Жири 64. Позорја

Home / Жири 64. Позорја

ЏЕВАД КАРАХАСАН (председник Жирија)            

Рођен у Дувну, 1953. Радио као драматург у Зеници, Салцбургу и Сарајеву. Уређивао ревију Одјек и часопис Израз. Докторирао 1986. на Филозофском факултету у Загребу (Драматуршки модели у драмском циклусу о Глембајевима Мирослава Крлеже). Предавао на универзитетима у Сарајеву, Салцбургу, Гетингену, Берлину, Базелу и Грацу. Почасни доктор Универзитета у Базелу. Члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине (АНУБиХ) и Немачке академије за језик и књижевност.

Објављена дела: Стидна житија, Источни диван, Шахријаров прстен, Сара и Серафина, Ноћно вијеће, Што пепео прича (романи); Краљевске легенде, Извјештаји из тамног вилајета, Кућа за уморне (књиге приповедака); О језику и страху, Дневник селидбе, Књига вртова (есеји); Краљу ипак не свиђа се глума, Мисионари – двије комедије, Концерт птица (драме); Казалиште и критика, Модел у драматургији (студије).

Добитник десетак међународних награда за књижевност (избор): Југословенска награда за роман године Железаре Сисак (1990), Европска награда за есеј Charles Veillon (1994), Хердерова награда (1999), Награда „Скендер Куленовић” (2008), Гетеова медаља (2012), Награда за најбољи драмски текст театарских сусрета у Брчком (2005, 2013). Био је селектор Југословенских позоришних игара/Стеријиног Позорја, 1984. Живи у Сарајеву и Грацу.

Драме су му извођене у позориштима у Бечу, Салцбургу, Берлину, Шћећину, Ерфурту, Прагу, Сарајеву, Вашингтону. Књиге су му преведене на двадесет језика.

______________________________________________________________________________

ДОРА ДЕЛБЈАНКО

Рођена у Пули 1980. Дипломирала драматургију на Академији драмске умјетности  у Загребу, 2005. Идуће године добија статус самосталног уметника. Од 2012. je драматург Сатиричког казалишта „Керемпух“ у Загребу.

Ауторка десет драма: Кад је стао свијет (Награда за драмско дело „Марин Држић“, 2016); Пасивни отпор (Казалиште „Творница лутака“, р. Марио Ковач, 2013); Одрон(радио-игра, Трећи програми Хрватског радија, р. Јасна Месарић, 2009; јавна читања – Народно позориштe Београд, р. Снежана Тришић, 2010; ХНК Ивана пл. Зајца Ријека, р. Саша Броз, 2011); Епитаф (објављен у „Сцени“, број 3/2006; праизведба у Казалишту „Комедија“, р. Дамир Лончар, 2007; Пулс театар Лазаревац, р. Ксенија Крнајски, 2016); Мотел Мрак (праизведен као завршна продукција глумачке класе Академије драмских умјетности Загреб, р. Хелена Буљан и Дорис Шарић, 2003; Казалиште „Комедија“, р. Марица Гргуриновић, 2003); Диригент (објављен у „Новој Истри“, бр. 4/2001; изведен 2002. на Међународној драмској колонији у Мотовуну, Хрватски ценар ИТИ–УНЕСКО, р. Желимир Месарић; праизведба у Зелинском аматерском казалишту (ЗАмКа), р. Божидар Смиљанић, 2005; Театар ИТД, р. Јасмин Новљаковић, 2005); Дон Жуан у режији Бориса Алексејевича Тригорина; Проклети не иду на Бали (ХНК Ивана пл. Зајца Ријека, р. Марица Гргуриновић, 2004); Ништа особно(Радио игра, Трећи програм Хрватског радија, р. Дејан Шорак, 2012); Рупа(Радио игра за дјецу, Први програм Хрватског радија, р. Ранка Месарић, 2011); Тко се боји страха још („Творница лутака“, р. Марио Ковач, 2015). 

Као драматург сарађивала је с Хрватском радио-телевизијом, РТЛ телевизијом, Градским драмским казалиштем „Gavella“ Загреб и СНГ Марибор; 2012. је драматург на представи Одисеј Г. Стефановског, р. А. Поповски, копродукција шест театара (Бриони, Загреб, Марибор, Београд, Скопље, Нови Сад). У Сатиричком казалишту „Керемпух“ радила је као драматург, између осталог, на представама Оливера Фрљића, Александра Поповског, Борне Балетића, Иве Милошевић, Андраша Урбана и Вита Тауфера. Написала је сценарио за дугометражни филм према истоименом роману Сање Полак Дневник Паулине П. (р. Невен Хитрец), те сценарио за серију Приче из давнине према животу и делу Иване Брлић-Мажуранић.

______________________________________________________________________________

ДУШАН ПЕТРОВИЋ

Рођен 1968. у Загребу. Дипломирао Позоришну и радио режију у класи проф. Мирослава Беловића, ФДУ Bеоград, 1993. По завршетку студија ангажован је као стални редитељ Народног позоришта у Сомбору, да би 1994. постао асистент на Катедри за глуму ФДУ Београд. После четири године прешао је на Катедру за позоришну и радио режију, где је редовни професор.

Упоредо са педагошким радом режирао је око педесет  представа у Београду, Новом Саду, Бањој Луци, Сомбору итд. Четири сезоне (1999–2003) био је директор Драме на српском језику у Народном позоришту Суботица и две сезоне (2006–2008) директор Драме Српског народног позоришта у Новом Саду.

Режије (избор): Дарио Фо, Случајна смрт једног анархисте, Народно позориште Сомбор; Л. Пирандело, Човек, звер и врлина, Атеље 212 Београд; П. Грујичић, Фишкал галантом, НП Сомбор; Б. Фрил, Лунаса, Атеље 212 Београд/НП Сомбор; Р. Кус, Детињарије, Битеф театар Београд; К. Хемптон, Опасне везе, СНП Нови Сад; Х. Ибзен, Хеда Габлер, НП Суботица; Љ. Симовић, Чудо у Шаргану, НП Републике Српске, Бањалука; Ј. В. Гете, Торквато Тасо, СНП Нови Сад; Б. Нушић, Народни посланик, НП „Тоша Јовановић“ Зрењанин; А. П. Чехов, Вишњик, НП Суботица; Л. Пирандело, Хенрик IV, Атеље 212 Београд; Д. Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху, НП Републике Српске, Бања Лука; П. Грујичић, Текелија, СНП Нови Сад; М. В. Љоса, Лепе очи, ружне слике, НП Сомбор; Ф. М. Достојевски, Злочин и казна, НП Републике Српске, Бања Лука.

______________________________________________________________________________

ДРАГИЦА ЛАУШЕВИЋ 

Рођена 1973. Дипломирала на Одсеку сценски костим Факултета примењених уметности и дизајна у Београду, у класи професорке Миланке Берберовић.  Костимографијом се професионално бави од 1997. Ауторка више од 150 позоришних, филмских и телевизиских костимографија. Радила је на позоришним представама у Србији и земљама у окружењу.

Значајније позоришне костимографије (избор): Мара/Сад  П. Вајса,  1997; Малограђани М. Горког, Београдско драмско позориште,1998; Ружење народа у два дела С. Селенића, Народно позориште Сомбор,1999; Прљаве руке Жан-Пол Сартра,Југословенско драмско позориште,1999; Богојављенска ноћ Шекспира,НП Сомбор,2002; Мајстор и Маргарита Булгакова, НП Сомбор, 2003;  Хобит  Толкина,Позориште „Бошко Буха“,2003; Страх и његов слуга Мирјане Новаковић, Атеље 212 и Белеф,2003; Сан летње ноћи  Шекспира,Српско народно позориште, 2003; Дон Жуан Молијера,Битеф театар, 2007; Мајка Храброст Брехта, Народно позориште Републике Српске, Бањалука,2007; Иванов Чехова,СНП,2007; Тартиф  Молијера,СНП,2008; Крај партије С. Бекета,Атеље 212,2010; Вишњик Чехова,  Luzerner Theater,  Швајцарска, 2013; Чудо у Шаргану Љ. Симовића,НП Сомбор, 2017; Клошмерл Г. Шевалијеа,БДП,2018.

Филмови и ТВ серије (избор): Заустави време,  АВА продукција Загреб, 2008; Роде у магли, Кобра филм, 2008; Монтевидео, бог те видео,  Intermedia Network, 2010; Небо изнад нас, ART&Popcorn, 2014; Монтевидео, видимо се, Intermedia Network, 2014; Бићемо прваци света, Intermedia Network, 2015; Дневник машиновође, Zillion film, 2016; Посматрачи, Mixer, 2016; Rat Race, Preview Production, 2017; Пет (ТВ серија), Intermedia Network, 2017;  Жигосани у рекету, Тон филм, 2018.
Награде (избор): 4. Бијенале сценског дизајна за представу Торквато Тасо Гетеа, Српско народно позориште, 2002; Которски фестивал позоришта за дјецу, Сестре по метли Терија Прачета, Мало позориште „Душко Радовић“, 2002; „Јоаким Вујић” за представу  Бура  В. Шекспира,  Народно позориште  Ниш, 2009; Награда УЛУПУДС-а за остварене резултате, 2007, 2010; FIPRESCI за филм Монтевидео, видимо се, 2014; Фестивал професионалних позоришта Војводине, награда за представу Доктор Нушић, Крушевачко позориште и НП Сомбор, 2015; ФЕДИС, 2015, 2016; награда на 46. Данима комедије у Јагодини,  2017.

______________________________________________________________________________

АНДРЕА ЈАНКОВИЋ

Рођена 1979. у Новом Саду. Основну музичку школу „Исидор Бајић” завршава на Одсеку за клавир. У гимназији пева у разним панк-рок формацијама. По завршетку студија на Академији уметности у Новом Саду, 2001. игра значајне улоге у Новосадском позоришту – Újvideki Színház. Од 2001. do 2003. паралелно игра и у Позоришту „Петефи” Веспрем (Мађарска). Од 2004. до 2011. стална је чланица и сарадница Новосадског позоришта, корепетиторкa у бројним представама овог, али и Салашарског позоришта. Од 2011. је уредница белгијске издавачке куће дечјих књига у Будимпешти, где 2015. оснива њену подружницу. Враћа се сцени и Новом Саду 2017.

Значајније улоге: Жена (Молијер, Летећи лекар, р. Георге Иваску); Хелена (Шекспир, Сан летње ноћи, р. Тибор Слобода); Шеила (Дермот-Радо-Рагни, Коса, р. Виктор Нађ); Симона (Љубомир Фелдек, Смрт у ружичастом, р. Љубослав Мајера); Рокси Харт (Кендер-Еб-Фоси, Чикаго, р. Виктор Нађ); Џенет Вајс (Ричард О’Брајен, Rocky Horror Show, р. Виктор Нађ); Магдалена (Лорка, Дом Бернарде Албе, р. Радослав Миленковић); Арсиное (Молијер, Мизантроп, р. Анка Браду); Она (Маја Пелевић, Поморанџина кора, р. Кокан Младеновић); Краљица Изабела (Кристофер Марлоу, Едвард II, р. Роберт Ленард).
Филмови: Balra a nap nyugszik (р. Андраш Фешеш); Да није љубави не би свита било (р. Карољ Вичек).

Награде: најбоља главна женска улога по оцени публике Новосадског позоришта (2001/2, 2003/4); најбоља епизодна женска улога по оцени публике Новосадског позоришта (2008/9); најбоља главна женска улога на Фестивалу драме, Новосадско позориште (2009); Стеријина награда за глуму на 55. Стеријином позорју (Она)  у Поморанџиној кори М.  Пелевић (2010).