ИМЕНОВАЊЕ СЕЛЕКТОРА 64. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Саопштење за медије

Др Светислав Јованов, драматург и театролог из Новог Сада, именован је за селектора 64. Стеријиног позорја одлуком Управног одбора наше институције на седници одржаној 2. јула.

  Светислав Јованов (1953, Јазак) – драматург и театролог. На Факултету драмских уметности у Београду дипломирао 1975. године, а докторирао 2011. са темом „Субјект и жанр у романтичарској драми“. Од 1977. до 1992. године, као драматург и уредник у Драмском програму ТВ Нови Сад сарађивао на преко четрдесет телевизијских драма и шест тв-серија. Од 2000. до пензионисања 2018. године радио у Српском народном позоришту на пословима директора Драме, помоћника управника и драматурга; такође, у раздобљу 2004–2007. године био je директор Драме на српском језику Народног позоришта у Суботици. У последњих двадесет пет година сарађивао као драматург са већином значајнијих српских редитеља.

  У раздобљу 1998–2000. обављао је функцију селектора Стеријиног позорја, а од 2002. до 2012. био члан уредништва часописа „Сцена“. Члан жирија Стеријиног позорја био је 2007. године ,а учествовао је и у раду жирија Стеријиних награда за критику и театрологију. У раздобљу 2007–2010. године уређивао je издавачку делатност Стеријиног позорја. Од 2011. до 2016. године био је председник Српског центра Међународног позоришног института (IТI), а од 2005. је председник жирија Награде “Борислав Михајловић Михиз” за драмско стваралаштво. Члан је Удружења критичара и театролога Србије и Српског књижевног друштва.

  Објавио низ есеја и огледа о драми и позоришту, као и књиге о савременој југословенској и српској драми и теорији драмских жанрова: Рајски тровачи: есеји о драматургији разлике (1987), Обманути Ерос – женско питање у српској драми (2000), Шекспир, Кот и ја (2003) и Јунак и судбина: поетика немачке романтичарске драме (2011), као и хрестоматију Теорија драмских жанрова (2016). Приредио и антологије драма: Предсмртна младост: Антологија најновије српске драме 1995–2005, I део (2006); Историја & илузија: Антологија најновије српске драме 1995–2005, II део (2007) – обе са Весном Језеркић, као и Антологију драма добитника Михизове награде (са Ксенијом Крнајски, 2015). Такође, приредио је књигу драма Борислава Пекића Роботи и сабласти (2006), као и Драме Марија Варгаса Љосе (2010). Остале књиге: Пикник на Голготи (светска књижевност Борислава Пекићa), (1994); Јеретик у олтару / имагинакције (1994); Час лоботомије (енциклопедијски зверињак Данила Киша), (1997); Речник постмодерне (1999); Митови XX века  (2001). Преводио је прозу Едгара Алана Поа (Мелцелов шахист, Нови Сад 1999), као и огледе о драми, филму и родном питању са енглеског (Стјуарт Камински, Карл Гутке, Алистер Фаулер, Алис Жарден, Патриша Истерлинг).

  Добитник је Стеријине награде за театрологију 2000. године и Годишње награде Српског народног позоришта за 2016. годину. У позоришту су му изведени комади: Далеко од Пеште (Кикинда 2000), Четири мале жене (драматизација романа Љиљане Јокић-Каспар; Зрењанин 2006), Робољупци (драматизација IV тома Пекићевог „Златног руна“; Врање 2010), Најављено убиство (драматизација романа Агате Кристи, СНП, 2012) и  На чистини (по мотивима прозе Стевана Сремца; Ниш, 2017). Текстови су му превођени на енглески, немачки и мађарски. Живи у Новом Саду.