. јун 2013.

КОНФЕРЕНЦИЈА
ЗА МЕДИЈЕ
 
 

среда, 19. јун, 19.00 часова
Музеј позоришне уметности Србије (Господар Јевремова 19, Београд)

Позивамо Вас на промоцију поводом изласка нове Сцене, часописа за позоришну уметност

Поштоване колеге, обавештавамо вас да је објављен нови број Сцене, часописа за позориштну уметност, који издаје Стеријино позорје. Од овог броја (1/2013), Сцену уређује ново уредништво, десето по реду, са Зораном Ђерићем, као главним и одговорним уредником.

На самом почетку нове Сцене, налази се блок посвећен односу Сцене и Стеријиног позорја, променама концепције у дугогодишњој традицији. Кроз одабране текстове који су објављивани у Сцени током 40 година, уочљив је комплексан однос између часописа и институције која га је основала, али и видљиво сведочанство да је Сцена од почетка пратила све промене на Позорју и учествовала у њима, од фестивала савременог домаћег текста до фестивала позоришне уметности, у драматичним променама у позоришту и друштву током седамдесетих и осамдесетих година, као и свим потоњим до краја прошлог века, али и онима које су уследиле у првој, па и у другој деценији 21. века.

Ексклузивно за први број Сцене у 2013, уредници Наташи Миловић интервју је дао Едвард Бонд, најзначајнији живи енглески драмски писац. Уз интервју, објављен је и превод његове нове драме Људи.

На међународној сцени запажена је пољска представа Хазарски речник. Деца снова, која је настала на основу романа српског писца Милорада Павића, а коју је режирао Павел Пасини. Представа је проглашена за позоришни догађај у Пољској, наишла је на одличан пријем код публике и побрала бројне афирмативне позоришне критике у Пољској. Овој представи је посвећен посебан блок у Сцени, јер представља не само висок домет пољске позоришне уметности, већ и афирмацију српског писца и, са њом, српске књижевности у свету.

Алтернативна сцена има два прилога: први - историјски, посвећен поетици једног од првих алтернативних позоришта у Србији, Дружини „А“, аутора Симона Грабовца. Други даје преглед актуелне алтернативне сцене и најављује 40. Инфант - Интернационални фестивал алтернативног и новог театра у Новом Саду. Ауторка је др Милица Константиновић, селекторка овогодишњег Инфанта.

ТЕОРИЈСКА СЦЕНА представља једно поглавље из доктората Аготе Виткаи Кучера, као и једно поглавље из доктората Маријане Прпа Финк. Оба се односе на рад са студентима глуме, односно са глумцима.

ИСТОРИЈСКА СЦЕНА упознаје нас са представама о Божићу у словенским народним позориштима, кроз студију др Хенрика Јурковског, коју је овај истакнути пољски академик уступио за објављивање у Сцени. Следи текст др Исидоре Поповић посвећен Јаокиму Вујићу, поводом 200 година од првог извођења комада Крешталица.

СЦЕНА У РЕГИОНУ, у овом броју, посвећена је премијерама у Народном позоришту Републике Српске  (преглед две последње сезоне, др Лука Кецман) и крају сезоне у црногорским театрима (Исидора Радуловић).

Следе прикази нових књига из области позоришта и, наравно, нова драма. У овом броју Сцена објављује драму Шалтер, чији је аутор Марио Ћулум, драмски писац из Бања Луке.

29. мај 2013.

САОПШТЕЊЕ
 
Дирекција Стеријиног позорја се извињава публици која је гледала представу ВИРУС, Државног позоришта младих из Јеревана, што, због проблема с титловањем, није могла на адекватан начин да је одгледа.
22. мај 2013.

КОНФЕРЕНЦИЈА
ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

 

 

петак, 24. мај, 11.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Стеријино позорје позива Вас на Конференцију за медије поводом 58. Стеријиног позорја

На конференцији ће говорити :
Др Сава Дамјанов, председник Управног одбора Стеријиног позорја
Гордана Ђурђевић Димић, члан Управног одбора Стеријиног позорја
Игор Бојовић, селектор 58. Стеријиног позорја
Селимир Радуловић, директор Стеријиног позорја
Мирослав Мики Радоњић, помоћник директора за извршне послове




21. мај 2013.

КОНФЕРЕНЦИЈА
ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

 

 

четвртак, 23. мај, 12.00 часова
Прес центар Удружења новинара Србије (Кнез Михајлова 6/III, Београд)

Стеријино позорје позива Вас на Конференцију за медије поводом 58. Стеријиног позорја

На конференцији ће говорити :
Славиша Грујић, покрајински секретар за културу
Миланка Бркић, градска секретарка за културу
Др Сава Дамјанов, председник Управног одбора Стеријиног позорја
Игор Бојовић, селектор 58. Стеријиног позорја
Селимир Радуловић, директор Стеријиног позорја




8. мај 2013.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

четвртак, 9. мај, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Позоришни аутори и њихово дело"

MИЛЕНА МАРКОВИЋ
Ауторски портрет


Говори :
Др Светислав Јованов

Домаћин сусрета
Бојан Самсон



22. април 2013.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

среда, 24. април, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Код Стерије у подне"

ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ "УГАО" ИЗ ВРШЦА, БИБЛИОТЕКА "УГАО СТЕРИЈАНА" :

Јован Стерија Поповић Exegi monumentum
Јован Стерија Поповић  Благородни господине
Радомир Путник Двадесет Стеријиних реченица


Учествује :
Душан Белча (уредник едиције)

Домаћин сусрета
Бојан Самсон



4. април 2013.

КОНФЕРЕНЦИЈА
ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

у понедељак, 8. априла, са почетком у 12.00 часова, у дирекцији Стеријиног позорја - Змај Јовина 22/I.

Позивамо Вас на конференцију за медије,
на којој ћемо Вас обавестити ко ће ове године свечано отворити фестивал Стеријино позорје,
а такође ћемо објавити имена пет чланова овогодишњег стручног жирија.





58. Стеријино позорје ће ове године трајати од 25. маја до 3. јуна. Фестивал ће 25. маја отворити Емир Кустурица, широм света познати српски режисер и сценариста, добитник две Златне палме Филмског фестивала у Кану.

Чланови овогодишњег стручног жирија су:
Предраг Ејдус - председник стручног жирија - глумац, редовни професор глуме на Академији уметности у Београду;
Драгана Бошковић - драматург, театролог и позоришни критичар;
Цисана Мурусидзе - позоришни редитељ;
Миодраг Табачки - сценограф и костимограф, редовни професор на Факултету драмских уметности у Београду;
Стеван Копривица - драмски писац, драматург, сценариста, професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду.
2. април 2013.

КОНФЕРЕНЦИЈА
ЗА МЕДИЈЕ
 
 

 

 

 

у уторак, 2. априла, са почетком у 12.00 часова, у дирекцији Стеријиног позорја - Змај Јовина 22/I.

одржана је конференција за медије поводом избора новог уредништва часописа Сцена.





УРЕДНИШТВО СЦЕНЕ

проф. др Зоран Ђерић
, главни и одговорни уредник
др Љубинка Стојановић, доцент на Академији уметности у Београду, предаје драматургију и филмски и ТВ сценарио, драмски писац и сценариста. Аутор драма Живот у гробу, Српско народно позориште (2005); Златна удица, у оквиру пројекта Београдске приче 4, СКЦ (2004). Драме Голубарник и Пит објављене у Антологији савремене српске драме, Удружења драмских писца, књ. 15 и 25. Аутор текста мјузикла за децу Милин послић, Установа културе "Вук Караџић" (2007). Аутор текста Вук и седам јарића, Позориште "Пинокио" (2007). Добитница прва награда на регионалном конкурсу за оригинални драмски текст, Мостар, БиХ (2007) и победница The Accidental Festival, The Central School of Speech & Drama, Institut of Contemporary Arts, Лондон (2007).
др Марина Миливојевић Мађарев, стручни сарадник на одсеку за драматургију, Академије уметности у Новом Саду, била је драматург у Југословенском драмском позоришту. Објавила је књигу Бити у позоришту (2009), на основу искустава сарадње ауторке са редитељима Дејаном Мијачем, Слободаном Унковским и Душаном Јовановићем. Ауторка је више драмских текстова који су извођени у позориштима у Србији. Последња од њих, Бета Вукановић - један летњи дан (2012). Уредница и коауторка Приручника за интеркултурно учење кроз драму (2012).
др Исидора Поповић, запослена у Матици српској, у Новом Саду. Ауторка Књиге Стеријиних рукописа : рукописна оставштина Јована Стерије Поповића у Матици српској (2008).Докторска дисертација, "Комедија у Срба пре Јована Поповића Стерије". Објавила више студија из историје српске драмске књижевности, у научним зборницима и часописима.
мр Наташа Миловић, уметничка директорица Новобеоградског професионалног позоришта "Царина", позоришни продуцент, магистар театрологије, ускоро доктор наука из драмских уметности.
др Лука Кецман, декан Академије умјетности у Бањој Луци (Република Српска), ванредни професор Историје српске драме и позоришта. Објавио студије: Драмско обликовање у приповеткама Петра Кочића (2008), Петар Кочић на сцени Народног позоришта Републике Српске (2010) и Позоришни живот, живот позоришта (2011). Аутор је десетак драмских комада за децу. Режирао је драмске представе и представе за децу, у више позоришта у Србији и Републици Српској.
Југ Радивојевић, позоришни и филмски редитељ. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду (класа проф. Светозара Рапајића). Режирао је преко 80 представа у више од двадесет позоришта у Србији. За своја редитељска остварења добио је бројне награде. Од школске 2004/05. ради као асистент на ФДУ у Београду (катедра за глуму).
Милош Латиновић, драмски писац и књижевник из Кикинде. Драме Панонски карусел (1994) и Црњански или Payador (2005). Објавио пет књига прича и пет романа, поетску прозу и књигу есеја. Био је директор Народног позоришта у Кикинди.

Сарадници из иностранства:
др Борис Голдовски (Москва, Русија), професор на Универзитетима у Москви и Санкт-Петербургу, председник центра Обрасцова у Москви. Аутор више значајних књига из области позоришта, пре свега луткарског. Поред осталих, Енциклопедије луткарства (2004), Велике илустровне енциклопедије Уметничких лутака (2009) и Историје редитељске уметности позоришта лутака (2012).
др Дејан Ајдачић (Кијев, Украјина), професор на Универзитету у Кијеву. Један од оснивача и управник мреже Пројекта Растко, међународног пројекта електронске културе, прве интернет библиотеке на српском језику. Оснивач средишта у Украјини, Бугарској, Русији и Италији. Објавио већи број књиге и приредио више зборника на српском, украјинском и пољском језику. Приредио антологију Савремена српска драма (Кијев, 2006), за коју је написао истоимени, обиман предговор. Превео већи број српских драма на украјински, као и украјинских на српски језик.
др Борис Лазић (Париз, Француска), професор на Универзитету у Паризу - Сорбона. Докторирао на делу П.П. Његоша. Превео на француски Његошева дела, Луча Микрокозма и Горски вијенац. Превео велики број српских драма на француски језик, од Стерије до Биљане Србљановић и Милене Марковић, које су извођене на Академској сцени у Паризу. Сачинио и превео Антологију савремене српске поезије (Париз, 2011).
др Мила Драгојевић (САД), професорица на Универзитету Браун, Провиденс, Роуд Ајленд, односно на Јужном универзитету у Севанију, Тенеси.
Међу сарадницима ће се наћи театролози и драмски аутори из региона (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, Македонија, Словенија, Бугарска, Румунија, Мађарска, Аустрија, као и других европских земаља, попут Словачке, Чешке, Пољске, Немачке, Енглеске, итд.).
26. март 2013.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

петак, 29. март, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Код Стерије у подне"

Мр Драгана Белеслијин
ПАРОДИЈА ИЗМЕЂУ ИГРЕ И КРИТИКЕ
Роман без романа, Судбина једног разума и Календари Винка Лозића Јована Стерије Поповића


Одломке интерпретира
Драган Којић

Домаћин сусрета
Мр Мирослав Мики Радоњић



18. март 2013.

КОНФЕРЕНЦИЈА
ЗА МЕДИЈЕ

 

 

 

 

Позивамо Вас на конференцију за медије поводом селекције 58. Стеријиног позорја,
која ће се одржати у четвртак 21. марта, са почетком у 11.00 часова (дирекција Стеријиног позорја - Змај Јовина 22/I).

Овом приликом ће наш овогодишњи селектор, угледни драмски писац, Игор Бојовић, добитник две Стеријине награде, најавити представе у оквиру селекције националне драме и позоришта, односно, такмичарске селекције, као и интернационалне селекције - Кругови, које ће бити на репертоару 58. Стеријиног позорја.


12. март 2013.

КОНФЕРЕНЦИЈА
ЗА МЕДИЈЕ

 

 

 

 

четвртак, 14. март 2013, у 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај-Јовина 22/I, Нови Сад)
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА 'СЦЕНА'
бр. 4/2012. на српском језику


Теме броја: Битеф, драма: Петер Хандке, Алек Попов,
интервју: Оливер Фрљић, Милош Лолић

Учесници: Чланови редакције 'Сцене'
Даринка Николић (главна и одговорна уредница)
Др Светислав Јованов
Мр Мирослав Мики Радоњић

11. март 2013.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

среда, 13. март, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Код Стерије у подне"

Др Исидора Поповић
КОМЕДИЈА У СРБА ПРЕ ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА


Текстове интерпретира
Милош Поповић

Домаћин сусрета

Мр Мирослав Мики Радоњић


22. фебруар 2013.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

среда, 27. фебруар, 12.30 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Код Стерије у подне"

Позоришни аутори и њихово дело

НИКИТА МИЛИВОЈЕВИЋ - ПОРТРЕТ РЕДИТЕЉА


Домаћин сусрета
Мр Мирослав Мики Радоњић


11. фебруар 2013.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

 

среда, 13. фебруар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Код Стерије у подне"

Проф. др Јован Љуштановић
НУШИЋЕВА КАРНЕВАЛИЗАЦИЈА СРПСКОГ ДРУШТВА


Одломке из Нушићевих дела говори
Верица Николић


Домаћин сусрета
Мр Мирослав Мики Радоњић



21. јануар 2013.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

 

среда, 23. јануар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Код Стерије у подне"

ПОЗОРИШНИ МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ КОД СТЕРИЈЕ У ПОДНЕ

Учествују:

Зоран Максимовић, директор Позоришног музеја Војводине

Ивана Кочи, кустос


Домаћин сусрета
Мр Мирослав Мики Радоњић



11. јануар 2013.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

 

среда, 16. јануар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Код Стерије у подне"

Доц. др Слободан Владушић
ЦРЊАНСКИ ОД СТРАЖИЛОВА ДО ЛАМЕНТА НАД БЕОГРАДОМ


(Поводом јубилеја - 120 година од рођења Милоша Црњанског)

Стихове говори

Југослав Крајнов

Домаћин сусрета
Мр Мирослав Мики Радоњић


24. децембар 2012.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

 

среда, 26. децембар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Код Стерије у подне"

Проф. др Мило Ломпар
ЊЕГОШЕВА ЉУБАВНА МИСТИКА


(У сусрет јубилеју - 200 година од рођења Петра II Петровића Његоша)

Стихове говори

Биљана Ђуровић

Домаћин сусрета
Мр Мирослав Мики Радоњић

Позивамо Вас да након програма останете на божићном и новогодишњем коктелу



11. децембар 2012.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

 

четвртак, 13. децембар, 12.00 часова
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)

Стеријино позорје позива Вас на програм у оквиру Позоријанских сусрета "Код Стерије у подне"

СТЕРИЈИНО ПЕСНИШТВО

О поетском стваралаштву Јована Стерије Поповића говориће
Проф. др Сава Дамјанов

Стеријине стихове говори

Гордана Ђурђевић Димић

Домаћин сусрета
Мр Мирослав Мики Радоњић


6. новембар 2012.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ

 

 

 

 

Конференција за медије

у петак, 9. новембра 2012, у 12.00 часова
(Стеријино позорје, Змај-Јовина 22/I)
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА 'СЦЕНА'
бр. 3/2012. на српском језику

Учесници: Чланови редакције 'Сцене'


Даринка Николић, уредница и Светислав Јованов на представљању Сцене 3/2012  >  >  >
4. октобар 2012.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

 

понедељак, 8. октобар, 19.00 сати
Стеријино позорје (Змај Јовина 22/I, Нови Сад)


У оквиру Позоријанских сусрета Стеријино позорје и Издавачка кућа Clio позивају вас на представљање књиге

Гвидо Падуано
АНТИЧКО ПОЗОРИШТЕ
превео са италијанског Душан Поповић

учествују:
Владимир Копицл, књижевник
Небојша Брадић, позоришни редитељ
Зоран Хамовић, главни уредник ИП Clio
домаћин: др Миливоје Млађеновић, директор Стеријиног позорја

о књизи - Књига представља увод у античку драму, од Есхилових Персијанаца до Псеудо-Сенекине Октавије. Осамдесетпет сачуваних дела античког грчког и римског позоришта приказано је у исцрпној реконструкцији заплета, идеја-водиља и извора проблема, које свака драма пружа унутар целокупног опуса сваког од аутора.Књига је написана у убеђењу да је античко позориште живи део наше садашњице. Аутор у први план истиче велики допринос који су, посредством свог театра, Грци и Римљани дали обликовању људске самосвести, тражећи одговор на питање: Шта је живот? Је ли то деловање или трпљење, празнина или вредност, самоћа или дијалог? Гвидо Падуано је за сваку драму припремио по један медаљон који ће њену тематску структуру приказати преко развоја радње, главних проблема и значајних мотива које она садржи што је од помоћи, пре свега, онима који нису добри познаваоци античког театра.
Аутор сматра да су трагедија и комедија ближе него што се икада мислило. На пример, Софокла, Аристофана и Плаута повезује готово идентично поимање улоге протагонисте.

о аутору - Гвидо Падуано предаје упоредну књижевност и хеленску књижевност на Универзитету у Пизи. Међу његовима најзначајнијим књигама издвајају се: Дуга историја краља Едипа: Фројд, Софокле и западно позориште(1994) и Комичар (1999). Приређивач је бројних дела Аристофана, Еурипида, Плаута и других


28. јун 2012.

ПОЗОРИЈАНСКИ СУСРЕТИ
 
 

 

 

 

 

Вршац 28.06.2012.

Јавно читање текста Војислава Савића "Одлазак у Красни"

Јавно читање текста Војислава Савића "Одлазак у Красни", који је победио на конкурсу Позорја за најбољи оригинални домаћи драмски текст за 2011. годину, одржано је у недавно обновљеној Стеријиној кући у Вршцу у оквиру Позоријанских сусрета. Текст су интерпретирали Иван Ђорђевић, Соња Радосављевић, Срђан Радивојевић, Дојна Петровић, Јелена Босанац, Павле Петровић, Бојан Белић и Моника Болдовина, глумци вршачког Позоришта "Стерија".

Програм су заједно организовали Позориште "Стерија" и Стеријино позорје у склопу обнове сарадње ових институција и родног града једног од наших најзначајнијих драмских стваралаца. Присутнима су се пригодним беседама обратили Јавор Рашајски, секретар за културу Општине Вршац, Миливоје Млађеновић, директор Позорја и Војислав Савић, аутор награђеног текста.
3. април 2012.

ПОДРШКА ДОМАЋЕМ ДРАМСКОМ ТЕКСТУ
 
 

 

 

 

 

Београд 3.04.2012.

Подршка домаћем драмском тексту


Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић и директор Стеријиног позорја Миливоје Млађеновић су према договору из 2011. потписали Анекс Протокола о суфинансирању програма/активности одржавања фестивала Стеријино позорје којим се додатно опредељују средства за реализацију премијере представе по новом домаћем драмском тексту која ће се реализовати наредне године и то у оном позоришту чија представа буде проглашена најбољом текуће године.

Потписивање Протокола мотивисано је потребом да се подржи Фестивал који из године у годину подстиче домаћу драмску књижевност и театарско ствралаштво, те негује и унапређује савремени позоришни израз.

Ове године је прошлогодишњем добитнику Народном позоришту из Суботице уплаћено 1.000.000 динара за драматизацију дела Момчила Настасијевића  "Запис о даровима моје рођаке Марије" у режији Николе Завишића  и драматизацији Оливере Ђорђевић.

29. март 2012.

ДАН СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
 
 

 

 

 

 

Поводом Дана Стеријиног позорја
четвртак, 29. март 2012, 12.00 часова

Уручење награде на Конкурсу за савремени домаћи драмски текст 2011.

Учесници

  • Војислав САВИЋ, аутор награђене драме 'ОДЛАЗАК У КРАСНИ'
  • Славко МИЛАНОВИЋ, председник Жирија
  • Игор БОЈОВИЋ, члан Жирија
  • Љубослав МАЈЕРА, члан Жирија
  • Миливоје МЛАЂЕНОВИЋ, директор Стеријиног позорја

*Коктел поводом Дана Позорја


Речима да су протекли дани били права српска славска празнична ниска у којој су редом обележавани Светски дан позоришта, Дан Српског народног позоришта и Дан Стеријиног позорја, директор „фестивала и институције по којој се препознаје позоришни живот Србије“ Миливоје Млађеновић, отворио је свечаност у којој је централни догађај било уручење награде за најбољи домаћи драмски текст 2011. године, са конкурса Стеријиног позорја.
Млађеновић је наставио обећањем да ће Стеријино позорје и даље распиривати позоришни живот у Србији, радити на томе да буде најмоћније место на којем се сублимише све што је вредно у њој. Сам фестивал, 57. пут, ове године биће одржан од 25. маја до 2. јуна. Свечану прилику Млађеновић је искористио да подсети да се Стеријино позорје не бави  само организацијом фестивала, него и прикупљањем документације, издаваштвом, периодиком, контактима са значајним позоришним људима и институцијама, њиховим представљањем...
Као најузвишенији могући програм за прилику као што је Дан Стеријиног позорја, Млађеновић је навео да је то промоција новог драмског дела, и то не било којег, него оног који је жири - Славко Милановић, Љубослав Мајера, Игор Бојовић, оценио као најбољи на конкурсу расписаном 2011. године.
Драматург Славко Милановић, председник жирија, предочио је да су имали тежак задатак да прочитају и оцене 101 драмски текст, који им је на крају ипак причинио задовољство. Затим је навео кључна места образложења у којем стоји да су текстови били разнородног карактера, од класичних драма до сценаристичких формата и приповедачких форми без издиференцираних дијалога.
Сама фабула Савићеве награђене драме тиче се породице која је распродала сву имовину у граду и отишла на планину да започне нови живот. Међутим, онај „стари“, од кога и покушава да побегне, поново је проналази... Савић је приликом уручења награде у Стеријином позорју рекао да је „Одлазак у красни“ прекрасна комедија и да има све красоте које добар комад мора да има, а поготово један велики и красни комад.
- Драма има и красан поднаслов - „Хардкор ритуал“. Садржи „Предигру“, „Пенетрацију“, а има и свршетак. Ликови су један министар, једна згодна жена, неколико добрих људи, један коњ и песник који га тимари за министра, а зове се Војислав - красан лик - поиграо се Савић речима. Захваливши се на награди која му много значи, Савић је свима пожелео што бржи повратак из красног.
Игор Бурић

У гостима код Стерије
Директор Стеријиног позорја Миливоје Млађеновић открио је да ће награђени текст „Одлазак у красни“ Војислава Савића ускоро бити први пут јавно читан и то у Вршцу, у обновљеној родној кући Јована Стерије Поповића, након чега очекује утрку за његово постављање на сцену управа домаћих, а зашто да не и светских позоришта, које ће финансијски помоћи и само Стеријино позорје.

12. март 2012.

ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЗА САВРЕМЕНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2011.
 
 

 

 

 

 

Конкурс Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2011. године

ОДЛАЗАК У КРАСНИ Војислава Савића победник Конкурса 2011.

Награда ће Војиславу Савићу бити свечано уручена 29. марта на Дан Стеријиног позорја

КРАТКА (АУТО)БИОГРАФИЈА НАГРАЂЕНОГ АУТОРА

Војислав САВИЋ (1971, Београд):
Дипломирао драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Комади „Чујеш ли, мама, мој вапај!?“ и „Кенгури“ играни су у позориштима широм Србије (НП Београд, Крагујевац, Нови Сад...) и нешто мало даље (Република Српска, Словачка...). За комад „Чујеш ли, мама, мој вапај!?“ добио Награду за најбољи комедиографски текст (Јагодина). Словачка верзија „Вапаја“ својевремено је учествовала у званичној селекцији Стеријиног позорја. Драмске текстове, поезију и чланке објављивао у књижевним часописима и сродним публикацијама (Театрон, Књижевна Реч, Савремена српска драма, Травел...). Добио награду Дунав филма за филмски сценарио „Равнодушје“ и (некадашњу) Октобарску награду града Београда за поезију.
Ради(о) по телевизијама, тв продукцијама и маркетиншким агенцијама као уредник, сценариста или драматург. Предаје драматургију у средњој школи („Артимедиа“). Аутор десет нових и неизведених драмских текстова. Ено их у фијоци. Пуштају корење. Чекају кишу.
Нема сумње да ће једног дана процветати!



Извештај Жирија

На конкурс Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст стигао је 101 рад. Жири у саставу: Игор Бојовић, Љубослав Мајера и Славко Милановић прочитао је све текстове и донео једногласну одлуку да за награду предложи текст  ОДЛАЗАК У КРАСНИ, приспео под  шифром БЕТИБУП.

Поред тога Жири је, с препоруком да буду објављени и извођени, издвојио и следеће текстове (азбучним редоследом):  БРОШ (шифра Брош), РУЖИЋКА (шифра Лена) и X (шифра ИЛИР2201).

Жири је већ на првој седници констатовао да су приспели текстови  изразито разнородни, како по избору тема, тако и у примењеном драмском поступку. Али Жири није био стриктан у захтеву да се поштују канонска правила драме, па је разматрао чак и текстове који су написани у формату филмског сценарија, затим текстове у којима је  (у маниру постдрамских пракси) изостао издиференцирани дијалог, па чак и радове аутора који су, настојећи  да буду иновативни, писали у недрамској приповедачкој форми. Жири се  руководио критеријумом ауторске доследности у оквиру назначеног драмског проседеа за свако појединачно дело,  не  желећи да ниједном намеће мерила неког спољашњег драматуршког принципа који му није иманентан. Осим тога, Жири је трагао за драмом која би, поред основних  вредности ( уверљивости ликова, радње и дијалога, релевантности питања која текст отвара, универзалности теме, итд), носила и потенцијал за сценско извођење. Издвојених двадесетак, а после десет драма, биле су уједначеног  нивоа остварености. Враћајући се прочитаним текстовима у више наврата, у некој врсти, спортским речником казано, фото-финиша, Жири је одлучио да одабере наведене четири драме.

Првонаграђени текст Одлазак у красни издвојио се пре свега потпуношћу артикулације у свим драмским елементима, али и снагом ауторове замисли и приступа теми. Одлазак у красни је жестока критика друштва  написана у традицији онога што би се приближно могло означити мрожековском  гротескном комедијом,  а са којом континуитет чине значајни овдашњи експерименти са жанром - од Поповићевих “горчих фарси у једном парчету” и “сценских граја у четири обртаја” до Ковачевићевих “урнебесних трагедија”.

Прича је једноставна. Једна породица  распродала је имовину, напустила град и све уложила у мали мотел у планини, где би требало да започне нови живот. Разлог није некакав начелни бег од цивилизације него конкретан и егзистенцијалан: очајнички покушај родитеља Милована и Јоване да спасу кћер Лидију која се као „пословна пратња“ уплела у мрежу проституције. Посао са мотелом не иде, гостију нема, нема могућности, а поготово нема жеље за повратком у град. Када се, коначно појаве  важни гости (који би могли да  популаришу мотел и да посао крене) - министар са својом пратњом, ситуација почиње да се развија у најмање очекиваном смеру. Започиње, како аутор у поднаслову каже, “хард кор ритуал” осионог државног чиновника. После обилног ручка и пијанке, Министар, са својим телохранитељем, злоставља, силује и претуче Лидију и одлази одбијајући да плати рачун. Када, после његовог одласка, телефон поново зазвони најављујући следећег госта, још вишег ранга, породица схвата да их је  корумпирано друштво од кога су побегли пронашло и у планинској забити. И отац Милован констатује оно што су мајка и кћерка већ схватиле: “Ми смо овде, они су тамо. И сви морамо да одиграмо своје улоге, и то најбоље што умемо”.

Овај закључак није неочекиван, јер аутор, од почетка до краја драме, исписује дијалог са сталним блесцима хумора у коме сви ликови аутоиронично потврђују да су друштвене позиције и односи једном и заувек дати. Његов текст, на тај начин, прераста размере локалне сатире на рачун осионости овдашње власти и поставља универзално питање ригидности друштвених односа који су постали замена за древне појмове судбине, предестинације, хибриса.

Комад Одлазак у красни садржи потенцијал за сценску надградњу: свеприсутна ауторова сатиричка оштрица у равнотежи је са уверљивим дијалозима, индивидуализованим карактерима и радњом која се развија динамично упркос сведености заплета. Ауторова жанровска поигравања не спутавају савремено позориште. Напротив, могу да подстакну редитеља, глумце и остале уметнике да текст у позоришном извођењу оствари своју пуну вредност.

Нови Сад / Београд, 11. март 2012.
7. март 2012.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ

 

 

 

 

Стеријино позорје позива вас на представљање књиге

у среду, 7. марта 2012, у 19.00 часова
(Стеријино позорје, Змај-Јовина 22/I)

др Светислав Јованов - ЈУНАК И СУДБИНА (Поетика немачке романтичарске трагедије)

О књизи ће говорити

Др Небојша Ромчевић
Александар Милосављевић
Др Миливоје Млађеновић
Др Светислав Јованов


4. март 2012.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПОЗОРЈА

 

 

 

 

Недеља 4. март 2012. - 15.00 часова,
Мастер центар Новосадског сајма, штанд Градске управе за културу Града Новог Сада
18. међународни салон књига

Позивамо вас да присуствујете представљању Стеријиног позорја (институције и фестивала националне драме и позоришта) у оквиру програма Нови Сад - град фестивала. Програм је организован у оквиру промоције Новог Сада као кандидата за Европску престоницу културе 2020. године.

О Позорју ће говорити директор, др Миливоје Млађеновић.


 
Copyright: Стеријино позорје 1998-2015.
 >  >  >