Жири 63. Позорја

Home / Жири 63. Позорја
Тања Шљивар

Тања Шљивар

Тања Шљивар је драмска списатељица рођена 1988. године у Бањалуци, СФРЈ. Дипломирала је и мастерирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, а завршила је и мастер студије из примијењених позоришних студија у Гисену, Њемачка. Ауторка је шест ћеловечерњих драма, које су објављене у позоришним часописима, различитим антологијама, и изведене и јавно читане у професионалним позориштима у Босни и Херцеговини(БНП Зеница), Србији(Атеље 212), Хрватској, Пољској, Аустрији, Шпанији, Албанији и Њемачкој(Деутсчес Тхеатер Берлин, Счауспиелхаус Стуттгарт). Такође пише и објављује кратке приче, радио драме, филмске сценарије, и театролошке текстове. За драмско писање освојила је неколико награда међу којима су посљедње Стеријина награда, награда МЕСС маркет аwард, те номинација за Ретжофер Драмапреис у Аустрији. Драме су јој преведене на десетак језика, и била је гошћа књижевних резиденцијалних програма у Грацу, Бечу и Приштини.

Маја Мирковић

Маја Мирковић

Маја Мирковић делује на пољу костимографије, визуелне уметности, теорије извођачких уметности и поезије. Остварује сарадњу са уметницима различитих стваралачких профила у земљи и иностранству. Ауторка је костима за више од стотину позоришних представа у професионалним позориштима Србије и региона, Пољске, Скандинавије и Уједињеног Краљевства.

Дипломирала и завршила мастер Факултета примењених уметности на одсеку Сценски костим, магистрирала на Групи за Сценски дизајн Универзитета уметности у Београду. Чланица је Удружења примењих уметности и дизајна Србије и вишегодишња сарадница Часописа за теорију извођачких уметности „Теорија која хода“.

Вишеструка је добитница награда за најбољу позоришну костимографију Фестивала „Јоаким Вујић“, двострука добитница Стеријине награде и Националне награде Србије у области примењене уметности.

Новак Билбија

Новак Билбија

Глумац. Рођен 1950. у Руском Селу. Глумом се бави од 1968. Био је ангажован у Народном позоришту Кикинда, НП „Тоша Јовановић“ Зрењанин, Народном позоришту Бања Лука, а од 1985. је члан Српског народног позоришта.

Током каријере одиграо је близу сто улога. Играо је и у бројним филмовима: Пупинове звезде (1979), Широко је лишће (1981), Дивљи светац (1989), Секс, партијски непријатељ, бр. 1 (1990), Виолински кључ (1990), Вуковар, једна прича (1994), Ликвидација (1998), Да није љубави, не би свита било (2004), Турнеја (2008), Јесен у мојој улици (2009), Одумирање (2013), Бранио сам Младу Босну (2015), На млечном путу (2016), као и у телевизијским серијама: Слом, Осма офанзива, Пупинове звезде, Бриле, База на Дунаву, Quo Vadis?, Ђура Јакшић, Одлазак ратника, Повратак маршала, Светозар Марковић, Вук Караџић, Балкан експрес 2, Специјална редакција, Алекса Шантић, Вратиће се роде, Бледи месец, Јесен стиже, дуњо моја, Сва та равница, Равна гора, Вере и завере.

За глумачка остварења је вишеструко награђиван: Награда Удружења драмских уметника Србије (1980); Годишње награде СНП-а: Војин Југовић (Бановић Страхиња, 1991), Ставра (Чудо у Шаргану, 1993); две Стеријине награде: Ставра (Чудо у Шаргану, 1993), Дробац (Путујуће позориште Шопаловић, 1996); Награда Земун феста (1994); четири награде Сусрета војвођанских позоришта; Дневникова награда за улогу Новака Вучетића (Камен за под главу) на Стеријином позорју, 1998; Награда за епизоду (Бернардин, Мера за меру) на IV југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, 1999; Златна медаља „Јован Ђорђевић“, највеће признање Српског народног позоришта, додељено му је 28. марта 2008.

Ксенија Крнајски

Ксенија Крнајски

Рођена 1977. у Новом Саду. Позоришну режију је дипломирала 2001. године у Народном позоришту у Београду са српском праизведбом драме Марка Рејвенхила Полароиди. Била је вишегодишњи сарадник пројекта НАДА, који се бавио унапређивањем и промоцијом савременог драмског текста, а 2004.-2008. године члан редакције позоришног часописа Сцена.
Добитник је НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉУ РЕЖИЈУ на фестивалу позоришта за децу ФЕСТИЋ (2007.год) за Лек од бресквиног лишћа Малог позоришта Душко Радовић, а њена Омнибус опера Српског народног позоришта добила је НАГРАДУ ПУБЛИКЕ на Армел фестивалу у Будимпешти 2016. године. Од 2013. године до данас члан је жирија награде Борислав Михаиловић Михиз која се сваке године додељује за писано драмско стваралаштво.

Савремене европске комаде режирала, између осталих, у Народном позористу у Београду, Звездара театру, Битеф театру... Међу њима су: Животињско царство Р.Шимелфенига; Језички рулет Даре Карвила; Порша Коклан М. Кар, Епитаф Д. Делбианцо, Под плавим небом Д. Елдриџа, Све о женама М. Гаврана...

Од домаћих савремених писаца радила: М.Пелевић БеограђБерлин, као и Будите Лејди на један дан ; Љ.Каспар/С. Јованов Четири мале жене; Д.Н.Николић Дрита; омнибус Сама је тражила (М. Марковић, Б.Илић, Д. Кулезић- Wилсон, М. Пелевић, Ј. Жмак, Б. Стојковић), као и радио драму Програм твог компјутера С. Радојковић.

Од класике поставила је: Авети Х.Ибзена, Покондирена тиква Ј.С. Поповића и Најављено убиство Агате Кристи, све у Српском народном позоришту.

Представе за децу: Пинокио С. Обрадовића; Лек од бресквиног лишћа Кубуровић/ Пелевић, Мудро прасенце М. Милованова, Тотални Мраз М. Пелевић

Последњих година режирала је и три опере: најпре у Ирској Тхе Ласт Сирен Иана Wилсона, а затим и Омнибус оперу (Меноти, Барбер, Хиндемит) и Моцартову Чаробну фрулу у Српском народном позоришту.

Бранислава Илић

Бранислава Илић

Рођена у Нишу 1970. год. где је и завршила Средњу глумачку школу. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Први ангажман, глумачки и драматуршки, је имала у Народном позоришту у Нишу. Од 2008. до 2010. радила је у Народном позоришту у Београду.
За свој рад је награђивана: Јован Стерија Поповић за драму „Тело“ - Конкурс Стеријиног позорја за нови драмски текст, награду Борислав Михајловић Михиз за драмско стваралаштво; годишњу награду Народног позоришта драматуршком тиму (2008.); годишњу награду Омладинског позоришта ДАДОВ (2010.)
Приче, драме и драматизације су јој објављиване у различитим часописима и збиркама. Има објављене три књиге драма: Театар паланке; Бако, нећу да постанем чудовиште; Бранислава Илић- драме/плаyс. До сада је изведено: Улица, штап и канап (ауторска), Злочин и разговори (р.К.Младеновић), Заглављени (р.Д. Михајловић), Тело (р.С.Бодрожа), Бако, нећу да постанем чудовиште (р.П.Штрбац), Не пристајем (р.К.Крнајски).
Као драматуршкиња сарађује са редитељима и редитељкама различитих генерација у Народном позоришту, Атељеу 212, Српском народном позоришту и у још десетак позоришта. Неки од наслова на којима је радила: “Зоран Ђинђић”, О.Фрљић; “Дервиш и смрт” Б.М.Михиз/Е.Савин; “Нова Страдија” , С.Басара; „Луди од љубави“, С.Шепард; „Ножеви у кокошкама“, Д.Херовер; “Животињско царство”, Р.Шимелпфениг; “Витамини”, В.Јон, ,„Одабрани и уништени“, И.Јовановић/Д.Петковић/М.Тодоровић, “Заједно сами”, М.Шелић и др.
Била је део драматуршког тима који је у Народном позоришту реализовао јавна читања савремене румунске и немачке драме, као и драма из региона (2008-2010).
Писала је за децу и бави се едукацијом деце и младих кроз различите позоришне радионице.